Kontrolisanje socijalnog bunta

Protesti rudara i metalaca

Kako se i predviđalo, u septembru je došlo do povećanih socijalno-ekonomskih pritisaka na Vladu Srbije od koje se zahteva da zaustavi daljnje pogoršanje životnog standarda građana do kojeg je došlo posle osetnih poskupljenja struje, telefona, mesa, hleba. Vlada je morala da ublaži najavljeno poskupljenje struje i do kraja godine odgodi podizanje cena, osim za grejanje i gradski prevoz

AIM, Beograd, 11.9.2001.

Dugo najavljivana vruća jesen, u političkom, ekonomskom i socijalnom smislu, počela je u Srbiji rano i dosta burno. Samo u jednom istom danu premijer Vlade Srbije Zoran Đinđić suočio se s obavezom da u svom kabinetu vodi neprijatan razgovor s rudarima iz kolubarskog basena, dok su istovremeno zaposleni u metalnoj industriji protestovali pred vladinom zgradom. Pre ovog direktnog zahteva radnika iz dve najdelikatnije industrijske oblasti u Srbiji, Samostalni sindikat je organizovao jednosatni upozoravajući generalni štrajk zaposlenih u kojem je, prema saopštenju organizatora, učestvovalo oko pola miliona radnika.

Povod za ovako burna i masovna reagovanja radnika je njihov težak socijalni i ekonomski položaj, a njihovu sudbinu deli i oko 1,2 miliona penzionera, koji, kao i zaposleni, ne mogu da sa svojim skromnim primanjima pokriju najosnovnije životne potrebe. Prema statističkim podacima, vrednost tzv. potrošačke korpe tročlane porodice u kojoj su sadržani izdaci za prehranu, higijenu i plaćanje komunilnih obaveza iznosi 315 DEM i, u proseku, gotovo dvostruko prevazilazi prosečnu mesečnu platu. Izračunato je da je kupovna moć stanovništva opala u prvom polugodištu za ogromnih 35 procenata, a prognoza je da će ovogodišnja inflacija, pod uslovom da se zaustave daljnja poskupljenja, da iznosi 40 posto, čime će biti premašena planirana inflacija od 30 procenata.

Iako u protesnim okupljanjima radnika odzvanjaju mnogobrojni zahtevi, ključni poziv republičkoj vladi sastoji se u zahtevu da se poboljša njihov ekonomski položaj, koji je osetno narušen posle nesrazmernog povećanja cena osnovnim životnim potrebama u odnosu na rast primanja. Stanovništvo Srbije suočeno je, posle odluke Vlade da liberalizuje cene kako bi se uspostavio cenovni paritet između pojedinih proizvoda, s ogromnim poskupljenjima. To je dovelo do osetnog poskupljenja struje, telefonskih usuga, mesa, hleba, a najavljeno je povećanje cena grejanja i gradskog prevoza. Uvođenjem 20- procetnog poreza na školske knjige osetno su poskupeli i izdaci za udžbenike čime su mnogi kućni budžeti bankrotirali.

Za Vladu Srbije, koja je hrabro ušla u privrednu reformu, primenjujući šok terapiju, s namerom da se ova bolna operacija što pre obavi, uz rizik da se izazovu nezadovoljstva širokih razmera, protesti zaposlenih ne mogu da budu ignorisani. Oni dolaze kako od onih koji imaju primanja iznad republičkog proseka i spadaju u kategoriju relativno dobro plaćenih radnika, tako i od strane zaposlenih s malim i neredovnim primanjima. Rudari Kolubare i zaposleni u metalskoj industriji predstavljaju ilustrativni primer za te dve grupacije. Rudari spadaju u nadprosečno plaćene radnike, pa su se našli pod udarom zakonske odredbe kojom su im primanja zamrznuta, dok metalci gotovo i da nemaju posla, pa ni prihoda.

U tom dijalogu Vlada se ponela diplomatski. Rudarima je obećala da će im biti isplaćene jubilarne nagrade, ali je ostala uporna u zadržavanju zamrznutih plata, dok je metalcima jasno poručila da novac mogu da dobiju samo ako su u stanju da proizvedu robu koja može da bude prodata.

