Kosovo u mraku

Priština, 29.09.2001.

Jedna teorija tvrdi da je dinosauruse uništila starost I njihova težina. Druga, pak, kaže da su oni nestali zbog nedostatka hrane. Ne tako davno i ocene bivšeg administratora Kosova dr. Bernara Kušnera da će termocentrale doživeti sudbinu dinosaurusa, više su se shvatale kao izjave čoveka koji nije baš blizak kosovskoj realnosti.

Energetika i rudarstvo su među kosovskim Albancima dobili svojstva mita. Oni su predstavljali čitav ekonomski smisao Kosova, njegove perspektive, kapitala koji će ga povezivati sa svetom, ali i revolucionalnu snagu kada je u pitanju stvaranje i odbrana državnosti.

Ima analitičara koji kažu da energetsku situaciju na Kosovu ne bi trebalo shvatiti tako mračno, bez obzira na to što su nestašice struje duge i česte. Ovi analitičari, koji se više oslanjaju na partiotski i revolucionalni aspekt, tvrde da je ovo samo momentalno stanje. "Prevazićićemo ovu situaciju čim odu stranci", kažu oni, okrivljujući UNMIK I njegove strukture za uzurpaciju svih kompetencija u Elektroenergetskoj korporaciji Kosova. Međutim, realnost demantuje ovu grupu analitičara. Termocentrale Kosova će podleći prvoj teoriji o dinosaurusima. Njih će ugušiti starost I težina, jer inače, hrane imaju dosta.

Nakon rata, Elektroenergetska korporacija Kosova je zauzimala prvo mesta na listi kompanija koje su najviše profitirale od stranih donacija. Tako visoke investicije u toj grani objašnjavaju se činjenicom da je ekonomski razvoj Kosova umnogome vezan za električnu energiju, kako je to naveo I g. Andy Bearpark, čovek br. Jedan EU na Kosovu. Na oko milijardu nemačkih maraka su procenjene ukupne finasijske potrebe Elektroprivrede Kosova. Tim novcem korporacija je trebala da se revitalizuje, kako sa proizvodnog tako I finasijskog aspekta, a da građani budu snabdeveni električnom energijom u izbobilju. Da bi se zaokružila ova suma potrebno je obezbediti još 220 miliona nemačkih maraka, jer je suma od više od 700 miliona maraka već investirana, tvrdi se u jednom od ranijih Izveštaja departmana za javne službe, pod čijom se nadležnošću nalaze elektroenergetske "instalacije" Kosova. Prema visokim zvaničnicima, od jula pa do kraja decembra 2000-te godine, investirano je 375 miliona nemačkih maraka - u obnovu I transformaciji sektora energetike, a glavni donator je bila Evropska agencija za obnovu.

Takođe, I ove godine je od strane donatora obećano oko 330 miliona nemačkih maraka. Osim Evropske agencije za obnovu, drugi značajni donatori su I Velika Britanija, koja je investirala 38,5 miliona nemačkih maraka, zatim Nemačka 31, 1 milion DM, Danska 24 miliona, Japan 19, 2 miliona DM itd. SAD je preko USAID pružila pomoć u visini od 15 miliona nemačkih maraka I uglavnom za sistem distribucije električne energije u opštinama Mitrovica i Gnjilane, kao i obuku za finasijski menadžment na regionalnom nivou. Prošle godine, Evropska agencija za obnovu je investirala ukupno 110 miliona nemačkih maraka.

Postavljeni cilj za ovu godinu bio je da se iz domaće proizvodnje pokrije 80 odsto potrošnje električne energije na Kosovu. Preduslovi za to su skoro bili ispunjeni: Uvozom struje tokom meseci prethodne zime, uspelo se u stvaranju dovoljnih rezervi uglja za rad termocentrala. Ipak, dugoročna obnova dva "generatora" u TC "Kosova B" I emergentne opravke blokava TC "Kosova A" je trebalo da obezbedi postizanje postavljenog cilja, tj. da Kosovo proizvodi 580 megavata dnevno.

