Ko je kriv za smrt 16 radnika RTS?

Počelo sudjenje Dragoljubu Milanoviću

Mesec dana nakon početka sudskog procesa u Beogradu, jedan broj porodica radnika RTS poginulih u NATO bombardovanju aprila 1999, svedočiće pred Velikim većem Evrospkog suda za ljudska prava, povodom tužbe koju su pokrenuli protiv 17 članica Alijanse

AIM, Beograd, 16.9.2001.

Gotovo dve i po godine nakon što je 16 radnika Radio televizije Srbije (RTS) poginulo u vazdušnom udaru NATO, u Beogradu je u 13. septembra počelo sudjenje Dragoljubu Milanoviću, nekadašnjem generalnom direktoru RTS, optuženom da je odgovoran za izazivanje opšte opasnosti, odnosno da nije učinio ništa da spase živote svojih radnika.

Već u petak, sudjenje je zbog odluke Milanovićevog advokata Branimira Gugla da otkaže punomoćje, prekinuto, a nastavak je zakazan za 9. oktobar, do kada bi nekadašnji šef državne televizije trebalo da nadje novog branioca.

Gugl je svoju odluku obrazložio nemogućnošću da valjano pripremi odbranu, jer nije imao uvid u originalne spise predmeta. Prema oceni sudije Radmile Dragićević Čičić, rodbine pogunilih i njihovih punomoćnika, medjutim, u pitanju je pokušaj opstrukcije sudjenja.

Porodice poginulih, uglavnom veoma mladih radnika RTS, koje su vreme od kobnog 23. aprila 1999. godine provele pokušavajući da otkriju krivca i izvedu ga pred lice pravde, nisu bile zadovoljne početkom sudjenja protiv čoveka koga smatraju najodgovornijim. Sudjenje Dragoljubu Milanoviću, naime, vodi se istovremeno po dve optužnice – za odgovornost za pogibiju 16 ljudi, ali i za zloupotrebu ovlašćenja u privredi. Zaprećena kazna za oba dela je, prema rečima punomoćnika oštećenih, Borivoja Borovića, 15 godina zatvora.

“Istovremenim raspravljanjem o pogibiji radnika i privrednom kriminalu devalvira se Milanovićeva odgovornost i veličina tragedije”, ocenio je punomoćnik porodica nastradalih, beogradski advokat Slobodan Šišić, komentarišući odluku Sudskog veća da odbije njegov zahtev za razdvajanje postupka.

Sudeći po izjavi Milanovićevog "advokata u ostavci" Branimira Gugla, bivši direktor RTS će istrajati u naporu da dokaže da “proizvodni kapaciteti iz Aberdareve nisu izmešteni, jer bezbednijeg mesta nije bilo”, kao i da nije znao da će zgrada RTS biti bombardovana. Advokat Borović ipak veruje da će se kroz sudski postupak utvrditi upravo ono na čemu porodice insistiraju, a to je da je Milanović znao da će zgrada biti bombardovana. U tom slučaju, prema njegovim rečima, optužnica bi mogla biti proširena na ubistvo sa predumišljajem (po postojećem Krivičnom zakonu Srbije, za to delo je predvidjena čak i smrtna kazna, ali novi Zakon, čije je usvajanje najavljeno, tu mogućnost ukida).

Time bi se, makar teoretski, pojavila mogućnost i da Milanović predje u ulogu svedoka i iskoristi pogodnosti novog zakona, koji predvidja blaže kazne za izvršioce i saučesnike koji otkriju nalogodavca. Ocenjujući da bi potencijalni nalogodavac mogao biti bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, Borović, ipak, izvlači zaključak da Milanović, kao dugogodišnji Miloševićev verni saradnik, tu novu zakonsku šansu neće iskoristiti.

Gugl je u četvrtak, tvrdnjom da je "od podizanja optužnice do odredjivanja pritvora navodjeno samo nepoštovanje bezbednosnih mera, da bi se potom tražili dokazi da li je znao da će RTS biti bombardovan" i pominjanjem dva odbijanja glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte da o potencijalnom postojanju dokaza o tome da iskaz pred holandskim sudom, pokušao da izvede zaključak o "montiranom procesu". Njegova dodatna argumentacija odnosila se na činjenicu da odbrana, za razliku od zastupnika oštećenih, nije bila u mogućnosti da vidi dokazni materijal na kome se bazira optužnica.

