Čović na Kosovu

Priština, 28.09.2001.

Zvaničnici Misije OUN na Kosovu (UNMIK) bili su veoma razočarani polovinom septembra dok su uzastopce pred novinarima komentarisali, opovrgavali i protivili se izjavama, neretko ''skandaloznim'', zamenika premijera Srbije Nebojše Čovića. Čovek koji je pre nekoliko meseci oduševio međunarodne predstavnike na Kosovu svojim ''moderiranim'' stavovima, već je pokazivao ''zube''.

Zvezda gospodina Nebojše Čovića drugog čoveka vlade Srbije je zablistala u proleće ove godine u dolini Preševa na južnoj granici Srbije, koja je 18 meseci bila scena oružanih sukoba između albanskih gerilaca i srpskih snaga bezbednosti. U dugoj kampanji ''dijaloga'' sa međunarodnom zajednicom i nakon nekoliko rundi razgovora (istina, više improvizovanih) sa predstavnicima Albanaca, Nebojša Čović je uspeo da obezbedi ukidanje kopnene zone sigurnosti uspostavljene po okončanju rata na Kosovu, a koja je služila kao zona razdvajanja između jugoslovenske vojske i mirovnih snaga pod vođstvom NATO na Kosovu. Za svega nekoliko dana, tamo je zaokružen proces demilitarizacije i razoružanja albanskih pobunjenika koji su sebe nazivali Oslobodilačka vojska za Preševo, Medveđu i Bujanovac (tri opštine sa albanskom većinom na jugu Srbije). Pošto je obećao slobodu, škole, multietničku policiju i sva ljudska prava, gospodin Čović je ''napamet naučio'' put za Brisel i zatim se dao u diplomatsku ofanzivu na Kosovu. Nekoliko neformalnih susreta na graničnom prelazu između Kosova i Srbije, u Merdarima - severno od Prištine između g. Čovića i Hansa Haekerupa, ubrzo su otvorili seriju njegovih poseta Kosovu. Imenovan od strane srpskih i jugoslovesnkih vlasti kao posebni izaslanik za Kosovo, g. Čović je isprva uzeo u ruke konce politike srpske zajednice na Kosovu (konci su i tako bili u Beogradu) i obezbedio sebi jednu ''snažnu osnovu predstavljanja interesa Beograda i kosovskih Srba''.

UNMIK se, s druge strane, zadovoljio činjenicom što je napokon pronašao jednog odličnog interlokutora i moderiranog sabesednika za tretiranje svih onih problema na Kosovu koji se tiču srpske zajednice. Jedna baza britanskih snaga u okviru mirovnih snaga na Kosovu (KFOR) pretvorila se u mesto čestih susreta g. Čovića i administratora OUN za Kosovo Hansa Hekerupa, ali i komandanta KFOR-a, norveškog generala Torsteina Skijakera. Među prvim rezultatima ovih susreta bilo je ''ukidanje cele zone kopnene sigirnosti i povratak jugoslovenske vojske duž granične linije sa Kosovom''. Tokom dugih sati razgovora (bilo je slučajeva kada se razgovaralo i po sedam sati), zvaničnici su posredstvom veoma kratkih saopštenja za javnost informisali da se raspravljalo o svim otvorenim pitanjima: pitanju nestalih osoba, ukidanju paralelnih struktura, uglavnom na severu Kosova, obrazovanju na srpskom jeziku, registraciji glasača i posebno učešću pripadnika srpske zajednice na opštim izborima zakazanim za 17. novembar na Kosovu. Ovo poslednje je izgleda majstorski iskorišćeno od strane g. Čovića. On je zvanično pozvao srpske građane da se registruju, ocenjući to čak kao ''patriotski zadatak''... Ovaj poziv mu je obezbedio reputaciju ''odličnog i veoma posvećenog saradnika'' - samo neki komplimenti izrečeni od strane predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu. Odmah nakon toga, g. Čović je poleteo u Njujork u sedište OUN da bi se pojavio pred Savetom bezbednosti zajedno sa administratorom Haekerupom. Odmah po povratku, on je izjavio da ''ne postoji međunarodna podrška za nezavisno Kosovo'', a uveravao je svoje sunarodnike da je ''oduševio Savet bezbednosti svojim gledištima o definitivnom statusu Kosova''. Njegov saputnik, g. Haekerup je s druuge strane izjavio da ''u Savetu bezbednosti nije bilo nikakve rasprave o finalnom statusu Kosova''. On je potvrdio da je g. Čović zatražio direktnije veze kosovskih Srba sa Beogradom, ali da ''nije obezbedio neku podršku među članovima Saveta bezbednosti''. Hans Haekerup je takođe izjavio da su članovi tog veća podržali angažovanje Nebojše Čovića i njegove Vlade oko registracije Srba za izbore na Kosovu i ocenili su kao veoma značajnim njihovo učešće na tim izborima...