Metalski kompleks je nekada predstavljao ponos srspke industrije, a danas se nalazi pred gašenjem, čime je ugroženo oko pola miliona stanovnika, koji na, ovaj ili onaj način, žive od rada u ovoj oblasti. Prvi zahvat urađen je u kragujevačkoj "Zastavi", gde je, posle oštrog reza, bez posla ostalo više od 15 hiljada radnika. Ovaj vladin korak primljen je kao nagoveštaj drastičnog smanjivanja zaposlenih u metalnoj industriji zbog čega je nezadovoljstvo radnika još više poraslo.

Njihovi zahtevi da im se obezbedi posao i jasno kaže kakve su perspektive metalske industrije naišle su na odlučan odgovor srpskog premijera da Vlada neće davati novac za plate, već samo za programe koji garantuju rentabilnu proizvodnju. To je veliki zaokret u odnosu na postupke prethodne Vlade u vreme Miloševoćevog režima, koja je štampala novčanice da bi njima kupovala socijalni mir. Ovog puta štrajkači su naišli na drugačije opredeljenu Vladu, koja namerava da istraje u sprovođenju reforme.

I pored brojnih protesta pozicija Vlade nije ugrožena, jer nezadovoljstva nisu usmerena prema njenom smenjivanju već da se od nje dobije materijalna podrška. Zahvaljujući inostranim donacijama Vlada ima prostor da novčano pomaže najugroženije kategorije stanovništva, ali kada taj izvor jednom presahne biće suočena s velikim nevoljama. Njen angažman je okrenut prema obezbeđenju sredstava za značajna ulaganja u privredni razvoj i vodi se u dva pravca. Jedan je usmeren prema inostranstvu od kojeg se očekuje brzo i pravovremeno dobijanje donacija, a drugi, prema brzoj privatizaciji društvenih i državnih firmi, čijom bi prodajom bio pokrenut značajan ivensticioni ciklus i tako ostvaren planirani rast ovogodišnjeg društvenog proizvoda od pet procenata.

Vlada se našla u situaciji kada njena reforma može da bude ugrožena, jer s niskim primanjima stanovništva ne sme da se upušta u dalju liberalizaciju cena, niti da vuče druge radikalnije poteze. Već je odlučeno da se odustane od najavljenog poskupljenja struje za 40 procenata, jer se Vlada opredelila za skromniji “strujni udar “od najviše 15 posto. Mediji su prepuni izjava ministara iz mnogobrojnih resora, koji javnosti šalju svakodnevne poruke da do kraja godine neće više ništa da poskupi osim najavljenog centralnog grejanja i gradskog prevoza, ne bi li na taj način pridoneli splašnjavanju socijalnog bunta.

Da bi obezbedila uslove za nastavak reforme Vlada Srbije mora da se izbori za otpis dve trećine inostranog duga, koji iznosi preko 12 milijardi dolara i obavi brzu privatizaciju firmi koje bi mogla dobro da proda. Pored ova dva ekonomska poteza, u njenu obavezu spada i postizanje evidetnog učinka u suzbijanju kriminala i korupcije, kao preduslova za dolazak inostranog kapitala i privlačenje stranih ulagača.

Bez toga je nezamisliv ekonomski oporavak, koji je u prvom polugodištu poražavajući, jer je zabeležen pad industrijske proizvodnje od 2,5 procenata. Doduše, ukupni društveni proizvod je povećan za blizu 1,5 posto zahvaljujući poljoprivredi. Reč je, ipak o skromnim rezultatima, jer je prošlogodišnja poljoprivredna proizvodnja, zbog izrazite suše, bila izuzetno niska, pa njen ovogodišnji rast nije previše impresivan.

Vlada je suočena i s porastom nestrpljenja stanovništva, koje, zbog suočavanja sa siromaštvom traži brži porast standarda od onog koji mu je sada dostupan. Upućeni smatraju da vladin težak položaj još ne ugrožava njene pozicije u pogledu opstanka, ocenjujući socijalne naboje kao pritisak na Vladu da efikasnije rešava ekonomske i socijalne prilike u Srbiji. Pritasak na Vladu je i rezultat njenog opredeljenja da sudbinu privrede uzme u svoje ruke, tako da je u javnosti sazrelo saznanje da se jedino pritiscima na Vladu mogu da ublažavaju socijalno-ekonomske teškoće.

Ratomir Petković (AIM)