Nema ustavnih promena- nema para!

Obistinila se strahovanja da nece biti medjunarodne pomoci za oporavak privrede u Makedoniji ako se ne primeni Ohridski mirovni sporazum. Planirana donatorska konferencija otkazana na neodredjeno vreme, a tronedeljni pregovori sa MMF zavrseni fiaskom. Zemlja, po zasluzi politicara, ostaje bez finansijskog aranzmana i pod specijalnom prismotrom svetskih monetaraca narednih sest meseci.

AIM Skopje, 12.10.2001

Donatorska konferencija za Makedoniju, koja je trebala biti odrzana 15 oktobra u Brislu je odlozena. Nema ustavnih promena- nema para! Tako glasi obrazlozenje predstavnika medjunarodne zajednice koji svojom politikom nagrada ili kazni pokusavaju da discipliniraju ovdasnje politicare i da ih nateraju da primene vec potpisani Ohridski mirovni sporazum. Kako se taj proces odvija otezano i krajnje neizvesno, sa stalnim blokadama, i sa sve vecim izgledima da dozivi neuspeh, tako se i dogodilo ono od cega se najvise strahovalo. Nastradace neduzni gradjani – “radnici i seljaci”. Finansijska infuzija toliko potrebna kolabiranoj makedonskoj privredi da bi se oporavila od ratnog soka i sanirala posledice bezbednosne krize koja traje od pocetka godine, sada je sasvim jasno - nece stici uskoro. I da se dogodi prizeljkivani preokret, i da se donatori okupe sredinom novembra, na primer, kako sa izvesnom dozom optimizma najavljuje ministar finansija Nikola Gruevski, novac nece moci da stigne i da bude operativan gde je najpotrebniji, zbog uobicajeno dugacke administrativne procedure, potsecaju ekonomski analiticari, imajuci na umu dosadanja neslavna iskustva ove zemlje na tom planu.

Od cetiri odrzane donatorske konferencije proteklih deset godina, na kojima je Makedonija trazila medjunarodnu pomoc, uspesnu ocenu je dobila samo jedna. Prve dve su, potsetimo, bile odrzane u Parizu na pocetku samostalnosti i na njima je zemlji dato po jedva oko 30 miliona dolara. Treca je odrzana u Brislu i Makedonija je tada dobila onoliko koliko je trazila –120 miliona dolara. Cetvrta, i za trenutnu situaciju u zemlji najilustrativnija, je odrzana nakon kosovske krize. Tada je Makedonija trazila 432 miliona dolara da bi pokrila troskove zbrinjavanja vise od 360 hiljada izbeglica. Bilo joj je neposredno obecano 252 miliona dolara, a zaista je dobila svega dvadeset miliona. Odnos izmedju dobijenih i trazenih para je, izracunali su analiticari, nepunih pet procenata!

Za predstojecu petu donatorsku konferenciju, prvobitno je bilo planirano da se trazi pomoc od 65 miliona dolara za pokrice budzetskog deficita. Zatim je ta suma duplirana, a potrebe makedonske privrede i drzave za novcem koji zivot znaci, i dalje svakodnevno rastu. Vladino koordinativno telo za savladavanje krize je izradilo Akcioni plan u kojem su tacno precizirane ratom izazvane stete, dostizu nekih 500-600 miliona dolara ukupno, za koje ce se traziti hitna medjunarodna finasijska podrska. Uz 150 miliona dolara za pokrice rupa u budzetu i negativnom patnom bilansu, oko 145,2 miliona eura ce trebati za finansiranje ostecenih infrastrukturnih objekata na kriznim podrucjima i za nadoknadu individualnih steta gradjanima. Zeli li se brzi povratak izgubljenog medjuetnockog poverenja bice potrebno obezbediti jos najmanje 54 miliona eura, kaze predsenik kriznog staba i vicepremijer Ilija Filipovski!. To su procene sa kojima je planirano da se ide pred donatore u Brisel. Ali, jedno su potrebe, a drugo realne mogucnosti da se one ostvare.

Pre nove donatorske konferencije za Makedoniju, koja se, uz pomoc odeljenja Svetske banke za jugoistocnu Evropu, priprema od kada je kriza pocela i vise puta je odlagana, veliko razocaranje i nepoverenje na obe strane. Oni koji treba da odrese kesu, Evropska Unija, SAD i vlade drugih zapadnih zemalja postavljaju nove uslove. Uz promenu Ustava, traze i hitno donesenje Zakona o lokalnoj samoupravi, jer nisu posve sigurni da li ova zemlja trenutno pomoc uopste zasluzuje! Oni kojima je novac potreban, makedonski privrednici, se osecaju izneverenim, izigranim, razocaranim. Svi su svesni, kazu, da ovoj zemlji duguju, da sama nece moci isplivati iz mulja u kojem je zaglibljena “do guse”, ne samo svojom zaslugom, a ipak proteziraju vise interese politike, koja na probleme Balkana gleda “posebnom” dioptrijom. Uvereni su, dakle, da je Makedonija jos jednom, nezasluzeno, umesto obecane mrkve – dobila stap! I za to bacaju “drvlje i kamenje” ne samo po, kako isticu, “dvolicnoj medjunarodnoj zajednici i svetskim finansijskim zandarima”, vec i po celnicima makedonske drzave.

