Čekajući kišu

Tirana,1.10.2001.

-Albanija se I dalje suočava sa najtežom energetskom krizom u poslednjoj deceniji

Stresna buka se čuje prepodne I poslepodne na ulicama glavnog grada Albanije. Orkestar generatora je dobro naštimovan. Kao da su dirigovani istom rukom, na hiljade motora koji proizvode električnu energiju počinju rad istovremeno. Kada krene na počinak više od 500 hiljada stanovnika Tirane, oni se ponovo primiruju. Još od kraja prošle godine, svako u Albaniji ko se bavi trgovinom, ko ima ured ili upravlja barom ili restoranom, primoran je da kupi generator. Energetska kriza tokom leta nije padala toliko u oči, a približavanjem hladnih dana povećale su se kletve zbog nestašica električne energije. "Ja sam odlučio da zatvorim radnju. Čim počnem da šišam, I ne yavr[im jednu stranu, nestane struja", kaže berberin Ilmi Shanaj, koji ima skroman lokal u blizini bulevara "Zogu I pare", jednoj od najprometnijih ulica glavnog grada.

Državni ministar za energetiku Dritan Prifti nastoji da ohrabri ljude. "Ove zime će biti više struje u poređenju sa prošlom godinom, ali će opet biti restrikcija", kaže Prifti. Međutim, Ilmi Shanaj u to ne veruje. Starom berberinu, koji šiša više od 20 godina se ovakve izjave ne sviđaju. "Nećemo imati struje, a niko I ne misli na to".

Bukurie Kača, vlasnica dućana sladoleda u ulici "Rruga e shallvareve" je već počela da oseća kako nestankom struje nestaje I dobit. "Delatnost mi je prepolovljena", kaže ona. Posledice je osetila cela albanska privreda. Inflacija za koju se previđalo da neće biti veća od dva odsto, dostigla je četiri odsto.

Albanija sa tri miliona stanovnika do 1993. godine nije poznavala mrak. Sa skromnom teškom industrijom I sa beznačajnom porodičnom potrošnjom, pet hidrocentrala u Albaniji je uspevalo da proizvodi dovoljne količine energije, čak je bilo I za izvoz. Danas je potrebno redovno uvoziti barem 6 miliona KW dnevno, od istočnog suseda Makedonije I severnog Crne Gore da bi se obezbedila količina električne energije koja ipak nije dovoljna. Albaniji je potrebno 22 miliona KW dnevno. Ona uspeva da sama proizvede samo 13 miliona. U dalekim oblastima zemlje sveće I kandila su udomaćena.

Postoji samo jedna odgovorna firma za snabdevanje električnom energijom. Albanska elektroenergetska korporacija je pre nekog vremena pretvorena u trgovinsko preduzeće I njoj pruža pomoć poznati italijansko društvo ENEL. Direktor jedinice za prenos struje u ovoj korporaciji Ylli Demiraj, nastoji da objasni krizu. Istina je veoma jednostavna. U mnostručana je potrošnja energije, a izvori su ostali isti kao sredinom '80-tih godina. Nije preduzeta nikakva druga investicija od 1986.-te godine, kada je izgrađena Hidrocentrala u Komanu.

1990-te godine, trošilo se 3, 3 milijarde KW godišnje u celoj zemlji. Početkom tranzicije, teška industrija je prestala da funkcioniše I potrošnja se smanjila na 2, 75 milijardi KW godišnje. Međutim, stvaranjem slobodnog tržišta mnoge albanske porodice koje su sanjale da u svojoj kući imaju veš mašinu, TV u boji ili pak peć na struju, stvari koje su nedostajale u vreme komunističkog režima, požurile su da ugrade utikače po svim ćoškovima svojih stanova. S druge strane, hidrocentrale I drugi izvori energije ostali su isti. To je bio put bez izlaza. Kriza je počela da pokazuje prve snažne znake 1998. godine. Državni ministar za energiju, Dritan Prifti koji vodi Energetsku korporaciju već skoro dve godine, istakao je da se loše upravljalo. "Mi ne možemo biti krivci što se loše upravljalo energetskim sistemom zemlje dve decenije zaredom", kaže Prifti.

Glasnogovornik Energetske korporacije Dritan Ylli nastoji da istakne dobar posao koji je obavljen u poslednje dve godine. Po njemu, dobro upravljanje I povećanje plaćanja struje do 80 odsto ubedilo je donatore da odreše kesu. "Posao koji je obavljen u poslednje dve godine ubedio je donatore I kao posledica toga dodeljena je suma od 100 miliona dolara koja je bila blokirana još od 1998. godine", kaže Ylli. Dodeljena suma od strane Brisela uglavnom je upotrebljena za poboljšanje energetske infrastrukture. Albanska država, iako je subvencionirala KESH sa pet milijardi leka, spremna je da uveze još energije. Međutim, mreža je zastarela I ima ograničene kapacitete.

Jedan od velikih problema sa električnom energijom je uvek bila nespremnost mnogih potrošača da plate svoje račune. Početkom 1997. godine, samo je polovina Albanaca plaćalo energiju koju su trošili. To je bio veliki prekršaj. EEK je postao trgovinsko preduzeće I trebalo je platiti za robu koju je isporučivao, inače je pretila falimentacija. Neplatiše su počele da se kažnjavaju. Osnovana je I elektična policija, posebni ogranak koji se bavi kažnjavanjem dužnika.

Bivši ministar za javnu privredu I direktor Centra za ekonomske studije Zef Preči kaže da je najbolji način da se naplate svi računi za utrošenu energiju je popis imena dužnika u svim uredima države. Po njemu, građaninu koji ne plaća struju I koji je poznat kao dužnik, treba da se uskrate sve javne usluge kao što je izdavanje sertifikata ili uzimanje svedočanstava sve dok ne plati ono što je potrošio. Na taj način bi se ojačala Albanska energetska korporacija (KESH). Ali, ni to ne bi definitivno rešilo energetsku krizu u Albaniji. Državni ministar za energiju kaže da prevazilaženje krize I postizanje normalnih parametara zahteva dugoročnu strategiju koja bi trajala I do 20 godina. On kaže da radi na toj strategiji. S druge strane, do prihvatljivog rešenja bi moglo doći I brže. Prema glasnogovorniku KESH-a svetla se neće uopšte gasiti, ali nakon tri godine. Kada bude izgrađena hidrocentrala u Bushotu na severozapadu zemlje, hidrocentrala Kalivaqi u Tepeleni, gradu na jugu zemlje, kao I kada se pusti u rad termoelektrana u Korči, na jugoistoku Albanije. Ovi projekti postoje, ali oni će se inaugurisati za tri godine. Do tada će biti svakodnevnih restrikcija energije.

Kulminaciji krize krajem prošle godine, nakon duge suše, kada je najsnažnija hidrocentrala u zemlji otišla do tačke smrti, u glavnom gradu je dnevno bilo 8 sati restrikcije. A u okruzima je bilo ukupno osam sati struje dnevno. Državni ministar za energiju je obećao da će ove zime ograničenja biti manja. U međuvremenu, Albanci koji su navikli da trpe sve I ove će godine kupovati sveće ćutke.

AIM Tirana, Edi LESI