Jovo nanovo?

Odlaganjem implementacije okvirnog dogovora makedonski politicari kao da zele dokazati da je moguce bez njegovog sprovodjenja sacuvati mir, te da time sto se raspustila makedonska UCK nije iskazala svoju kooperativnost vec manifestovala svoju slabost. Ove opasne iluzije mogu lako vratiti rat u Makedoniji.

AIM Skopje, 03.10.2001

Makedonski politicari ovih dana kao da se nademecu u tome kako da se relativizira okvirni sporazum, kojeg su potpisali lideri 4 najvece parlamentarne partije i predsednik drzave Boris Trajkovski i koji je doneo mir u drzavi nakon sedam meseci ratovanja.

Parlament je blokiran - danima traje rasprava oko jednog od dva predloga za referendum u vezi ustavnih promena. Rasprava vise lici na lamentiranje o tome sto se zbilo, ko je sta uradio ili propustio uraditi, cesto zadiruci i desetak godina unatrag.

Promovirana je idea o novim pregovorima oko iduceg sastava preambule, sto je shfaceno i kao poziv da se okvirni sporazum naprosto zaboravi i jos jednom krene u pregovore od pocetka.

U parlamnetu i u javnosti mnozi se broj spornih amandmana na ustav - pored amandmana koji predvidja promenu preambule, koji je vec nazvan "ukidanje makedonskog naroda iz Ustava", sporan je i amandaman clana ustava koji pominje Makedonsku pavoslavnu crkvu, uz koju bi bile pomenute i ostale verske zajednice, dok uvodjenje mehanizma zastite manjina kroz specijalnu proceduru za odredjena pitanja pri cemu bi bilo onemoguceno nadglasavanje ("komitet nacionalnih zajednica") makedonska strana naziva "prakticnom podelom zemlje uvodjenjem konsensualne demokracije". U isto vreme u javnoj diskusiji o ustavnim amandmanima koja se vodi dominiraju tonovi o neprihvatljivosti predlozenog. Cak je i racionalni SDSM najavio da ce kroz pregovore sa albanskim partijama, ali kao alternativa - i kroz amandmansku raspravu, vratiti makedonski narod u Ustav!

Pre neki dan, nakon susreta sa rodjacima 14 nestalih osoba spiker Stojan Andov najavio nove parlamentarne peripetije u realizaciji okvirnog sporazuma: "Ako ONA (Nacionalno oslobodilacka armija) i dalje drzi kindapirane, bicu u situaciji da ne mogu produziti postupak realizacije mirovnog dogovora". Na pres konferenciji na kojoj je ovo izjavio novinari su pomenuli da Ali Ahmeti tvrdi da ONA ne drzi nestale osobe, Andov je odvartio: "Ahmeti moze dematirati koliko god zeli, ali ljude nigde nema, on ih ne pusta"! Ovaj novi zahtev Andova je ubrzo postao i zahtev vecine parlamentaca makedonskih partija.

Pitanje amnestije pripadnika ONA koje je deo mirovnog sporazuma, sada niko i ne pominje, iako je to osnova za resocijalizaciju i reintegraciju, pogotovo mladih, pripadnika NOA.

U utorak parlamnet nije nastavio zapocetu maratonsku sednicu o referendumima zbog nedosatka kforuma.

Vakvo odlaganje implementacije okvirnog sporazuma, vec su uocili diplomati koji su bili i jos uvek su upleteni u makedonsku krizu. Specijalni poslanik americkog predsednika Busa i olaksivac u pregovorima ovdasnjih partiskih lidera Djordj Perdju, koji je pre desetak dana dosao u Skopje da bi iskazao svoje nezadovoljstvo odlaganjem realizacije sporazuma kako je sam izjavio zloupotrebom parlamnetarne procedure ali i americke tragedije, ovih dana je opet u Makedoniji. Ovog puta na duze vreme, valjda dok se "posao ne zavrsi". I njegov kolega oslaksivac pregovora, pretstavnik Evropske Unije Fransoa Leotar je u Skopju i aktivan. Ovih dana se ocekuje ponovni dolazak u Skopje Haviara Solane, prvog coveka EU za spoljne poslove i bezbednost.

Pitanje, koje se samo po sebi namece, jeste koliko moze biti delotvoran pritisak stranih diplomata na makedonske politicare da ne odugovlace. Evidentno je da sto cesce dolaze, to je manji efekat od njihovih poseta.

Medjutim ono sto najvise zabrinjava jeste utisak kojeg odlaganjem sprovodjenja preuzetih obaveza na osnovu mirovnog sporazuma stvaraju u javnosti makedonski politicari. A to je da je sada, kada je ONA predala oruzje i sama sebe raspustila, ne cekajuci da makedonska strana u fazama realizuje svoj deo obaveza iz okvrinog dogovora, moze realno racunati na varijantu da se mirovni sporazum ne sprovede, a da se mir odrzi. Cak i da ocita kooperativnost makedonske UCK u realizaciji sporazuma (produzivanje razoruzavanja u trecoj fazi pre no sto je makedonska strana utvrdila predlog ustavnih amandmana, sto je bila njihova obaveza u drugoj fazi, ili samoraspustanje bez ikakvih datih garancija o amnestiji u vreme kada je pokrenut krivicni postupak protiv citavog vojnog i politickog rukovodstva ONA...) zeli prikazati kao njena slabosost, njen strah da bi produzivanjem svog opstanka dozivela neminovni krah.

Obe ove iluzije mogu otvoriti opasan prostor za povratak rata u Makedoniji.

S druge strane u Makedoniji se niko nije pozabavio ozbiljnom analizom kako se moglo dogoditi za sedam meseci da oficijalna Makedonija i pobunjenici u liku ONA u ocima medjunarodne javnosti i pogotovo diplomata promenili pozicije.

Na pocetku makedonske krize, drzavne strukture Makedonije i ona kao drzava dobili su svu mogucu poddrsku - i u pogledu teritorijalnog integriteta i suvereniteta, mera koje je vlada preuzimala za njihovu zastitu, osudu delovanja makedonske UCK i njenu kfalifikaciju ostrim recima, recimo sa strane Roberstona ili bivseg britanskog ministra spoljnih poslova Robina Kuka koji su njene clanove nazvali najpogrdnijim imenima.

Ovih dana stvari kao da stoje obrnuto: niko i ne pominje pobunjenike kao stvaraoce nevolja, dok se drzavnim strukturama i partijama koje ih cine pored zamerki na nepridrzavanje sporazuma, cak i pokusaja da se on unisti, stavljalo na dusu, dok je UCK postojala, i provociranje prekida primirja, i bila upletena i postojanje parapoliciskih snaga na terenu zahvacenim krizom.

Analiza ove prmene koja se dogodila u par meseci mogla bi u ovoj situaciji biti i poucna i otreznjavajuca za makedonske politicare.

ISO RUSI