Kočnica za novajlije?

Slovenija vs. Afganistan

Zašto američka vojna akcija u Afganistanu brine gradjane Slovenije i kako predstojeće ratove vidi nekadašnji glasnogovornik NATO-a Džejmi Šea.

Ljubljana, 10.10.2001.

"Pa, ne znam, rekao bih da je odgovor negde izmedju," izrekao je slovenački ministar odbrane Anton Grizold kao odgovor na novinarsko pitanje kojoj je "školi mišljenja" naklonjen - onoj, koja tvrdi da će američka vojna akcija protiv Afganistana blokirati proširenje NATO pakta, ili onoj koja smatra da će rat u Aziji ubrzati proširenje Severno-atlantskog saveza. Neodredjeni odgovor slovenačkog ministra odbrane odraz je paradoksalanog položaja u kome se našla ne samo Slovenija, nego i sve ostale države kandidati za članstvo u NATO paktu.

Situacija se promenila bukvalno preko noći. Rusija, koja je koliko do juče važila za klasičnog i standardnog protivnika sada je postala važan saveznik koji pomaže američkim snagama. Neke od muslimanskih zemalja sa kojima Slovenija održava tradicionalno dobre odnose postale su meta obaveštajnih službi SAD. Dalje - saveznici, koji bi prema viziji ljubljanskih političara trebalo da igraju garanta slovenačke bezbednosti, sada na osnovu člana

1. Vašingtonskog ugovora traže pomoć. Čime su američki prioriteti, ali i predodžbe njihovih potencijalnih saveznica - okrenuti na glavu. Sve to se dešava u najneugodnijem trenutku; tokom proteklog leta se u Sloveniji rasplamsala debata o potrebi (i koristi) ulaska Slovenije u NATO savez. Skeptika ima sve više, a dodatno ulje na vatru dolilo je pismo novog ambasadora SAD u Sloveniji, koji je vraćanje nacionalizovane imovine 460 američkih gradjana povezao sa članstvom Slovenije u NATO-u.

U medjuvremenu su i ankete javnog mnenja pokazale da stanovnici Slovenije sve više strahuju od terorističkih napada, što nije neki podsticaj za dobrovoljno članstvo u organizaciji koja je sada postala glavna meta terorista. Tako je cela situacija oko šansi i želja za ulazak u Nato savez više nego nejasna, iako je ostalo još samo godinu dana do vrhunskog susreta predsednika država i vlada članica Nato-a u Pragu, na kome bi šefovi Severno-atlantskog savezništva trebalo da odluče o nastavku proširenja započetog pre tri godine. Iako je američki predsednik Buš pre terorističkih napada na Nju Jork 11. septembra više puta najavljivao skorašnje proširenje NATO-a, spoljnopolitički komentatori u Sloveniji sada potišteno zaključuju da će sada za ulaznicu u NATO biti najvažnije kako se pojedine države kandidati iskažu u borbi protiv terorizma.

Slovenija je, naravno, zvanično podržala SAD u akciji protiv Afganistana. Obrazloženje premijera Janeza Drnovšeka je bilo očekivano: "Od toga niko ne može da se distancira. Niko ne zna kada će se naći u nekom avionu, u nekoj zgradi na koju će se izvesti teroristički napad. Naš svet je suviše povezan, to je problem svih nas." Ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel reagovao je po običaju patetično prenaglašeno kada je napade na WTC ocenio kao "napad na normalnost", podelio svet na "civilizovane i varvarske" nacije i Vašingtonu ponudio slovenačke vojnike. Slovenački ministar odbrane Anton Grizold zauzeo je nešto rezervisaniji stav; izjavio je da je ponosan što Slovenija "nije pokleknula i rekla: evo, daćemo vam sve samo nas primite u NATO," istakavši odmah potom svoju ponudu SAD ne samo u domenu obaveštajnih podataka, već i slovenačke planinske terene za vežbu i iskustva domaćih brdskih jedinica za školovanje američkih vojnika-alpinista. Kao da SAD zaista planiraju opsežne akcije pešadije u Afganistanu. Da ne pominjemo opšte poznati deficit planina u SAD...

Pored sve nastale neizvesnosti posle 11. septembra, jedno je ipak sigurno - sada je nemoguće tvrditi da će samit u Pragu uopšte biti, a ako i bude - hoće li se uopšte razgovarati o proširenju Savezništva. Koliko takva neizvesnost čini nervoznim deset država kandidata za članstvo u Nato-u iz Srednje i Istočne Evrope (koje čine tzv. "Vilniušku grupu") može se videti na njihovim skupovima, poput onih koji su upravo održani na Bledu i u Sofiji. Tako je na susretu ministara spoljnih poslova Vilniuške grupe na Bledu estonski ministar Toomas Hendrik Ilves upozorio da kandidati za članstvo u Nato-u posle terorističkih napada na SAD više "ne smeju biti opterećeni proširenjem", već moraju intenzivno da se "spreme za borbu protiv terorizma". Podsticajne reči su izrekli i mnogi zvaničnici NATO-a koji su u vreme održavanja susreta "Vilniuške grupe" posetili Sloveniju. Vrhovni komandant snaga NATO-a u Evropi Džozef Ralston izjavio je da "borba protiv terorizma neće biti kratka kampanja već maraton koji bi mogao trajati godinama". Ralston je podvukao da je NATO prvi put u istoriji aktivirao 5. član Vašingtonskog ugovora "što do nedavno niko nije mogao da zamisli". Prema njegovom mnenju stanje na Balkanu i dalje ostaje prioritetan zadatak NATO-a, uprkos napadima na SAD.

Gotovo u isto vreme se u punoj dvorani Fakulteta za društvene nauke u Ljubljani predsrtavio jedan drugi, svima dobro poznati gost. Džejmi Šea, direktor ureda za informisanje NATO saveza, studentima je predstavio zadatke NATO pakta i nove bezbednosne izazove. "Sada, kada su SAD postale 'normalna' država, pošto su prvi put, poput svih ostalih država doživele napad na centralni deo države i poput svih evropskih država iskusile šta znači biti napadnut spolja, NATO će sigurno biti aktivniji i to ne samo u Jugoistočnoj Evropi, kao do sada." Nekadašnji potparol NATO-a je dodao da "Balkan ne sme da postane novi Afganistan" i upozorio da se prilikom sadašnjih napada na Afganistan ne radi o konfliktu civilizacija nego o ratu protiv terorista. Tu je i Šea pomenuo mogućnost da i Rusija udje u NATO. "Ne možeš se proglašavati za otvorenu ustanovu ako si stalno ekskluzivističan," samokritički je primetio Šea.

Šea je na kraju svog izlaganja lamentirao kako AIDS i slični problemi traže zajednički odgovor celog sveta i kako medjunarodna zajednica mora (dakle i NATO) delovati u skladu sa medjunarodnim pravom. Ostalo je nejasno kako sve to ide zajedno sa principima koje je Šea otvoreno zastupao prilikom intervencije NATO saveza protiv SRJ - kršenje Povelje UN, gadjanje rezervoara za vodu, železničkih kompozicija, mostova punih civila i sličnih, ženevskim konvencijama zaštićenih objekata. Većinu studenata zanimali su samo sadašnji i budući, a ne i upravo prošli ratovi.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)