Registracija, korak do izbora

Priština, 16.09.2001.

Misija OUN na Kosovu (UNMIK), odlučila je da produži rok za registraciju glasača za opšte izbore zakazane za 17. novembar na Kosovu, dva dana pre isteka prethodno utvrđenog roka - 8. septembra. Ono što je zanimljivo, ovu odluku objavila su neka sredstva informisanja na srpskom jeziku i to nekoliko dana pre zvaničnog objavljivanja od strane međunarodnih zvaničnika, koji su inače tvrdili da neće biti prolongiranja roka za registraciju.

Dva dana pre isteka ranije određenog roka, zamenik civilnog administratora za Kosovo Garry Mathews i šef Organizacije za sigurnost i saradnju u Evropi, holandski ambasador Daan Everts, izjavili su da se ovaj rok produžava za još dve nedelje. Gospodin Mathews je izneo da su ''zvaničnici veoma zadovoljni povećanjem broja zainteresovanih za uključivanje u ovaj proces, te je zato Misija OUN i donela ovu odluku''. Oba visoka zvaničnika su pozvali sve zajednice da iskoriste ovaj period i da se registruju, jer kako je rekao ambasador Everts - '' produžavanje roka podrazumeva nove i veoma velike troškove, te je to poslednja prilika za sve one koji su se do sada dvoumili u pogledu registracije, pošto neće biti novog produžetka''. Obrazlažući produžavanje roka za registraciju, ambasador Everts je naveo, kako se on izrazio, spektakularno povećanje broja registrovanih Srba. Tada je izneo podatak da je na samom Kosovu registrovano 20 hiljada osoba, što predstavlja polovinu mogućih glasača ove zajednice, u Srbiji oko 60 hiljada osoba, a da je u Crnoj Gori taj broj manji. Prema OEBS-u, predviđa se da bi se na biračkim spiskovima trebalo naći oko 130 hiljada pripadnika srpske zajednice koji su do sada bojkotovali registracioni proces, kao i same prve organizovane izbore prošle godine. Cilj međunarodnih zvaničnika je da proces registracije bude što obuhvatniji, kako bi se obezbedilo što šire učešće i na opštim izborima. Međutim, zvaničnici tvrde da postoje problemi, posebno na severu Mitrovice, gde postoje otpori u pogledu obuhvatanja pripadnika srpske zajednice ovim procesom, dok su u ostalim delovima gde su oni nastanjeni ti problemi prevaziđeni. Gračanica, jedna od glavnih srpskih enklava, postala je ''primer'' razumevanja tamošnjeg srpskog stanovništva čiji pripadnici u velikom broju idu u registracione centre, posebno nakon upućenih poziva od strane lokalnih lidera i beogradskih zvaničnika. Episkop raško - prizrenski Artemije Radosavljević registrovao se pred kamerama i fotoreporterima, koji su pratili ovaj ''istorijski trenutak'' odluke Srba da se registruju. Poziv za registraciju svojim sunarodnicima uputili su i predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica, kao i dve ključne ličnosti vlade Srbije - Zoran Đinđić i Nebojša Čović, navodeći da je to čak ''nacionalni zadatak''...

Pre godinu dana pripadnici srpske zajednice su bojkotovali proces registracije glasača za tadašnje lokalne izbore, ističući da za to ne postoje nikakvi uslovi. To je uslovilo i bojkot lokalnih izbora održanih 28. oktobra prošle godine. Međutim, oni su dobili svoja mesta u lokalnoj upravi na osnovu političkih imenovanja od strane administratora OUN za Kosovo. Ipak, ove godine stvari su se donekle promenile. Pripadnici ove zajednice počeli su se odazivati registraciji uz blagoslov zvaničnog Beograda, koji je ustvrdio da je to dobra prilika za utvrđivanje ''pravog broja kosovskih Srba''. Taj broj, koji je stalno bio sporan u istoriji srpsko - albanskog ''suživota'', ponovo je postala tema za diskusiju. Predstavnici Srba tvrde da je više od 300 hiljada Srba napustilo Kosovo nakon okončanja rata juna

