Propala industrija i san o profitu
“Zastava” u iščekivanju stranog partnera
Septembarska proizvodnja iznosila je 810 vozila, nešto manje nego što se u vreme najvećeg uspona fabrike proizvodilo u jednoj smeni. Rukovodstvo fabrike u svim javnim nastupima ističe kao najvažnije da se "Republika Srbija opredelila za opstanak nacionalne industrije", što obećava opstanak i budućnost "Zastave”
AIM, Beograd, 7.10.2001.
Muž i žena, koji izdržavaju sedmočlanu porodicu, stupili su u štrajk gladju jer su se našli na spisku prekobrojnih u kragujevačkoj "Zastavi". Na konstataciju da ni do sada nisu mogli da žive od fabričkih plata, supružnici su spontano odgovorili - "da, ali to je bilo sigurno". Sigurnost je reč koju su radnici najčešće ponavljali prilikom protesta zbog reorganizacije nekadašnjeg jugoslovenskog giganta automobilske industrije, zahtevajući da ostanu u fabrici.Vladinim programom konsolidacije fabrike predvidjeno je da od oko 30.000 zaposlenih radno mesto zadrži polovina, s tendencijom daljeg smanjenja. Veliki strah radnika od neizvesne sutrašnjice bio je jači od bedne sadašnjosti u kojoj je povremeno "tavorenje" u hladnim fabričkim halama samo produžavalo agoniju. Ipak, većina prekobrojnih odlučila je da iskoristi i poslednju šansu da ostane u fabričkom krugu.
Fabrika koja je krajem osamdesetih proizvodila 220.000 vozila, u prošloj godini kupcima je uspela da ponudi jedva 10.000 automobila, modela starih više decenija. Prazne proizvodne hale, zastarela oprema, ubrzan odlazak stručnjaka i novopostavljena stranačka rukovodstva, koja su upadom preko kriznih štabova zauzela svoje pozicije i privilegije predstavlaju savremenu sliku nekadašnjeg kragujevačkog giganta. Vlada je odlučila da na primeru "Zastave" postavi "nove temelje srpske industrije".
Krajem jula kada je potpisan Sporazum o prihvatanju Programa statusne i organizacione transformacije i strateške konsolidacije Grupe "Zastava", počeo je proces "dekomponovanja" kragujevačke fabrike na 29 nezavisnih preduzeća i Grupu "Zastava vozila". Programom, koji su potpisali predstavnici Vlade Republike Srbije, poslovodstva i svih sindikata u fabrici je predvidjeno da se povezivanjem sa inopartnerima i ulaganjem 350 miliona maraka u osnovna sredstva za naredne četiri godine u fabrici automobila ostvari godišnja proizvodnja od 22.000 domaćih i 78.000 stranih vozila. Kako je predvidjeno, oko 6.000 zaposlenih na proizvodnji automobila, godišnje treba da ostvare profit od najmanje 50 miliona maraka.
Pre usvajanja programa transformacije u fabrici automobila bilo je zaposleno nešto više od 11.000 radnika, od kojih se većina samo vodila na platnim spiskovima.Vrelih avgustovskih dana u Kragujevcu, a i šire, jedno od najaktuelnijih pitanja bilo gde će ta armija nezaposlenih radnika. Posle burnih protesta, u kragujevačkoj fabrici danas je mirno. Prekobrojni radnici, od kojih većina više godina nije ušla u fabriku, presabrali su se i u okviru ponudjenog programa pokušali da pronadju za sebe "dobitnu kombinaciju".
Oslobadjanje od "tehnološkog viška" je prvi, a za sada i najteži deo posla transformacije kragujevačke fabrike. Prekobrojnim radnicima su ponudjene tri mogućnosti: prelazak u novoformirano društvo "Zastava zapošljavanje i obrazovanje", odlazak uz uzimanje novčane otpremnine ili prelazak na tržište rada uz sve prinadležnosti koje zakon obezbedjuje. Najveći broj radnika se opredelio za "ostanak u kući" i prelazak u "Zastava zapošljavanje i obrazovanje", uz mogućnost da vremenom, putem prekvalifikacija i dodatnog osposobljavanja dobiju novo radno mesto i obezbede svoju egzistenciju. Za to se opredelilo oko devet hiljada radnika za čijim radom je prestala potreba. Prema usvojenom programu, oni treba u naredne četiri godine da se zaposle na nova radna mesta ili u preduzećima Grupe "Zastava", ako za to budu stvoreni uslovi. U tom periodu radnicima će biti obezbedjena mesečna isplata u visini od polovine prosečne zarade na republičkom nivou. Samo 2.800 ljudi je odlučilo da uzime otpremninu od 200 nemačkih maraka za svaku godinu radnog staža i zauvek napusti "Zastavu".
I prilikom ove operacije "dekomponovanja fabrike", potvrdila se činjenica da u kriznim situacijama najbolje prolaze rukovodioci. Većini dugogodišnjih direktora, koji se nisu našli na spsiku prekobrojnih, a koji su ispunili uslove za penziju, ili se nalaze na njenom pragu, data je zakonska mogućnost da se još jednom preračunaju u svoju korist. Dovoljno je samo da izraze želju da umesto u obaveznu penziju hoće na biro za nezaposlene. Pojedinim rukovodiocima, medju njima i onima koji su podržali živi štit za vreme NATO bombardovanja, tako je omogućeno da dobiju od 10 do 15.000 nemačkih maraka. "Nagrada" je trebalo da im bude isplaćena prema odredbama Kolektivnog ugovora, koji omogućava da prilikom opredeljivanja za odlazak na Biro rada zaposleni dobije, u zavisnosti od dužine radnog staža, i do 12 bruto plata. Imajući u vidu visinu mesečnih primanja direktora i njihove koeficijente, dolazi se do astronomske cifre više od deset hiljada nemačkih maraka, preračunato u dinarima. Ovo je dodatno izazvalo gnev radnika, pogotovo što se nijedan direktor nije našo u rubrici "tehnološki višak", a zatim umesto da odu u zakonsku penziju kao svi "obični ljudi" oni za to još treba da budu debelo finansijski motivisani. Revolt je ubrzo zaustavio primenu ovakve povlastice.
Ovih dana u fabrici je stanje redovno. Septembarska proizvodnja iznosila je 810 vozila, nešto manje nego što se u vreme najvećeg uspona fabrike proizvodilo u jednoj smeni. Rukovodstvo fabrike u svim javnim nastupima ističe kao najvažnije da se "Republika Srbija opredelila za opstanak nacionalne industrije", što obećava opstanak i budućnost "Zastave". Svi čekaju stranog partnera. Svojevremno, jedan od "čuvenih" socijalističkih direktora "Zastave" imao je običaj da fabriku uporedjuje sa mladom koju treba udati: "Svi znamo da naša mlada nije ni tako mlada, a ni mnogo lepa, zato treba svi da se potrudimo kako bi joj obezbedili sigurnu budućnost". Bogati stranac bi verovatno bio odlična prilika, ali takvi ne žure u Šumdiju, bar prema poslednjim informacijama.
Olivera S. Tomić (AIM)