Ko će kupiti najbolja preduzeća

Vladina kampanja za privatizaciju

Ministarstvo za privatizaciju procenjuje da bi na osnovu privatizacije 40 društvenih firmi, za koje će tenderi biti raspisani do kraja septembra i koje delimično finansira Svetska banka, moglo da se obezbedi najmanje 1,2 milijarde nemačkih maraka

AIM, Beograd, 22.9.2001.

Sredinom jula, samo petnaestak dana nakon usvajanja Zakona o privatizaciji,u “Fajnenšal Tajmsu” osvanuo je medjunarodni konkurs za izbor finansijskih savetnika za privatizaciju 16 društvenih firmi iz Srbije. Strani stručnjaci već su pre toga visoko ocenili sam zakon, ističući poput Olivera Dešempsa, regionalnog direktora Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, da je reč o“najboljem zakonu u zemljama tranzicije”. Zbog toga je on logistički podpomognut od strane mnogih medjunarodnih organizacija kao što su Svetska banka, Evropska agencija za rekonstrukciju, agencije za razvoj Velike Britanije, Nemačke i SAD, pa nikakvo iznenadjenje nije predstavljalo ni to što se SB odlučila, prvi put kada je reč o državama u tranziciji, da sa više od 5 miliona dolara finansira proces tenderske prodaje ovih srpskih firmi.Istovremeno sa njima,ali putem tendera po pozivu koji je Agencija za privatizaciju uputila na adresu 13 potencijalnih finansijskih i 7 pravnih savetnika, potraženi su finansijski i pravni savetnici i za cementare u Beočinu, Novom Popovcu i Kosjeriću. Mesec i po dana kasnije oni su javno pred tv kamerama i izabrani.

Izraelski ”NSBC” će se pobrinuti za pripremu finansijskog i biznis plana a pravni deo posla biće briga “CMS Strom Reich-Rohrwing Karsen Neinz”. Za te usluge oni će dobiti 0,695 % cene po kojoj će biti prodate cementare, iako je uobičajena provizija izmedju jedan i tri odsto. Prva za prodaju će, po svemu sudeći, biti pripremljena cementara u Novom Popovcu, koja bi strateškog partnera mogla da dobije do kraja godine. Sve ostale prodaje putem tendera trebalo bi da budu okončane do kraja marta 2002.godine. Ministarstvo za privatizaciju i privredu procenjuje da bi na osnovu privatizacije ovih 16 i još 24 društvenih firmi za koje će tenderi biti raspisani do kraja septembra, i koje opet delimično finansira SB, moglo da se obezbedi najmanje 1,2 milijarde DEM.

Iako su inicijative za privatizaciju potekle upravo iz samih kolektiva, početak procesa u prvih 16 društvenih firmi u oblasti hemijske i metalne industrije nije u svima dočekan podjednako. Mada je Institut za ekonomska istraživanja Ekonomskog fakulteta u Nišu izvršio procenu kapitala 200 firmi u Srbiji koje ulaze u proces privatizacije, a Agencija za procenu kapitala već verifikovala jedan deo tih procena, najčešća reakcija sindikata preduzeća koja bi kao najuspešnija prvo trebalo da prodju kroz proces privatizacije bila je “nećemo mi nikome da prodamo našu fabriku budzašto”. Tri sindikata leskovačke fabrike "Zdravlje" bilo je jedinstveno u stavu da je ova fabrika obezvredjena prilikom procene kapitala.Većina radnika "Nisala" iz Niša tvrdila je da ne želi da preduzeće ustupi drugima. "Mi želimo privatizaciju, ali ne pod ovim uslovima, već da većinski vlasnici budu radnici koji su na ledini stvorili ovu fabriku. I u kraljevačkoj "Gibnjari" sindikat ne krije da nerado ide u "vladin program", jer "Vlada u ovo preduzeće nije uložila ni dinar da bi je sada prodavala, a ako su radnici do sada znali da vode preduzeće znaće i dalje". U svim ovim slučajevima, radnici su upozoravali da "neće dopustiti nikome da ih otpusti i istera na ulicu". Njihove stavove podsticali su i neki političari, poput Velje Ilića, predsednika Nove Srbije (NS), na primer, pričama "da nije dobro da sada strancima nudimo sve ono što je najbolje, kao da mi Srbi ne znamo da upravljamo našim fabrikama", pojedini ekonomisti koji se od početka koncepcijski nisu slagali sa izabranim modelom tenderske i aukcijske prodaje, naravno predstavnici i sledbenici bivšeg režima kojima ništa što nova vlast urade u startu ne valja "ni po lule duvana", i naravno, dežurni branitelji sistema od korupcije i kriminala koji u novim zakonskim rešenjima ne vide dovoljnu branu od mogućih malverazcija.