Najveća investicija u energetici je 130 miliona nemačkih maraka koje je dala Evropska agencija za obnovu, za dovršetak opravke bloka B2 i za opšti remont B1, kao I dodatnih 40 miliona za površinski kop uglja.

Prvi blok Termocentrale "Kosova B" je isključen iz proizvodnje krajem aprila meseca, kako bi započeo generalni remont, koji prema zvaničnicima treba da traje do kraja septembra meseca. Remont ovog bloka košta 50 miliona eura (100 miliona DM), a realizacija poslova je poverena nemačkoj firmi "Bapcock" . Direktor Termocentrale "Kosova B", g. Sabri Hashani je izjavio da će se ovaj blok samo delimično remontirati iako je obećan generalni remont.

Osim investicija ostvarenih ove godine, pozamašne sume novca čija puna vrednost nikada nije obznanjena, investirana je u ovaj blok I tokom dve prethodne godine. Blok 2 Termocentrale "Kosova B" podvrgnut je drugoj fazi remonta, koja je započela jula meseca i završena 11. septembra. Druga godina remonta bloka koštala je oko 40 miliona nemačkih maraka, a kada se ovoj sumi doda i 80 miliona DM, ukupna suma investiranih sredstava u ovaj blok iznosi 120 miliona DM. Prema ranijim izjavama, 15. septembar je trebao da označi kraj opšteg generalnog remonta tog bloka koji je započet prošlog leta. Ovih dana testiranja, ovaj blok je proizveo samo 190 - 200 megavata električne energije, a na osnovu Ugovora proizvođač radova je garantovao dnevnu proizvodnju od 270 megavata. Samo dan kasnije, u tom bloku su zabeležena izlivanja iz kazana i on je ispao iz sistema.

I dok je Termocentrali "Kosova B" posvećeno više pažnje zbog činjenice da se radi o sistemu prosečne starosti i da ju je moguće osposobiti za proizvodnju, u Termocentrali "Kosova A" nastojanja su više bila u emergentnoj sferi. S pravom nazvan "dinosaurom" ova Termocentrala je veoma stara i amortizovana, ali sav novac koji se u nju investira ima za cilj da u skladu sa njenim mogućnostima doprinese ukupnom "kontu" proizvodnje energije. Ostvarene su investicije za opravku blokova "A1, A3 I A4 I to uglavnom od nemačke firme KFW. Međutim, u Termocentrali "Kosovo A" opravke su izvršene sredstvima koja su obezbeđena participacijom Elektroenergetske korporacije Kosova i donatora. Obnova bloka A4 je i dalje u toku.

Između cifara investicija i onih u proizvodnji, postoji jedna tajna relacija između međunarodnog I lokalnog osoblja u termocentralama. Ovi drugi tvrde da su radovi I oprema veoma skupi, čime asociraju na zloupotrebe. Međunarodni predstavnici, uglavnom ovi iz Evropske agencije za razvoj kažu da oni daju novac, da rade, ali da se u termoelektranama suočavaju I sa sabotažaba. Ima čestih izlivanja iz kazana, umesto uglja dolazi I blato, dešavalo se da se u mlinu za mlevenje uglja baca I kamenje. Oni govore i o namernim presecanjima linija u električnoj mreži.

Takve konfrontacije, ipak, ostavljaju mesta za sumnju da tu ipak nešto ne štima. Nije logično da se investira 120 miliona nemačkih maraka za remont jednog bloka koji proizvodi manje električne enrgije nego pre izvršenog remonta. Kosovo sa instaliranim potencijalom od 1 350 megavata, danas ne može da proizvede ni 400 megavata.

Šta će se desiti tokom zime kada su potrebe za električnom energijom dva puta veće, ili kada industrija počne da staje na svoje noge? To su pitanja na koja odgovora nema. Kao što nema odgovora I na pitanje koliko će dugo na Kosovu vladati mrak.

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI