Stručnjaci pakuju "iseljeničke kofere"

Zašto se ljudi sele iz demokratske Srbije

Tranzicija je spor proces, sa posvadjanim "dosovcima" ići će još sporije, a stanovništvu koje je napaćeno i iscrpljeno ništa nije dovoljno brzo. Zato će iz Srbije nastaviti da odlaze svi koji mogu, medju njima najpre oni kojima znanje otvara perspektivu u inostranstvu

AIM, Beograd, 23.9.2001.

Mladji bračni par, Novosadjani, koji je odlučio da se zanavek iseli iz Srbije, u septembru ove godine, odlazi u prodavnicu "Simpo" da kupi kofer najvecih dimenzija. Prodavačica ih, čim su rekli šta im je potrebno, spremno uslužuje uz opasku: "Vi sigurno idete u Kanadu ili Ameriku, prodala sam već gomilu ovakvih iseljeničkih kofera".

Prilikom nedavnog gostovanja na jednoj beogradskoj televiziji srpski ministar prosvete Gašo Knežević prepričavao je kako je on lično u jednom danu ispratio nekoliko mladih ljudi koji u beli svet odlaze na usavršavanje, dakako nezadovoljni uslovima koje za to imaju u domaćim naučnim institucijama. Ministar prosvete pritom iskreno kaže da to može i da se razume jer je reč o mladim ljudima. Ali, šta reći kad jedan od njegovih prijatelja u zrelim godinama odluči da prihvati posao u jednoj afričkoj, politički veoma nestabilnoj zemlji. Iseljavanje iz Srbije, i ove demokratske, bez sumnje se nastavlja.

Srpska petooktobarska revolucija donela je srpskom stanovništvu ponešto optimizma, ali očigledno nedovoljno da bi sačekali na efekte reformi koje nova srpska vlast, kako tvrdi, zdušno provodi. Istraživanja javnog mnjenja nedvosmisleno pokazuju da su bezmalo dve trećine stanovništva nezadovoljne uslovima života i razočarane jer se očekivane promene naziru tek u tragovima. Stanovništvo je ovde, kao i u drugim zemljama jugoistočne Evrope, shvatilo da tranzicija najpre udara po novčaniku.

Oni koji su to znali i pre i posle 5. oktobra, kao dvoje Novosadjana sa početka priče nisu zbog promena prestali da stoje u redovima pred ambasadama zapadnog sveta, čak i onda kada im se na Zapadu ne nudi ništa osim šanse da traže posao. Budući da ona sa diplomom psihologa nema perspektive da nadje posao u struci, nadaju se da će on kao iskusan softveraš pronaći pristojan posao. Da bi otputovali u Kanadu, u Vankuver, i pregurali dok se to ne dogodi, prodali su svu imovinu koju su ovde imali - stan od 35 kvadrata. Kažu da nemaju više vremena da čekaju da se situacija ovde popravi, prosto žele da im Srbija postane treće lice množine, što otprilike znači - oni tamo u Srbiji.

Entuzijazam koji je Srbima ubrizgala Demokratska opozocija Srbija (DOS), pre gotovo godinu dana, polakao se topio što zbog suočavanja sa činjenicom da je tranzicija dug i bolan proces, što zbog evidentnog iako još ne i ozvaničenog rascepa u vladajućoj koaliciji.

Da taj entuzijazam, medjutim, nije bio mali, svedoči slučaj dvadesetosmogodišnjeg ekonomiste, visokog funkcionera u srpskoj vladi, koji se posle 5. oktobra u Beograd vratio iz Praga. Napustio je rukovodeće mesto u jednoj od pet najvećih svetskih konsultantskih firmi i bacio se na posao da pomogne zemlji. Nepunih godinu dana zatim, priznaće u neformalnom razgovoru sa novinarom, da više nema nade i da gleda da ponovo ode odavde, što pre.

Vodeći analitičar Instituta ekonomskih nauka u Beogradu Stojan Stamenković objasnio je nedavno kako će svadja unutar DOS imati dalekosežne posledice po zemlju, pa i na njene stanovnike koji će odlučivati da li da ovde ostanu ili da se zapute put Evrope ili dalje. Stamenković je objasnio da će razdor u koaliciji imati decenijske posledice, jer o tome zavisi otpis jugoslovenskog duga. Ako zemlja ne dobije otpis duga za pet godina bice u poptunom kolapsu, dok će se u suprotnom zemlja u sledećih 10 godina nekako provući. Problem je, svakako, to što će jugoslovenske dugove otplaćivati ljudi koji sada imaju svega 10 godina, tako da oni koji napuštaju zemlju zapravo spašavaju dete od otplate dugova nastalih davno pre nego što se to dete uopšte rodilo.

Stamenković je ispričao da je njegova ćerka već u inostranstvu, a sin poseduje zelenu kartu, koju posle petooktobarskih promena nije želeo da iskoristi. Medjutim, pre nekoliko nedelja je gledajući dnevnik, odnosno izveštaje o rafalnoj paljbi izmedju koalicionih partnera, zaključio da treba da ide odavde jer je zemlja propala.

Ova porodična priča bila je ujedno povod da Stamenković nekima koji su ga optuživali da pripada odredjenim interesnim grupama, poruči da zaista pripada interesnoj grupi - onih ljudi koji ne žele da unuke gledaju na fotografijama poslatim iz inostranstva, već da ih gledaju i maze ovde, kod kuće.

Srbiju je, prema procenama nevladine organizacije G 17 Plus, u prethodnih 10 godina napustilo 300.000 mladih obrazovanih ljudi, a procene su da je sa ovih prostora u poslednjoj deceniji 20. veka otišlo ukupno 900.000 ljudi. Prema izveštajima poslednjeg ministra prosvete Jove Todorovića, u Srbiji je ostalo 15.000 naučnika, dok G 17 Plus procenjuje da je realno da je u Srbiji ostalo svega sedam i po hiljada naučnika. Sadašnje ministarstvo nema podatke o tome koliko je visokoobrazovanih ljudi napustilo zemlju od 5. oktobra. Nezvanične su procene da će labavljenje režima viza prema Jugoslaviji, dodatno pospešiti iseljavanje.

U izveštaju o stanju nauke u Srbiji, G 17 Plus, navodi da je u prethodnom režimu, pored ostalog, nagli pad brige o nauci i obrazovanju nastao "klasičnom osvetom ponavljača", odnosno izborom ministara i pomoćnika za tu oblast, koji su po pravilu imali problema da završe studiranje za desetak godina, i to sa prosekom ocena 7.

Pomalo je ironično zazvučala nedavna vest da za univerzitete, medjutim, mnogo ne mare ni sadašnje vlasti. Univerzitetski poslenici neuvijeno su optužili srpsku vladu da je marginalizovala univerzitet. Na pregovorima ministra Kneževića i srpskog ministra finansija Božidara Djelića sa rektorima i prorektorima univerziteta u Srbiji konačno je postigunut je dogovor da se zaposlenima na univerzitetima ipak povećaju plate, tako da će makar ova akademska godina početi na vreme.

Tranzicija je po sebi spor proces, a stanovništvu koje je napaćeno i iscrpljeno ništa nije dovoljno brzo. Zato će nastaviti da odlaze svi koji mogu, medju njima najpre oni kojima znanje otvara perspektivu u inostranstvu. Tako da će sindrom "odliva mozgova", čije je posledice nemoguće izmeriti, očigledno i ubuduće biti aktuelan u Srbiji.

Olivera Mamuzić (AIM)