Spiranje baruta i krvi

Nova vlast i nacionalne manjine

Iako je u poslednjih godinu dana nesumnjivo stvoren demokratskiji ambijent za etničke manjine, otkuda onda pominjanje mogućnosti neke vrste nenasilnog i netransparentnog "bosanskog scenarija" u Vojvodini? Da li predstoji asimilacija nesrpskog stanovništva u severnoj pokrajini?

AIM, Beograd, 7.10.2001.

Mnogi su se trgli kada je Sombor nedavno osvanuo preplavljen grafitima sa porukama mržnje: "Mađari napolje!", "Hrvati napolje!", "Smrt Jevrejima!", "Smrt Šiptarima!", "Pregazićemo Dravu i zapaliti Hrvatsku!"... Nakon sličnih vesti koje su pre ovog dogadjaja stigle iz Zrenjanina, pa i Novog Sada, usledilo je pitanje: zar sada,u novim, demokratskim uslovima i kada se gotovo jednodušno konstatuje znatno bolja opšta klima u međunacionalnim odnosima? Predsednik somborske opštine Jovan Vujičić skrenuo je pažnju "da je krajnje vreme da se učini kraj tolerisanju ovog vandalizma" i pozvao sugrađane da pomognu u otkrivanju autora i nadležne državne službae da aktivnije reaguju na poruke mržnje na somborskim fasadama.

Iako je u poslednjih godinu dana nesumnjivo stvoren demokratskiji ambijent za etničke manjine, otkuda onda pominjanje mogućnosti neke vrste nenasilnog i netransparentnog "bosanskog scenarija" u Vojvodini? Dr Vladimir Ilić, naime, tvrdi da se ipak "nastavlja jedan proces, koji je dobio dodatno ubrzanje: asimilacije nesrpskog stanovništva, stanovništva manjinskih zajednica u srednjem Banatu". To ponekad poprima drastične forme, kaže on, i navodi kao primer etnički homogeno mađarsko mesto Torda u opštini Žitište, koje je, po njemu, najčistiji primer iseljavanja stanovništa. U predgrađu Subotice postoji mesto Mala Torda, gde se poslednjih nekoliko meseci naselio veliki deo stanovništa iz srednjebanatske Torde. Kada gledate cene nekretnina u etnički homogenim, nesrpskim predgrađima Zrenjanina, videćete da su one 40 do 45 odsto, pa čak i više, jefitinije nego u odgovarajućim predgrađima koja su naseljena većinski ili pretežno srpskim etničkim stanovništvom. Manjine se iseljavaju, asimilacija je prisutna i ubrzana posle 5.oktobra, bez obzira na namere novih vlasti i bez obzira na znatno više demokratsku političku situaciju koja nesumnjivo postoji u Vojvodini i Srbiji u poslednjih godinu dana, kaže dr Ilić. On iznosi bojazan da će ishod biti u ubrzanoj asimilaciji nesrpskog stanovništva u dve trećine, ili čak tri četvrtine pokrajinske teritorije, u etničkoj migraciji koja će biti nenasilna i slabo transparentna, ali koja je samo "blaža i nenasilna forma etničkog čišćenja, i u podeli Vojvodine prema etničkih geografskim šavovima".

Različiti pogledi videli su se i na okrugloom stolu, koji je nedavno održan u Novom Sadu, za kojim se diskutovalo o prednacrtu saveznog Zakona o zaštiti manjinskih prava. Laslo Joža koji je i predsednik Privremenog nacionalnog saveta vojvođanskih Mađara, kao i mnogi drugi pripadnici manjinskih zajednica, i ne samo oni, predložene propise ocenili su kao – "evo konačno evropskog zakona" . Međutim, mnogi su bili skloni da ponudjena zakonska rešenja vide u svetlu tendencije za etničkim izdvajanjima. Poneki su sve tumačili kao osnovu za "tek minimalna manjinska prava". Neki, pak, kao što je Demokratska stranka vojvođanskih Mađara(DSVM), zakonska rešenja su iščitali na način da je "sadašnja vlast manjine uskratila više nego ranija, a mađarski političari koji su u srpskoj koaliciji popuštaju u svemu, čak i kada je reč o njihovim programima, samo da bi ostali na vlasti".