Medju onima koji ulaze u proces privatizacije ima i drugačijih stavova. Od "PKS-Lasteks" iz Čačka čiji zaposleni smatraju da je stavljanje u red 16 preduzeća za čiji je tender objavljen konkurs u "Fajnenšel Tajmsu" svojevrsno priznanje za njihovo poslovanje, preko "Hipola" iz Odžaka koji u privatizaciji vidi šansu za dalji razvoj i uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja, pa do "FRAD-a" u Aleksincu koji od strateškog partnera očekuje dalji tehnološki razvoj, povećanje sadašnjih proizvodnih kapaciteta kao i otvaranje vrata stranog tržišta za njihove proizvode. Svi oni shvataju da glavni element kod tenderske prodaje nije cena po kojoj će biti prodata neka firma većinskom vlasniku nego ono što on nudi u perspektivi - od investicija, preko proširenja proizvodnih paleta, novih tržišta i naravno povećanja zaposlenosti. Oni koji su dobro proučili sve odredbe zakona o privatizaciji jasno su uočili da su investicioni i socijalni programi oni koje obavezno mora da nudi potencijalni kupac.

To, naravno, ne znači da neki od sada zaposlenih naročito u trećoj grupi preduzeća, onima u kojima je preduslov za privatizaciju njihovo restruktuiranje ili dekomponovanje, kao što je uradjeno u "Zastavi", neće biti otpušteni. Medjutim, kako kaže ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović, " pogrešno je uverenje da će iza ove privatizacije ostati armija nezaposlenih. Zapravo,ti ljudi su i sada samo formalno zaposleni ali ne dobijaju normalne plate, preduzeća su u gubicima, ne uplaćuju im se socijalni doprinosi. Nema, dakle, nove nezaposlenosti i ne treba je očekivati, jer ona već postoji a Vlada i Ministarstvo su spremni da podnesu teret socijalnog aspketa, zato jedan deo para iz privatizacije i ide u socijalne fondove”.

Dva meseca su ljudi iz Ministarstva za privatizaciju pokušavali da pobiju sve glasine koje su lansirane u pogledu privatizacije, pokušavajući da sami sebi objasne kako je moguće da jedan program reformi u oblasti vlasničkih odnosa, inače bazični zamajac ukupnih promena u privrednoj strukturi, nailazi na tako dobre ocene medju ekspertima u svetu, a tako mnogo nerazumevanja u zemlji. Konačno se priznalo "da je stanje obaveštenosti o privatizaciji katastrofalno", što je bio i povod da se krene u masovnu kampanju "opismenjavanja" gradjana za ovaj proces. Ministar Vlahović i stručnjaci iz njegovog tima našli su se u ulozi promotera na ulicama i trgovima, u ulozi narodnih učitelja koji imaju zadatak da u veoma kratkom periodu obidju 50-tak gradova širom Srbije i ljudima objasne najosnovnije pojmove vezane za ovaj proces. Hoće li milion prospekata ubačenih u poštanske sandučiće, u kojima se pomoću slika i privatizacionog pojmovnika i tv edukacije pomoći gradajanima Srbije da prevazidju strah koji im je protekle decenije svesno ugradjivan kada je reč o svakoj promenu u njihovom životu, tek treba da se vidi. Oni koji su četiri meseca pre usvajanja zakona o privatizaciji objašnjavali menadžerskim strukturama i sindikalnim aktivistima suštinu privatizacije misleći da su oni ti koji će kasnije stvari objasniti radnicima, sada su na sebe preuzeli i tu ulogu. "Potreban nam je samo jedan uspešno završen slučaj privatizacije pa da se stvari preokrenu", kaže zamenik ministra za privatizaciju Marko Cvetković.