Predstavnici MMF-a zaduzeni za Makedoniju, direktor regionalnog centra za jugoistocnu Evropu Kristijan Portman i sef pregovarackog tima Bisvardzit Banerdji su, istini za volju se mora reci, u vise navrata upozoravali premijera Georgievskog i sada, na kraju tronedeljnih pregovora zavrsenih fiaskom, jasno i glasno dali svima do znanja “da nemaju nameru da vise tolerisu ekonomski haos koji stvara vlada” i da “nemaju para za bacanje”. Posebno zameraju na ogromnom budzetskom deficitu koji je, umesto u junu planiranih 150, usled povecanih izdataka za ratne potrebe, vec dostigao fantasticnih 700 miliona maraka, sto predstavlja 9,2% bruto nacionalnog dohodka! Ministar Gruevski se pravda da najvise novca nije dato za nabavku oruzja, kako se pretpostavlja, vec za pokrice troskova vanredog bezbednosnog angazmana rezervista vojske i policije!

Delom zbog toga, a mnogo vise zbog politickog pritiska, kako su zvanicnici ubedjeni, Makedonija je izgubila tekuci PRGF i EFF aranzman sa Medjunarodnim Monetarnim Fondom tezak 46 miliona dolara, od kojeg je uspela da povuce svega jednu transu. I ne samo to. Pod velikim znakom pitanja se nalaze mnoga druga znacajna obecanja Evropske komisije i vlada SAD, Holandije, Nemacke, Francuske, Svedske i drugih prijateljski nastrojenih zemalja, za donacije, ili povoljne kredite, u iznosu od bezmalo milijardu dolara. Ocekuje je domino efekat zatvaranja vrata svih drugih medjunarodnih finansijskih institucija, sto ce, po oceni nezavisnih ekonomskih analiticara, za makedonsku privredu biti i te kako katastrofalno. Zele li povratiti izgubljeno poverenje monetaraca, ekonomskim vlastima je nalozeno da pod hitno stegnu sve kaise, da rigoroznim merama smanje nekontrolisano praznjenje budzetske kase koje topi devizne rezerve i polako, ali sigurno, uklanja inflatorne kocnice i mogucnosti za smanjenje kamata. U suprotnom, nezvanicno se saznaje, svetski su monetarci zapretili uvodjenjem valutnog borda!

Utehe radi, tek toliko da se ne ukine mogucnost sazivanja donatora do kraja godine, ali naravno, samo ukoliko se promeni Ustav i daju veca prava Albancima, Makedonija je dobila takozvani STAF monitoring program. To ce znaciti da ce narednih sest meseci biti pod specijalnim rezimom posmatranja normalizacije ekonomskih tokova, bez dodele ni centa inostranog kapitala, a da ce o zakljucivanju novog finansijskog aranzmana moci da se pregovara tek narednog proljeca. Najranije u aprilu 2002 godine!

Nacelno su dogovoreni svi parametri makroekonomske politike zemlje do kraja tekuce i tokom iduce godine.To je pad BDP od 4%, inflacija od 6 % i budzetski deficit 700 miliona DM. Tokom teskih i mucnih pregovra, svetski monetarci su uslovno dali saglasnost da se umesto povecanja VAT stopa poreza na dodatnu vrednost od 5 na 19 % za sve osnovne zivotne artikle kojima se stiti standard gradjana, produzi vaznost ratnog poreza od 0,5% na sve finasijske transakcije tokom cele 2002 godine. Potsetimo, taj porez je bio uveden za ublazavanje ratnih steta koji se procenjuju na oko milijardu maraka, sa rokom trajanja do kraja 2001. No, o tome tek treba da odluci centrala MMF u Vasingtonu na predstojecem jesenjem zasedanju. Banerdji je od ministra finansija Gruevskog iznudio obecanje da ce, ukoliko se od ratnog poreza ne ubere 160 miliona maraka i ne popune planirane rupe budzeta, uvesti nove, ili povecati stope starih poreza, kako bi se teret ravnomernije raspodelio. Ovo je po oceni premijera Ljubca Georgievskog “neprincipijelna i drska ucena”, jer gradjani Makedonije vec placanju ceh rata koji nisu sami izazvali, niti su ga zeleli.

Viza za donatorsku konferenciju, dakle, nije ukinuta. Naprotiv, najavljena je medjunarodna pomoc za intenziviranje priprema za njeno sto skorije sazivanje. Ekspertima iz Velike Britanije koji su vec u Skoplju ce se narednih dana prikljuciti i kolege iz Holandije. Datum nije definiran, ali je uslovljen sprovodjenjem ustavnih reformi. Ovde su ubedjeni da je novembar krajnji rok za njeno odrzavanje, jer svako novo odlaganje nosi rizik prolongiranja dostave novca, za neke prilive cak i do 2003 godine, sto ce bitno umanjiti nuzne i ocekivane efekte.

U nekim krugovima domacih finasijskih strucnjaka, osobito onih bliskih vladajucoj VMRO-DPMNE, vlada uverenje da Makedonija vise ne treba da se, kako kazu, “ponizava i da prosi novac od bogatih”, vec da od medjunarodne zajednice, posredstvom mehanizama Organizacije Ujedinjenih Nacija, trazi isplatu ratnih steta. Ovo tim pre, sto su, mada nevoljno, ali ipak sada, nakon teroristickih napada na Njujork i Vasington, i medjunarodni mentori priznali da je bezbednosna kriza u Makedoniji uvezena sa Kosova - protektorata Svetske organizacije! Nasuprot njima, nezavisni ekonomski analiticari tvrde da krivica za sve sto se Makedoniji dogadja lezi u “gramzivoj, korumpiranoj i kriminaliziranoj vladajucoj oligarhiji okrenutoj partijskim, ili vlastitim licnim interesima, a ne drzavnim i da je lek za galopirajucu sirotinju koja preti makedonskoj privredi, smena na kormiu vlasti, uz pomoc medjunarodne zajednice. Uvereni su da ne mogu zemlju da iz krize izvuku oni koji su krizu izazvali! Vreme treba da dokaze ko je u pravu.

BRANKA NANEVSKA