Početna "proceduralna prepucavanja" već na početku rezultirala su prvim prekidom sudjenja, koje je sudija obrazložila potrebom da se odbrani omogući da se ličnim uvidom upozna sa spisima, čije kopiranje nije dozvoljeno jer predstavljaju vojnu tajnu. Prema oceni Borovića, bile su to samo sitne formalnosti "koje mogu da bace senku na sam postupak, bez ikakvog razloga, jer postoje suviše ubedljivi dokazi protiv Milanovića".

Advokat Borović u četvtak je izrazio nadu da će sud u toku procesa prihvatiti predloge oštećene strane da se kao svedoci pozovu visoki vojni i policijski funkcioneri, kako bi se došlo do prave istine o tome ko je sve imao informacije o planiranom bombardovanju RTS i kako je doneta odluka da se radnici ne evakuišu iz zgrade koja je proglašena za metu.

Na sudjjenju u petak, medjutim, kao svedoci pojavili su se samo novinari RTS-a Angelina Vučić, Milorad Komrakov i Miloš Marković. Pozvan je bio i predsednik Srbije Milan Milutinović koji je svoje odsustvo obrazložio bolešću i bivši ministar srpske policije Vlajko Stoiljković, za koga se pokazalo da mu poziv za svedočenje nije uručen.

Milanović je pritvoren 13. februara "zbog opasnosti da ne utiče na svedoke u istrazi povodom pogibije radnika RTS". Istragu je zatražilo Okružno tužilaštvo, ali je krivičnu prijavu podneo i zastupnik porodica poginulih radnika. Istražni sudija je tom prilikom najavio da će tokom istrage pokušati da utvrdi da li je Milanović mogao da otkloni opasnost i posledice bombardovanja zgrade RTS.

U medjuvremenu, protiv njega je pokrenuta istraga i zbog sumnje da je oštetio RTS za osam miliona dinara, koliko je bivša vladajuća Socijalistička partije Srbije (SPS) ostala dužna državnoj televiziji za snimljeni materijal u predizbornoj kampanji.

Baš na godišnjicu bombardovanja zgrade RTS, Milanović je pušten iz pritvora, na zaprepašćenje roditelja poginulih, koji su tu vest primili dok su prisustvovali opelu pored spomenika poginulim “Zašto” i Tašmajdanskom parku, pored zgrade RTS. “Nova” RTS je neobični dogadjaj obeležila poluminutnim protestnim zatamnjenjem ekrana. Dve nedelje kasnije, istražni sudija ponovo je odredio pritvor, a optužnica zbog izazivanja opšte opasnosti i finansijskih malverzacija podignuta je početkom avgusta.

Prema oceni Borovića, postupak će trajati više meseci, što će nekadašnjem šefu glavne Miloševićeve medijske pesnice dati dosta vremena da proveri svoju otpornost prema iskušenju da optuži bivšeg šefa.

Za to vreme, rodbina poginulih, uz pomoć Beogradskog centra za ljudska prava, vodiće bitku na još jednom koloseku. Četiri porodice poginulih i jedan povredjeni radnik pre dve godine podneli su, naime, Evropskom sudu za ljudska prava tužbu protiv 17 država potpisnica Evropske konvencije, ujedno i članica NATO. S obzirom na odredbu prema kojoj se pred Evropskim sudom kao tužena strana može pojaviti samo pojedinačna država, ali ne i medjunarodna organizacija, podnosioci tužbe kao prvi uspeh vide činjenicu da Sud nije već u startu odbacio zahtev kao očigledno neosnovan. Njihova argumentacija zasniva se na stavu da su, s obzirom da se odluke u NATO donose samo uz saglasnost svih država, članice NATO odgovorne za sudbinu radnika RTS, jer su imale mogućnost da svojim glasom spreče bombardovanje zgrade televizije.

“NATO je ubio moje dete, a ovi naši su saučesnici. Zato i tražimo odgovornost obe strane”, kaže Borka Banković, majka jednog od pogunilih radnika RTS. Konkretna borba za utvrdjivanje odgovornosti “ubice” počinje mesec dana nakon početka sudjenja “saučesniku”: za kraj oktobra pred Velikim većem evropskog suda za ljudska prava zakazano je svedočenje porodica koje su se odlučile za bitku za istinu i na medjunarodnom planu.

Vera Didanović (AIM)