U celoj priči, ne zaboravljaju se, naravno, ni pojavni oblici onog što se umilno ponekad zove "demokratskim nacionalizmom" većine, sa čak dopadljivim opisom o "nasmešenom nacionalizmu" nove vlasti. Nema njihove prave spremnosti da se obračunaju sa nacionalzmom, uočljiv je tek napor da se sa nacionalizma spere barut i krv – zapaža šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora Pavel Domonji, a direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenjuje da je "bivši režim bio šovinistički, ali da je sada predsednik države legalizovao nacionalizam". Popov ukazuje da i građanski blok, koji bi da ide u Evropu, zapravo naleže na tu varijantu nacionalizma i klerikalizma, verujući, valjda, da će tako pokupiti neke poene. O čemu, po njegovom sudu, svedoči i iskustvo sa uvođenjem veronauke u škole.

Povodom predviđenih rešenja koja se uglavnom tiču mogućnosti formiranja nacionalnih saveta, dr Miroslav Samardžić, recimo, zaključuje da trenutno kod nas preovlađuju one koncepcije koje idu za tim da se etničke grupe izdvajaju, pa da se prave posebni obrazovni etnički sistemi, da se forsiraju teritorijalne autonomije za manjine gde je to moguće. On iznosi sud da se radi o konceptu nacionalne demokratije, smatrajući da su olako zaboravljena pozitivna iskustva Vojvodine u međuetničkoj toleranciji, očitovana između ostalog u ubedljivo najvišem procentu (28,4 odsto 1998.godine) mešovitih brakova i u najtežim vremenima.

Predsednik novosadskog Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju Ratko Bubalo smatra, takođe, da je u kocipiranju budućeg regulisanja prava manjina preovladao konzervativni pristup, koji, po njegovim rečima, gleda na društvo kao na “zajednicu osamljenih”, u ovom slučaju etničkih grupa, a po njemu je taj pristup potekao od nacionalnih političkih elita "koje su se uživele u ulogu nacionalnih posrednika". On tako nazire "pomalo sumornu" budućnost za Vojvodinu u njenoj etničkoj fragmentaciji, videvši takvu zajednicu kao "nagodbenjačku".

Dr Vladimir Ilić tvrdi kako je ekspertska grupa za izradu prednacrta manjinskog zakona "bila samo puka fasada", a da je, njegov sadržaj rađen po meri etničkih političkih organizacija, pri čemu vidi posebnu ulogu SVM. Polazeći od snažnog uticaja SVM u DOS-u, mišljenje je da jedan deo ponuđenih zakonskih rešenja upravo potiče od te stranke.

Po mišljenju Perice Nikolića, potpredsednika Matice romske, zabrinjavajuće je da se nastavlja praksa da se neorganizovanost intelektualne i političke elite nekih nacionalnih zajednica zapravo koristi za njihovo marginalizovanje. Zabrinjava što političku ili drugu neorganizovanost nekih nacionalnih zajednica podjednako zloupotrebljava i pozicija i opozicija, kaže on, konstatujući kako oni koji imaju upliv u recimo kreiranje nekih zakonskih rešenja probleme drugih, koji "ne mogu da ustanu", koji su na margini, nikako ne uzimaju za ozbiljno i ne pokušavaju i njih da pitaju.

Etnička autonomija potire građanski koncept autonomije Vojvodine, dokazuje potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine dr Duško Radosavljević, koji kaže da "velika podvala može da usledi ako se dozvoli autonomija po etničkom principu, jer u tom trenutku autonomaški pokret – nema šta da traži, jer će nas svesti na samo srpsko-srpsku priču". On u tom smislu govori i o "egoizmu političkih stranaka odnosno političkih elita etničkih manjina", i to, kako kaže, "samo zbog par stotina političkih sinekura". Uveren da bi sporazum Beograda i Subotice lako mogao da izbaci iz sedla Novi Sad, Radosavljević upozorava da je autonomija Vojvodine, zapravo, kapa pod kojom se mogu razvijati svi etnički subjektiviteti.

Žužana Serenčeš (AIM)