Nišlije umorne od života

Zašto je Niš grad sa najviše samoubistava

Ove godine je 48 ljudi, uglavnom muškaraca, oduzelo sebi život, a u poslednja dva meseca čak 38 Nišlija pokušalo da se ubije .Niš je imao najveći broj civilnih žrtava u NATO bombardovanju, a ujedno je i sedište

Treće armije VJ koja je u ratu 1999. godine pretprela najveći broj žrtava. Jug Srbije godinama je bio glavni rezervoar za popunjavanje sastava vojske koja je ratovala od Slovenije do Kosova. U gigantima niške privrede EI i MIN prepolovljen broj radnika koji su egzistenciju potražili na buvljaku, ili u narodnim kuhinjama

AIM, Beograd,13.9.2001.

U prvih osam meseci ove godine u Nišu je svakog petog dana po jedna osoba izvršila samoubistvo.Do početka septembra 48 ljudi je odlučilo da okončaju svoj život u gradu koji je nekada važio za sinonim dobre zabave

i južnjačkog temperamenta. Crnim rekordom Niš je preuzeo primat i od Subotice koja je dugo godina bila grad sa najvećim brojem samoubica.

Osim onih koji su uspeli u svojoj nameri da sebi oduzmu život, čak 38 Nišlija je u poslednja dva meseca pokušalo da se ubije. Kao razlog za takav pokušaj oni su naveli opšte osiromašenje života, osećaj opšteg umora i nemogućnost da ih bilo šta oraspoloži. Svaka kriza koja čoveka dovede do samoubistva je lično motivisana. Radi se o nekom unutrašnjem konfliktu koji je potenciran i izveden na površinu nepovoljnim spoljašnjim faktorima, objašnjava dr Gordana Nikolić iz Zavoda za mentalno zdravlje.

Iako je suicid inspirisan ličnom dramom stručnjaci ipak priznaju da su poslednjih deset godina života u Srbiji svakako uticale na mentalno zdravlje. Normalno je da splet spoljašnjih okolnosti koje su kod nas poslednjih deset godine izuzetno nepovoljne, stvaraju mnogo više spoljašnjih provocirajućih faktora koji bi mogli jednu osobu sklonu samoubistvu da dovedu do odluke da digne ruku na sebe, kaže dr Nikolić.

Morbidna statistika ukazuje da u broju samoubistava u Nišu prednjače muškarci koji su u 35 slučaja oduzeli sebi život. Prema statistici niške

policije, u četrdeset slučajeva motiv za samoubistvo je nepoznat, dok je

u pet slučajeva razlog bila duševna bolest.Čak i kod osoba kod kojih se ne zna motiv pitanje je da li se možda ne radi o početku duševne bolesti. Takva mogućnost ipak postoji. Teški unutrašnji konflikti izvedeni su na površinu najčešće konfliktom sa nama značajnom osobom, razočarenjem, gubitkom nade, objašnjava dr Nikolić.

Pitanje šta je sve te ljude navelo da okončaju život ostaće bez odgovora jer prema rečima stručnjaka za takav odgovor je neophodna psihološka autopsija, analiza post mortem života u svakom od 48 slučajeva. Pitanje je da li bi uopšte došli do odgovora šta je te ljude navelo na suicid i da li uopšte postoji neki zajednički faktor, kaže dr Nikolić.

Ipak, u 31 slučaju zajednički je način izvršenja samoubistva. Vešanje, koje je u Srbiji već postalo način tradicionlanog suicida, prema rečima dr Nikolić ukazuje na pravu suicidnu nameru.Vešanje je izraz donešene odluke da se život okonča, to nije samo demonstracija i poziv u pomoć, kaže ona.

Objašnjenje zašto je baš u Nišu broj samoubica postao alarmantan ne mogu

da daju ni stručnjaci. Ipak, ukoliko odluka o suicidu zavisi i od onoga što nas okružuje, Niš bi mogao da bude predstavljen i kao idealna kulisa

za prosečnog samoubicu.

Grad koji je imao najveći broj civilnih žrtava u NATO bombardovanju ujedno je i sedište Treće Armije VJ koja je u ratu 1999. godine pretprela najveći broj žrtava. Osim najviše pogodjenog grada u ratu, jug

Srbije godinama je bio glavni rezervoar za popunjavanje sastava vojske koja je ratovala od Slovenije do Kosova.

Sivilo života u Nišu upotpunjuje i priča o gigantima niške privrede u kojima je nekada radilo i nekoliko desetina hiljada radnika. Samo u niškoj elektronskoj i metalskoj industriji EI i MIN od 1990. godine broj

radnika je prepolovljen. Većina tih radnika koji su ostali bez posla pokušali su da svoju egzistenciju obezebde na buvljacima.

Oni koji nikako nisu uspeli da sebi obezbede makar i hranu našli su se medju 2000 grdajana koji se hrane u narodnim kuhinjama. Broj besplatnih obroka u Nišu bi bio znatno veći da nije sve manje pomoći donatora. Danas je mnogo teže zaposliti se, mnogo je teže obezbediti materijlanu egzistenciju i ostvariti ideale normlanog života. Sve te spoljašne okolnosti provociraju suicidna stanja u čoveku, zaključuje dr Nikolić.

Zoran Kosanović (AIM)