No, u vreme dok se još nije slegao odjek njegovih izjava o ''utiscima iz Njujorka'', gospodin Čović je ostavio bez daha njegove sagovornike u UNMIK-u. U jednom susretu Srpskog nacionalnog veća u Gračanici, selu nastanjenom srpskim stanovništvom, udaljenog šest kilometara od Prištine, on je izgovorio niz stavova koji su kako izgleda razočarali UNMIK. G. Čović je rekao da Srbi neće učestvovati na izborima pre ispunjenja nekih uslova, a u prvom redu oslobađanja svih Srba koji se nalaze po kosovskim zatvorima. Bivši ''disidentski'' gradonačelnik Beograda Nebojša Čović je istoga dana izjavio da ''na Kosovu postoji na stotine malih Bin Ladena''!

Direktor Centra za informisanje pri UNMIK-u, Simon Haselock je ovakve izjave g. Čovića ocenio ''neiskrenim i neshvatljivim i kao takve neprihvatljivim''. A optužbe o postojanju terorista na Kosovu, odnosno ''malih Bin Ladena'', on je jednostavno okarakterisao ''ekstremnim''. Predstavnici Albanaca su, s druge strane, izneli da su to opasne i izjave koje samo mogu da podstaknu podizanje međuetničkih tenzija i destabilizaciju Kosova. Ibrahim Rugova, predsednik Demokratskog saveza Kosova je izjavio da je to ''srpska propaganda koja traje već čitav vek, i sada u poslednjih godina oni žele da ponovo okaljaju Albance''. On je još kazao da nije istina da je ovde bilo ili da ovde ima bilo ko veza sa međunarodnim teroristima tipa Bin Ladena. Naime, takvih i sličnih optužbi bilo je i u ne tako dalekoj prošlosti, posebno tokom rata na Kosovu, kada su srpski politički krugovi tvrdili da je u redovima OVK bilo mudžahedina. Dr. Rugova je u vezi s tim izneo da je ''ovde postojao opšti pokret za slobodu, za oslobađanje i izgradnju Kosova, zato nas je i svet podržao''.

G. Čović je s druge strane uputio optužbe i na račun navodnog postojanja terorista i u dolini Preševa, čak je upozorio da ''albanski teroristi pripremaju napade na sam Beograd''...

Inostrani, ali i lokalni analitičari smatraju da takve optužbe predstavljaju nastojanje da se iskoristi novostvorena situacija nakon terorističkih napada u SAD. Oni podvlače da su se takve optužbe mogle čuti u Srbiji i 1999. godine, ali tada od strane bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, koji se sada nalazi u Hagu. Optužujuće izjave g. Čovića nisu ništa drugo do ''nastojanja određenih krugova da se iskoristi američka tragedija za ostvarenje njihovih agendi'', tvrde analitičari. Bivši pomoćnik državnog sekretara James Rubin je u intervjuu za jedan prištinski dnevnik izjavio da su ''Albanci na strani Zapada - oni koji ih povezuju sa Bin Ladenom nisu prijatelji Amerike''.

Uprkos razočarenju i ljutnji koje je izazvao svojim stavovima, Nebojša Čović i dalje ostaje značajan faktor na relaciji između međunarodnih zvaničnika na Kosovu i kosovskih Srba. Sudeći po zainteresovanosti da opšti izbori na Kosovu budu sveobuhvatni, izgleda da će on još izvesno vreme ostati ''miljenikom'' međunarodnih predstavnika. On je ovo razdoblje odlučio da iskoristi za, kao je i sam izjavio, ''povratak Srbije i Jugoslavije na Kosovo''. I srpska politička koalicija koja je dobila sertifikat za učešće na opštim izborima, nosi simblički naziv ''Povratak''...

AIM Priština, Besnik BALA