REGISTRACIJA

Mitrovica, 26.09.2001.

1. septembra je završena registracija civilnog stanovništva I birača na Kosovu za predstojeće izbore, zakazane za 17. novembar. Ono što, međutim, još nije precizirano je koliko se ovom procesu odazvalo pripadnika manjinskih zajednica - srpske, turske, bošnjačke... Zvaničnici civilne Misije na Kosovu još uvek iznose opšte podatke, što je u jednom trenutku, zbog nepreciznog njihovog prezentovanja izazvalo I negodovanje kod predstavnika većinske albanske populacije, koji su shvatili u prvi mah da je ukupno registrovanih kosovskih Srba preko 170 hiljada, dok im se nije objasnilo da se tu radi ne samo o srpskom stanovništvu, već I o Bošnjacima, Romima, Aškalijama I drugim etničkim grupama. Podaci koje je izneo šef Misije OEBS-a Dan Everts I zamenik republičkog komesara za izbeglice Dragiša Dabetić veoma su slični. Naime, Dabetić je saopštio da je - dakle - ukupno registrovanih I onih koji su ostali na Kosovu više od 170 hiljada, a da je na Kosovu popisano nešto preko 69 hiljada nealbanaca, koji će imati pravo glasa na predstojećim novembarskim kosovskim izborima. Portparol UNMIK-a u Mitrovici g. Kuk je izjavio da je na celom Kosovu registrovano 92 300 ljudi, a što se mitrovičkog regiona tiče, ukupno je popisano 31 811 lica. I po međunarodnim I srpskim predstavnicima vlasti, registracioni proces je uspeo - kako na teritoriji Kosova, tako i u Srbiji i Crnoj Gori. Ipak, čini se da pripadnici srpske zajednice ni sada nisu manje zbunjeni nego za vreme registracije.

30 jula, dakle pre osam nedelja, kada je zvanično određen dan početka registracije kosovski Srbi su imali jasan stav: "Nema izlaska na registraciju". Mesecima ranije politički lideri su ponavljali da Srbi moraju da bojkotuju registraciju kako u suprotnom ne dali legitimitet "stvaranju albanske države na Kosovu". Zvanični Beograd je tada ćutao. Apeli međunarodne zajednice da se izađe na registraciju I da to ne znači I izlazak na izbore, naišli su na gluvi zid. No, izgleda da I za to postoji objašnjenje. Namerno ili ne, građanima niko nije objasnio da postoje dve registracije civilna I potencijalnih birača za predstojeće izbore. S druge strane OEBS, koji je inače zadužen za sprovođenje oba popisa, započeo je svoju kampanju otvaranjem registracionih centara. No, reklo bi se da je I tu napravljen propust. Ni tu nije odvojena civilna od registracije glasača. Njihov slogan koji je trebao da privuče srpske građane da se popiše glasio je ovako: "Ako se ne registrujete ovoga leta, nećete imati pravo da učestvujete na kosovskim izborima ove godine".

