"Uzajamna" solidarnost

Priština, 25.09.2001.

Zamagljeni naočari pomogli su ambasadoru - šefu američkog Ureda u Prištini, John Menziesu, da prikrije suzne oči, dok je govorio na verskoj službi u čast žrtvama terorističkih napada u SAD. Našavši se pored verskih čelnika islamske i katoličke zajednice na Kosovu, ambasador Menzies je rekao da ''SAD nikada neće moći da se oduže narodu Kosova za podršku koju je pružio američkom narodu i vladi nakon terorističkih napada. To nam je pomoglo da se ne osećamo usamljeni u našem bolu'', rekao je ambasador Menzis, dok se u pozadini čula pesma ''Neka Bog blagoslovi Ameriku''.

Ovaj stih je u stvari bio refren ovih dana na celom Kosovu. Teroristički napadi na Svetski trgovinski centar i na Pentagon zapanjili su kosovske Albance. U kasnim večernjim satima, na dan napada, na stotine građana Prištine okupilo se ispred američkog ureda, držeći u rukama američke zastave i upaljene sveće iskazujući saosećanje sa žrtvama napada i izražavajući svoju ''podršku velikom prijatelju Kosova'', kako Albanci vole da kažu za SAD. Iako je nakon vesti o tragediji američki ured u Prištini odmah doneo odluku da bude zatvoren za javnost, uključujući i odlaganje svih diplomatskih susreta, kao i kontakte sa sredstvima informisanja, šef ovog Ureda - ambasador Menzies je već sutradan sazvao konferenciju za štampu da bi izrazio svoju zahvalnost. ''Kao što smo mi stajali uz vas u najmračnijim danima, tako i ste i vi stali uz nas u ovim teškim danima za Ameriku'', obratio se on građanima Kosova, ne skrivajući svoje emocije, ne tako uobičajene za diplomate. Istoga dana ulice Prištine, ali i drugih gradova Kosova, preplavilo je na desetine hiljada građana koji su izražavali svoje protivljenje terorizmu i svoju solidarnost - sa američkim narodom i vladom. Zastave, cveće i sveće postali su deo svakodnevice, a na svakoj ulici i na svakom mestu mogli su se videti posteri na kojima je pisalo: ''Ameriko, mi smo sa tobom''...

Predstavnici Misije OUN i mirovnih snaga preduzeli su posebno mere sigurnosti, ali su negirali ili su odbacili bilo kakvu mogućnost da za njih postoji neka pretnja od terorista na Kosovu. Doduše, vest da se i Kosovo nalazi među tri zemlje na Balkanu - Albanijom i Bosnom na listi SAD, koje treba proveriti zbog mogućnosti da se na njenoj teritoriji nalaze i ''izaslanici'' nekih terorističkih organizacija poreklom iz islamskih zemalja, odnosno kako ovde tumače neki krugovi - da bi se prikupile informacije o ''aktivnostima'' islamskih humanitarnih organizacija, na neki je način podsticalo ovdašnju javnost da njihov glas protiv terorizma zvuči veoma jasno i beskompromisno. U nekoliko slučajeva bilo je i ekscesnih situacija, na primer kada je manja grupa mladića Albanaca bacala kamenje na objekat jedne islamske humanitarne organizacije i negodovala pred nekim njenin pripadnicima zbog onoga što se desilo u Americi... U stvari, na Kosovu, posebno u njegovom glavnom gradu, kao da je građane zahvatila prava antiteroristička epidemija. Najvećim delom muslimanske veroispovesti, reklo bi se skoro 100 odsto, građani albanske nacionalnosti su jednostavno na svakom koraku izražavali svoju solidarnost sa velikom tragedijom koja je pogodila civile - poreklom iz celog sveta. Komemorativni skupovi bili su organizovani danima, a nijedan skup drugog karaktera ne bi otpočeo bez minute ćutanja. Proglašen je i dan žalosti, a neki loklni TV kanali su menjali i programsku shemu. U večernjim satima gledaoci su mogli da slušaju ozbiljnu muziku... ''To je udarac na slobodu i svetsku demokratiju'', ocenjivali su politički predstavnici kosovskih Albanaca...