1. godine i da još oko 100 hiljada živi po srpskim enklavama na Kosovu. S druge strane, OEBS na osnovu podataka Visokog komesarijata OUN za izbeglice tvrdi da se van Kosova nalazi oko 170 hiljada Srba koji su napustili Kosovo u posleratnom periodu. S druge strane, u Statističkom zavodu Kosova tvrde da broj Srba na Kosovu ''nikada nije prešao broj od 200 hiljada'', komentarišući da se o visokim brojkama postojećeg srpskog stanovništva sa Kosova i na Kosovu u posleratnom peridu ''nastoji manipulisati međunarodnim organizacijama''. Smatraju takođe da su i predstavnici međunarodnih organizacija u svojevrsnoj zabludi ''između uticaja tvrdnji koje dolaze iz Srbije i želje da pripadnici srpske zajednice budu motivisani i ne bojkotuju registracioni i izborni, tj. politički proces''. Ovo pitanje bi se, po njima, moglo ''rasvetliti'' posredstvom istinskog popisa stanovništva, ali takođe navode da su za tako nešto potrebne velike pripreme i obezbeđivanje najmanje 13 miliona američkih dolara...

Bilo kako bilo, predstavnici Vlade u Beogradu podršku svojim sunarodnicima na Kosovu za učešće u pomenutim procesima na neki način uslovljavaju. Tako, početak ovog procesa, kojim će biti obuhvaćene sve osobe starije od 18 godina, praćen je i potpisivanjem Sporazuma između Međunarodne organizacije za migraciju (IOM) i Komesarijata za izbeglice Srbije. Dva dana nakon potpisivanja Sporazuma, srpski zvaničnici su zatražili potpuni pristup registracionim dokumentima, zahtevajući i njihove kompletne kopije. Nakon dugih razgovora, postignut je novi Sporazum - da se predstavnicima Komesarijata za izbeglice Srbije pruži mogućnost posmatranja procesa prerade podataka u Prištini i Beču, u sedištu OEBS-a.

Bio je to, kako izgleda, i početak koncesija koje se prema lokalnim posmatračima i dalje pružaju Srbima, u funkciji njihovog uključivanja u proces registracije i učešća na opštim novembarskim izborima na Kosovu. Međunarodni predstavnici su stalno pozivali pripadnike srpske zajednice da prekinu dosadašnji bojkot izbora, navodeći da će oni u budućem parlamentu Kosova imati 10 unapred obezbeđenih mesta, a da bi im jedinstveni nastup na izborima mogao doneti dodatnih osam ili devet mesta, osiguravajući im na taj način snažnije predstavljanje.

Međutim, učešće u procesu registracije, prema srpskim liderima, ne znači i izlazak na izbore, jer je po njima za tako nešto potrebno ispunjavanje nekih temeljnih uslova - kao što su bezbednost, povratak razmeštenih lica, sloboda kretanja, itd. Ipak, očekuje se da će se konkretna odluka doneti tokom oktobra meseca. U međuvremenu, međunarodni zvaničnici žure da ostvare što više od traženog, kako bi se i povećala mogućnost učešća kosovskih Srba u izbornom procesu. Iako do sada ni jedna partija koja predstavlja ovdašnje Srbe nije dobila sertifikat za učešće na izborima, OEBS ozbiljno razmatra mogućnost produženja roka za dobijanje takvog sertifikata, a koji će važiti isključivo za političke partije srpske zajednice. No, čini se da je to samo početak nekih ustupaka koje će međunarodni predstavnici na Kosovu "morati" da učine...

Nije mali broj onih koji smatraju da će uz podršku zvaničnog Beograda ipak doći i do uključivanja srpske zajednice u politički proces na Kosovu. To bi faktički značilo da bi opšti izbori zakazani za novembar doveli i do konstituisanja prvog parlamenta i vlade Kosova u kojima bi učestvovali predstavnici svih nacionalnih zajednica na Kosovu. Time, i do ostvarenja postavljenog cilja međunarodnih predstavnika na Kosovu, tj. stvaranja multietničkih institucija...

AIM Priština, Besnik BALA