Građanima koji su već čuli kako će ih međunarodna zajednica primorati da izađu na izbore, ovaj slogan bio je samo potvrda. U severnom delu Mitrovice nastao je problem oko prostora za registracione centre. Tamošnji građani nisu želeli da ustupe prostorije. Početak registracije je kasnio, a zatim je pronađena alternativa. Napravljena je takozvana limenka u blizini UNMIK-ove policijske stanice. Upravo zbog svih navedenih činjenica, u početku je odziv Srba registracionom procesu bio minimalan. Oni koji su želeli da se registruju nisu smeli jer, kako kažu, dobijali su pretnje. I predstavnici međunarodne zajednice nisu sedeli skrštenih ruku. Objašnjavajući uporno da će neregistrovanjem manjinske zajednice na Kosovu mnogo izgubiti, izvršila je jak pritisak na Beograd. To je lično doživeo I potpredsednik srpske Vlade Nebojša Čović tokom svog boravka prošle nedelje u Savetu bezbednosti u Njujorku zajedno sa šefom Misije OUN na Kosovu Hansom Haekerupom. Naime, članovi Saveta bezbednosti su, reklo bi se, zahtevali od Čovića da zvanični Beograd uloži svoj autoritet I motiviše srpsko stanovništvo na Kosovu da se u što većem broju odazovu registraciji. Nagli preokret stavova oko registracije na Kosovu od strane političara u Srbiji imalo je efekta. Oglasili su se i predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica, a patrijarh Pavle se I sam registrovao na Kosovu, gde je godinama službovao. Jedino je još uvek slab odziv bio u samoj Mitrovici, gde je dolazilo, I još uvek dolazi, do sudara mišljenja lokalnih političara, odnosno oko pitanja da li se treba registrovati ili ne. U cilju većeg odziva na popis, predsednik opštine Leposavić Nenad Radosaljević se nije libio da se registruje javno, pred medijima, dok su mitrovčane I dalje mučile razne nedoumice oko registracije, što je između ostalog posledica I neinformisanosti, I pre svega, nepoverenja Srba prema međunarodnoj zajednici, odnosno straha da bi se moglo pribeći manipulaciji broja registrovanih lica srpske nacionalnosti. S druge strane ima I onih medjunarodnih predstavnika kojima nije jasno zbog čega se u civilni registar ne upisuju I deca mlađa od 16 godina, obzirom da se radi takođe o građanima Kosova. No, pravog odgovora nema, kao što se ništa ne može ni promeniti. OUN je odlučila da se civilno mogu popisati osobe koje su napunile 16 godina, a da mogu na biračka mesta da izađu punoletne osobe, odnosno one koje su napunile 18 godina. Najviše je oko registracionog procesa, koji organizuje I sprovodi OEBS, imao član sekretarijata Glavnog odbora SPS Peći I predsednik ove stranke za Kosovo Dobrosav Radović. On je izjavio da su Srbi sa Kosova izloženi "neviđenom" pritisku da izađu na izbore 17. novembra I da se registracija birača "pretvorila u običnu farsu, a da pritiske, obmane I ucene doživljavaju svoju kulminaciju". Prema njegovim rečima, UNMIK i KFOR otkazuju pomoć I pratnju konvojima I drugu sigurnost onima koji se ne odazovu registraciji, a da na drugoj strani Koštunica, Đinđić, Čović, Momčilo Trajković I drugi neprestalno pozivaju na registraciju lažnom tvrdnjom da se vidi koliko Srba ima I šta je njihova imovina. Radović je rekao da se registracijom ne može zaista utvrditi "koliko Srba ima I šta je sve srpsko jer se nikada ne popisuju članovi i domaćinstva". Međutim, Dobrosav Radović nije jedini koji je tvrdio da UNMIK I KFOR "ucenjuju" Srbe da se registruju tako što će im uskratiti bezbednost.

Ipak, kampanja za izlazak na registraciona mesta je započela. Lokalne radio stanice su sve više prostora posvećivale ovom pitanju, deljeni su letci I novine da bi napokon broj registrovanih počeo da se povećava I u Mitrovici.

Odlukom šefa OEBS-a registracija je produžena još za 14 Dana I u tom periodu je i zabeležen najveći broj registrovanih građana u severnom delu Mitrovice. Ali, ovo nije kraj priče. Na pomolu su kosovski opšti izbori. Za učešće na njima prijavila se i "Koalicija Povratak" koju sačinjavaju tri političke partije I jedna građanska inicijativa: Demohrišćanska stranka sa predstavnikom Radom Trajković, zatim Nova demokratija sa Nenadom Radosavljevićem na čelu, dok Srpski pokret obnove predvodi Ranđel Nojkić. Građansku inicijativu čine građani Peći koji trenutno ne žive u ovom gradu. U kombinaciji je bila I Nova Srbija, ali predsednik Velja Ilić se povukao sa obrazloženjem da će na izborima učestvovati ili sve ili neće nijedna. Rada Trajković je ovih dana istakla da "Koalicija Povratak" ima podršku koalicije DOS, međutim niko se do sada od njih nije oglasio da ovu tvrdnju potvrdi. Samo se nagađa da bi ovoj koaliciji u poslednjem trenutku moglo da se pridruži još 15-tak političkih partija, nevladinih organizacija I građanskih inicijativa. Građani su opet zbunjeni i mnogi i dalje smatraju da ne treba izaći na izbore. Ima i onih koji neznaju "ni šta da misle ni kako da se ponašaju". Još uvek se čeka zvanični stav Beograda, koji se od završetka registracije ne oglašava oko pitanja - izaći na izbore ili ne, naravno ako se izuzmu neki nastupi potpredsednika srpske Vlade Čovića, u kojima je tvrdio da ne postoje uslovi za izlazak srpske populacije na izbore. Da li se radi samo o političkim kalkulacijama ili ne, doznaće se već 3. oktobra, kada počinje predizborna kampanja.

AIM Mitrovica, Valentina ČUKIĆ