Čekajući taj preokret na domaćem planu, na stotine adresa potencijalnih stranih investitora koji uprkos nekim procenama da je Srbija najatraktivnije područje za strane investciije, još ne vide razloga za ulaganje svojih para u ovo područje, poslati su prosepkti sa studijom u kojoj im se nudi odgovor zašto bi bilo bolje da investiraju tu a ne recimo u Maleziju, Češku ili Poljsku. Ova studija napravljena je takodje u saradnji sa Svetskom bankom a želja je, kako kaže dr Dušan Živković, sekretar Agencije za strana ulaganja koji je 12 godina radio u UN i to u Ženevi, Kambodži i Africi, baveći se pitanjima medjunarodnih finansija investicija, restruktuiranja dugova, transfera tehnologija i berzanskim investicijama, "identifikujemo inevestitore, da maksimalno definišemo naše prednosti i da ih ekonomskim argumentima ubedimo da investiraju u ovu zemlju, ali i da im damo kompletne informacije - od zakonske regulative do uputstva vezanih za život onih menadžera koji će morati da se dosele kod nas". Važnim korakom u promovisanju privatizacije u Srbiji kao preduslovu za direktne strane investicije može se smatrati i okrugli sto Vlade Srbije sa stranim investitorima pod geslom “Svet i Srbija licem u lice o reformama”, čiji je organizator bila Ekonomist grupa, vodeći organizator strateških firmi visokog nivoa.

Da konkretni potezi daju i konkretne rezultate najbolje pokazju primeri onih 20 odsto društvenih firmi u Srbiji koje, prema rečima premijera Zorana Djindjića, ne sede skrštenih ruku. Medju njima je recimo Srpska fabrika stakla iz Paraćina koja je obavila sve pripeme za ulazak u proces privatizacije i sada očekuje tender, ostvarivši već kontakt s firmama iz srednje Evrope, Amerike Italije i Grčke kao potencijalnim strateškim partnerima.Brzu privatizaciju očekuju i u koncernu zdrave hrane "Bambi" iz Požarevca, gde je do sada privatizovano 54,64 odsto kapitala. Posle procene osnovnog kapitala i verifikacije očekuje se da će privatizacija do kraja biti završena u narednih nekoliko meseci. Savetničku ulogu ima CA-IB Investment bank od the Bank Austria koja će predložiti najkvalitetniji put u traženju strateškog partnera a prednost će imati oni koji budu spremni da doprinesu daljem razvoju ovog koncerna. I "Prva petoletka" merka strateškog partnera. Ima zaokružen proizvodni proces pneumatike, hidraulike, elektronike, po čemu je jedinstvena u Evropi i sada joj se za saradnju javljaju one fabrike koje su joj nekada prodavale licence. Subotička "Azotara" je pred sklapanjem ugovora sa austrijskom firmom CAIB koja radi u sastavu Austrijske banake sa ciljem da se preko nje uradi pripremna analiza za restruktuiranje subotičkog proizvodjača veštačkih djubriva. Od državne agencije za privatizaciju dobijena je saglasnost, a sledeći korak je utvrdjivanje dugova i dogovor sa poveriocima kako će se oni tretirati. CAIB će takodje pokušati da pronadje strateškog partnera koji će dati najpovoljnije uslove za privatizaciju, odnosno ko će investirati u Azotaru, obezbediti sredstva za socijalne i razvojene programe.

Tatjana Stanković (AIM)