Oaza za genetski inženjering?

Slovenija i nove tehnologije

Zbog manjkave zakonske regulative slovenačke inspekcijske službe ne kontrolišu uvoz i prodaju genski "nadogradjenih" namirnica.

Ljubljana, 31.09.2001.

Da li biste pojeli šargarepu koja sadrži i malo mutiranih gena svinje? Jer, takva šargarepa postoji i pitanje koje se nameće potrošačima genski promenjene hrane više nije tako futurističko kao što izgleda na prvi pogled. U Sloveniji su se prve dileme oko upotrebe i mogućih posledica konzumiranja genetski promenjene hrane nametnule još pre nekoliko godina kada je počeo i rad na zakonu o genski izmenjenim namirnicama. Iako stručnjaci rade na zakonu već šest godina i uprkos najavama da će biti usvojen tokom (upravo proteklog) leta, od zakona i dalje nema ni traga, ni glasa. Pojedine nevladine organizacije u Sloveniji, koje se bave rečenim pitanjima, u odlaganju zakona vide interes multinacionalnih kompanija kojima treba novo tržište i pravna praznina za neometano eksperimentisanje. U igri su ogromne sume novca i zato nije čudo da ima dovoljno oaza za takve poduhvate na području osiromašenih država centralne i istočne Evrope.

Nezavisni stručnjaci u Sloveniji stalno upozoravaju na brojne nedostatke sadašnjeg režima uvoza transgenog voća, povrća i domaćih životinja. Sve počinje na graničnim prelazima gde nadležni službenici letimičnim pregledom papira mogu samo da utvrde da je predmet uvoza, na primer, neka sorta "starog" kukuruza, ali usled nedostatka adekvatnih laboratorija nemaju mogućnost da provere tačnost carinske deklaracije. Slovenija je samo prošle godine uvezla oko 13 odsto kukuruza iz severne Amerike, u kojoj se proizvodi oko 40 procenata genski mutiranog kukuruza. Dakle, velika je verovatnoća da se genetski profilisani kukuruz već nalazi na trpezama širom Slovenije. Takve optužbe je odbacilo Ministarstvo za okolinu i prostor, uz tvrdnju da se u Sloveniji izuzev za potrebe naučnog rada i istraživanja - ne gaje transgene biljke. Problem je što te navode ne može da potvrdi ni jedna nezavisna institucija.

Slična pitanja su mnogo jasnije postavljena u razvijenim državama, gde se stalno poteže problematika štetnosti hrane koja je laboratorijski izložena najrazličitijim mutacijama. Dok se SAD zauzimaju za liberalizaciju uvoza genski izmenjenih namirnica, Evropska Unija zadržava restriktivniju politiku. Posebno otkako su neka istraživanja potvrdila sumnje da upotreba genetski promenjene hrane utiče na zdravlje ljudi. Mogućnost alergija, povećane otpornosti na antibiotike i drugi, još nedovoljno istraženi uticaji genetski promenjenih biljki na okolinu vape za neprestanom kontrolom namirnica. Tako je nemačka ministarka Andrea Fisher pre nekoliko meseci u poslednjom trenutku poništila dozvolu za uvoz genski promenjenog kukuruza švajcarske firme Novartis. Na sličan način, a na osnovu istog evropskog zakonodavstva, 1997. godine su Luksemburg i Austrija zabranile upotrebu kukuruza marke "windsor", pošto je dokazano da genetske promene izazvane u takvom kukuruzu (lučenje bakterijski toksičkog gena Bt zbog koga kukuruz postane otporan na herbicide), i ljudima "pomaže" da postanu "otporni" na tri vrsta antibiotika.

Naravno, pravo na odluku o upotrebi novih tehnologija i hrane još uvek pripada potrošaču. U Velikoj Britaniji su zato prihvatili uredbu prema kojoj restorani koji troše genetski promenjenu hranu moraju da upozore goste šta će im se naći na tanjiru. Trgovački lanac Safeway je zbog reakcije potrošača počeo samoinicijativno da označava genski promenjenu hranu. Drugi trgovački lanci, poput Marksa&Spencera ili Sainsbury's-a, kao i francuski lanac trgovina Carrefour, na sličan način drže konzorcij za posebne linije namirnica bez genski promenjene hrane. Prema zakonodavstvu koje važi u Evropskoj Uniji, treba označiti svu hranu u kojoj se nalazi više od jedan odsto genski simuliranog materijala. Isto traži i oko 200 nevladinih organizacija iz 80 država sveta. Zbog činjenice da se najviše genetskih manipulacija vrši radi otpornosti biljaka na herbicide (57 odsto), protiv štetočina (31 odsto), virusa (14 odsto) i tek manje od 1 odsto za poboljšanje kvaliteta povrća, nevladine organizacije upozoravaju da se genske manipulacije izvode zbog ekonomske računice agroindustrije, a ne zbog "brige za potrošača".

U Sloveniji je u tom pogledu situacija gora nego u EU jer proizvodjači i trgovci ne slede evropske uzore, a sporovi postoje i u stručnim krugovima. Nešto liberalnije mišljenje u vezi genski izmenjenih namirnica protežira Ministarstvo za nauku i tehnologiju, dok u Ministarstvu za okolinu i prostor upozoravaju da se isuviše malo pažnje poklanja rizicima koje donosi nova tehnologija. Trenutno Slovenija u saradnji sa holandskim ministarstvom za okolinu i prostor sprovodi poseban, dvogodišnji projekat o "biološkoj bezbednosti" namirnica, dogovoren na sastanku istočnoevropskih i srednjeevropskih država u Sofiji, početkom godine. Uprkos tome ostaje nejasna sudbina toliko iščekivanog zakona koji bi popunio pravne rupe na području opasne hrane; u medjuvremenu, ekolozi javljaju da su i ove godine na njivama po Sloveniji požnjevene lepe količine genski modificiranog kukuruza i soje.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)