Mediji i njihove obaveze u predizbornoj kampanji

Priština, 17.10.2001.

"Ovo je loša vest za medije" izjavila je privremeni komesar za medije pri OEBS-u, Anna de Lellio, prilikom predstavljanja Uredbe o medijima i njihovim obavezama tokom predizborne kampanje. Na prvi pogled veoma oštar stav međunarodnog predstavnika prema kosovskim medijima, koji su u prethodne dve i po godine u nekoliko navrata bili kažnjavani zbog nekorektnosti i neprofesionalizma, odnosno zato što su takvim napisima ugrožavali bezbednost određenih ličnosti, podizali tenzije i tako doprinosili da ukupna sigurosna situacija bude još teža.

Ova izjava gospođe De Lillio je samo potvrdila odlučnost međunarodne zajednice da nastavi proces ostvarivanja slobode štampe u ovom regionu, ali gde će se poštovati i kriterijumi, odnosno kako mogući "demokratski pogledi" ne bi prešli liniju ukusa i pretvorili se u nešto sasvim suprotno. Dakle, za ovdašnje medije ovo nije ništa novo, jer se nova Uredba o medijima u predizbornoj trci u stvari suštinski ne razlikuje od one donete pre održavanja izbora za lokalne organe vlasti. Razlika je samo u obavezama medija i političkih partija kada je u pitanju emitovanje propagandnih spotova, odnosno njihova dužina trajanja. Ostalo je ostalo gotovo isto.

13 TV kanala, 53 radio stanice i šest dnevnih listova koji se emituju i izlaze na Kosovu dobili su jasne instrukcije od strane OEBS-a šta se mora poštovati. S druge strane, sve redakcije su preuzele obavezu da nepristrasno i objektivno prate predizbornu kampanju za opšte izbore zakazane za 17. novembar.

U čemu se sastoje obaveze ovih medija:

Sredstva informisanja treba da pruže političkim partijama, partijskim koalicijama i nezavisnim kandidatima jednak prostor za predstavljanje političkih spotova. To znači da svaki spot može da traje do dva minuta. 26 političkih subjekata koliko učestvuje na izborima podeljeni su u tri kategorije. Tako partije koje imaju najviše izgleda da dobiju mesta u budućem kosovskom parlamentu mogu tokom kampanje objaviti 30 političkih spotova, a ostale partije, i nezavisni kandidati su dalje klasifikovani u drugu, odnosno treću kategoriju, što znači da mogu spotove da emituju svaki drugi, tj, svaki treći dan. Raspored objavljivanja spotova određuje OEBS. S druge strane, ovdašnji mediji moraju da emituju i političke spotove koji nisu na jeziku koji određeni medij koristi, ali istovremeno mediji mogu ako to žele da odbiju emitovanje spota (bilo koje političke partije) ukoliko se on ne uklapa u uređivačku politiku određenog medija.

Šef departmana za pravila, zakone i medijske standarde u okviru OEBS-a, Margaret Grebe, kaže da ova Uredba ne predstavlja nikakvu cenzuru, odnosno da se ona mnogo ne razlikuje od koda ponašanja koji su inače obavezni da respektuju mediji, i koji od sredstava informisanja zahteva da imaju pošten i objektivan pristup, ne koristeći jezik mržnje. U suprotnom, privremeni komesar za medije, Anna de Lellio ima odrešene ruke kada su u pitanju sankcije prema određenim medijima koji ne poštuju Uredbu, usvojenu i od strane Centralne izborne Komisije. Kazne se kreću od javnog izvinjenja, pa sve do njihovog zatvaranja. Gospođa Grebe je, s druge strane, i mišljenja da su u poslednjem periodu ovdašnja sredstva informisanja dokazala da mogu da rade balansirano i objektivno, a da je to registrovano i tokom prošlogodišnjih izbora za lokalne organe vlasti na Kosovu.