I rukovodstvo Zaštitnih trupa Kosova (civilna organizacija koja je nasledila bivšu OVK) nije ostala po strani. Pokrenulo je akciju dobrovoljnog davanja krvi za ranjene u SAD, a u dugim redovima ispred Zavoda za transfuziju krvi pripadnici ovih trupa su izjavljivali da je to sve što mogu da učine i da daju za američki prijateljski narod. U istim redovima mogle su da se vide i osobe koje se nalaze na tzv. ''crnoj'' listi sankcija američkog predsednika George Busha. Kamere lokalnih TV centara beležile su i scene u kojima i članovi Udruženja ratnih invalida u opštini Mališevo, gradiću u centralnom Kosovu, učestvuju u akciji davanja krvi, a jedan od njih je izjavio da ne žale ni poslednju kap krvi za američki narod. Komandant Zaštitnih trupa Kosova, Agim Čeku, stavio je na raspolaganje njegove trupe za učešće u akciji spašavanja u ruševinama Svetskog trgovinskog centra...

Nije tajna da su kosovski Albanci snažno vezani za SAD. Amerikance smatraju svojim spasiocima - zbog uloge Vašingtona u rešavanju konflikta na Kosovu. Američka inicijativa za okončanje vladavine režima bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, sada optuženog za ratne zločine, organizovanje Konferencije u Rambujeu, uloga američkog političkog vrha u kampanji bombardovanja NATO srpskih vojnih ciljeva, kao i razmeštanje NATO trupa na Kosovu, doprinelo je da SAD za kosovske Albance postane simbol slobode. Njihova solidarnost ''bio je izraz bola zbog tragedije koja je zadesila velikog prijatelja'', govorili su Albanci izražavajući uverenje da ''jedna tako velika nacija može da preboli i tako veliku bol''. Na hiljade ljudi upisalo se u knjigu žalosti, koja je otvorena u centru Prištine, u hotelu ''Grand'', a hiljade drugih je tražilo najrazličitije oblike kako bi iskazali svoju podršku. Iako u SAD, odnosno u Njujorku živi brojna albanska zajednica, mediji na Kosovu nisu posvetili mnogo prostora sudbini svojih sunarodnika, pokazujući tako da su za njih sve žrtve bile iste, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Jedan od albanskih intelektualaca je izjavio da ''smo danas svi mi Amerikanci''.

Američke diplomate u Prištini su s druge strane pozvali Albance da se bore protiv ekstremizma i na samom Kosovu. Ambasador Menzies je izjavio da će pomoć za Ameriku predstavljati ukoliko građani Kosova daju krv za bolnice na Kosovu. Ali i da je pomoć za SAD borba protiv ekstremizma na samom Kosovu. U tom sklopu je pozvao na etničku, versku i političku toleranciju, obezbeđivanje slobode kretanja i govora, podvlačeći da se na taj način štite najveće vrednosti u njegovoj zemlji.

Ambasador je u svojim javnim nastupima odbacio sve špekulacije o mogućnosti ''sudara civilizacija''. Američka tragedija je već učinila da život od sada izgleda sasvim drugačije, izjavio je jedan od čelnika međunarodne administracije na Kosovu. Po njemu, svet danas u strahu iščekuje mogućnost da se narednih dana suoči sa konfliktima apokaliptičnih razmera zbog postojanja međunarodnog terorizma. Bojazan od takvog jednog konflikta prisutna je i na Kosovu. U zemlji sa primernom verskom tolerancijom ne postoji strah od sudara religija, ali je već jasno primetan zbog mogućnosti da ''njihov veliki prijatelj sklizne u jednu takvu zamku''. Ipak, kosovari sebe vide u istom taboru sa Amerikom. Bivši pomoćnik državnog američkog sekretara James Rubin je izjavio ovdašnjim medijima da su ''Albanci dokazali da su prozapadni, te da svako ko suprotno tvrdi pokazuje da nije prijatelj Amerike''.

No, ovdašnja javnost i dalje pažljivo prate razvoje na svetskoj sceni, a oči su joj uprte prema kampu američkih snaga Bondstil, blizu Uroševca, u istočnom Kosovu, koji se smatra jemcem američke prisutnosti i podrške... To se međutim ne može reći i za dobar broj pripadnika srpske zajednice na Kosovu. Njihovi politički lideri takođe su javno osudili terorizam koji je u Americi odneo na hiljade nevinih žrtava. Međutim, sami građani - kosovski Srbi pokazali su ravnodušnost. Nisu se libili da to na različite načine pokažu pred TV kamerama. Izjavljivali su da ''je Bog tako kaznio Ameriku'', da je ''Amerika to zaslužila'', da je ''šteta što nije stradao sam Klinton''... Nepomirljiv stav kosovskih Srba prema novim realnostima na Kosovu, ali i teško breme njihove svakodnevice protkane nesigurnošću i neizvesnošću, ovoga puta nije bilo prioritetno za međunarodne predstavnike. Prioritenija im je bila zdušna podrška kosovskih Albanaca, kojom im je na neki način i odato priznanje i zbog angažovanja na Balkanu.

AIM Priština, Arbnora BERISHA