Predstavnici OEBS-a su insistirali da će se tokom predizborne kampanje monitorisati i mediji na srpskom jeziku koji se objavljuju putem Interneta, ali za njih se izgleda pojavljuje jedan komplikovaniji problem. Naime, obzirom da će OEBS otvoriti glasačka mesta i na teritoriji Srbije i Crne Gore gde su registrovani glasači (šef OEBS-a Dan Everts kaže da je oko 105 hiljada potencijalnih birača, mada je još neizvesno da li će predstavnici srpske zajednice izaći na izbore), nemoguće je za tamošnje medije predvideti bilo kakva pravila. U OEBS-u priznaju da ne mogu od tamošnjih autoriteta da zatraže objavljivanje političkih spotova. "Mi ćemo ipak iskoristiti naša predstavništva da ih ohrabrimo da to učine i nadamo se da će to i uraditi", pokazuje svoj entuzijazam gospođa Grebe. Za sada je evidentno da se ne mogu uspostaviti pravila medijima van Kosova, čak i pod uslovom da oni budu direktno uklčjučeni u kampanju određenih političkih snaga. Uredba je dakle namenjena isključivo medijima na Kosovu, pa će se u skladu sa sopstvenim greškama, ali i na osnovu realnih žalbi od strane političkih partija, samih medija i birača, zauzimati i stav prema njima. Jer, ono što se očekuje od ove predizborne kampanje i izbora je da sve protekne u miru, bez incidenta, pritisaka i pretnji, odnosno - kako bi rekli međunarodni predstavnici - u demokratskoj i fer atmosferi. "Mi treba da obezbedimo da se mediji zaštite od snažnih 'spoljnih' uticaja. To je i jedan oblik zaštite medija i novinara u pogledu onoga kako oni pokrivaju predizbornu kampanju i tok izbora", izjavila je komesar Anna de Lellio.

Pomenuti mediji će biti monitorisani umesto pet dana u nedelji, kaliko je do sada trajalo, svih sedam dana, dakle i subotom i nedeljom. Navodi se i da je ovaj monitoring produžen u cilju "borbe protiv tzv. novinara koji su pripadnici čuvara reda!" Što je još zanimljivije, takvih je slučajeva zaista bilo.

Zvaničnici OEBS-a tvrde da je od početka kampanje na njihovu adresu stigao veoma mali broj žalbi. Navodeći važnost Uredbe i zbog toga što se "po prvi put u istoriji Kosova organizuju slobodni izbori", iznosi se i stav da kažnjavanje medija u samo četiri slučajeva u poslednje dve godine ipak ne oslikava realno stanje, već su više posledica obazrivosti da ta poravila ne pređu u cenzuru.

Ono što se očekuje od kosovskih medija je da način komunikacije bude korektan. Naime, politički posmatrači tvrde da glavno pitanje leži u "jeziku" medija: Ako oni postanu mesto izražavanja onoga što se naziva "jezikom mržnje" moguće ih je monitorisati i sankcionisati, ali problem više leži u "elegantnom jeziku mržnje ili političke pristrasnosti", upozoravaju oni.

Prvi dani predizborne kampanje su ocenjeni kao mirni, a mediji su ipak hvaljeni zbog visokog stepena njihove nepristrasnosti. Međutim.

Političke debate predstavnika sredstava informisanja koji nisu kandidati za poslanike ipak često prelaze "granice nepristrasnosti". Hvaljenje političkog programa ove ili one partije i "upozoravanje" glasača na greške neke politilke partije" postala je moda takvih debata koje su neretko deo određenih selekcija. S druge strane, dnevne novine su takođe naoštrila svoja pera. Neke od njih ponavljaju iste metode koje su primenjivale tokom lokalnih izbora prošle godine. Upravo na pragu opštih izbora iznose na videlo "prljavštine" određenih osoba bliskih nekoj političkoj partiji. U toj kampanji prednjače dnevnik "Epoka e re" i "Bota sot". Rasprostranjeno je mišljenje da je prva bliska Demokratskoj partiji Kosova koju vodi Hashim Thači, a druga Demokratskom savezu Kosova Ibrahima Rugove. Međutim, dok se druga može hvaliti svojim relativno visokim tiražom (izdavač pominje cifru od 18 hiljada primeraka), prva se time ne može baš busati. Između njih deluju još dve novine, takođe sa malim tiražom "Rilindja" i "Kosova Sot", za koje se ne može reći da izražavaju pristrasnost prema nekoj političkoj grupaciji. S druge strane, kao "najprefinjeniji" deo štampe se smatraju "Koha ditore" i "Zeri" koji igraju ulogu "apsolutne" nepristrasnosti. Smatraju se kao međusobno konkurentne novine, ali njihovi tiraži su samo u domenu pretpostavki. TV kanali i Radio stanice tek hvataju zamah kako bi do kraja predizborne kampanje uspeli da reklamiraju programe svih političkih subjekata koji se takmiče za osvajanje mesta u centralnim organima vlasti.

AIM Priština, Besnik BALA