Vučetić se vraća u Ustavni sud, kvoruma i dalje nema

Savezni ustavni sud odblokiran, ali Ustavni sud Srbije još u hibernaciji

Sudije Ustavnog suda trebalo bi, formalno, da predloži Milan Milutinović, predsednik Srbije, ali problem leži u činjenici da članice DOS ne mogu da se dogovore oko kandidata za sudije

AIM, Beograd, 8.9. 2001.

Izborom četvoro sudija, Skupština Jugoslavije u četvrtak je, posle višemesečne blokade, omogućila rad Saveznog ustavnog suda, ali, kako stvari stoje, to ne predstavlja "dobar znak" i za odgovarajuću instituciju u Srbiji. Skupština Srbije će, naime, uprkos prvobitnom protivljenju Demokratske stranke Srbije (DSS), na sednici 17. septembra gotovo izvesno vratiti Slobodana Vučetića na mesto Sudije Ustavnog suda Srbije, sa koga ga je svojevremeno izbacila bivša poslanička socijalističko-radikalsko-julovska većina, ali njegov povratak neće omogućiti neophodan kvorum za nastavak rada.

Prema izvoru AIM, već u sredu 12. septembra, Odbor za pravosudje Skupštine Srbije trebalo bi da ("jednoglasno, bez socijalista i Stranke srpskog jedinstva") usvoji istu onu odluku, čije je neizglasavanje prošle nedelje izazvalo priličnu buru u srpskoj javnosti i nateralo nevladinu organizaciju G 17 plus da stranku Vojislava Koštunice okarakteriše kao "kočničara promena" za koje su gradjani glasali i "drsko" pružanje podrške socijalistima.

Razlog za takve ocene bilo je odbijanje predstavnika DSS u Odboru za pravosudje da podrže predlog da Vučetić bude vraćen na dužnost sa koje je 21. decembra 1999. smenjen zbog članstva u Upravnom odboru G 17 plus. Promiloševićevskoj većini, pri tom, ni malo nije smetala činjenica da nije postojao ni jedan od uslova koje republički Ustav taksativno navodi kao neophodan za prestanak funkcije sudije ustavnog suda (da sudija to sam zatraži, da ispuni uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju, da bude osudjen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili da trajno izgubi sposobnost za vršenje sudijske funkcije).

Uvak spremni za pozivanje na legalizam i očitavanje lekcije drugima, predstavnici DSS u Odboru za pravosudje i sami su imali problema da se usaglase u obrazloženju odluke da glasaju za poništavanje poslednje preostale političke odluke o izbacivanju sudije sa radnog mesta (sve druge sudije koje je republička Skupština u starom sazivu razrešila ne poštujući ni Ustav, ni zakon, ni proceduru za razrešenje, odlukom Skupštine Srbije donetom još februara 2001. vraćeni su tako što je poništena odluka o njihovom razrešenju).

U slučaju sudije Vučetića, DSS-u se najpre učinilo da takvu odluku nije potrebno doneti "iz pravnih razloga". Dušan Budišin, član Odbora iz redova DSS, objašnjavajući te "pravne razloge" tvrdio je da "nije bilo mesta za stavljanje te tačke na dnevni red, zato što je ta odluka doneta dosta davno i protiv nje nije bilo nikakve reakcije do sada". Potom je potpredsednik DSS Dragan Maršićanin rekao da su članovi te stranke glasali protiv predloga za vraćanje sudije Vučetića na posao "jer Skupština Srbije u prošlom sazivu nije ni donela validnu odluku o njegovom razrešenju", pa "Odbor ne može da poništava odluke koje nisu ni donete". A lider DSS, jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica, u uobičajeno legalističkom nastupu na TV- Politici, dao je, ipak, razloga za uverenje da protivljenje Vučetićevom povratku na radno mesto ima i neke druge korene. Kritički se osvrćući na Vučetićevu političku prošlost (dalju) i njegov rad na aktuelnom Ustavu Srbije, Koštunica je poseban naglasak stavio na njegove skorije javne nastupe i podršku "independističkom stavu Mila Djukanovića". Potvrdjujući izjavu Dragora Hibera, predsednika Odbora za pravosudje i potpredsednika Gradjanskog saveza Srbije (GSS) za AIM da su "neki shvatili da se ne može baš toliko ići protiv javnosti", Koštunica je, ipak, najavio političku podršku svoje stranke u parlamentu predlogu za povratak Vučetića u Ustavni sud, koji je već potpisalo sto poslanika.

Time, medjutim, problem Ustavnog suda Srbije ni približno neće biti rešen. U Ustavnom sudu Srbije, naime, od 14. februara, kada je troje sudija otišlo u penziju, radi svega dvoje sudija (Verona Adam Bokor i Ljubomir Popović) i predsednik Suda, Ratko Butulija (koji je, zahvaljujući činjenici da Zakonom nisu predvidjeni nikakvi uslovi za izbor sudija ili predsednika suda – ekonomista! ). Ukoliko zaista žele da obezbede postojanje legalizma u zemlji, poslanici Skupštine (odnosno, dosovska većina) morali bi da se usaglase oko oko izbora još nekog sudije i obezbede makar kvorum od pet od Ustavom predvidjenih devet sudija republičkog Ustavnog suda.

Ustav predvidja da sudije, čiji je mandat doživotan, bira Narodna skupština, na predlog predsednika Republike, objašnjava Žarko Petrović, pravnik Jugoslovenskog komiteta pravnika (Jukom). Na prvi pogled, reklo bi se da kočnicu u oživljavanju Suda predstavlja Milan Milutinović, socijalista koji je prošlojesenje velike promene "preživeo" na mestu predsednika Srbije samo zahvaljujući činjenici da izbori za tu funkciju nisu ni raspisani. Sudeći prema rečima Hibera, medjutim, Milutinović nije odustao od kooperativnosti prema DOS-u koja ga je ophrvala još prošle godine. Hiber, naime, kaže da je, iako to formalno nije njegova obaveza, već iznosio nekoliko predloga, ali nije uspeo da obezbedi dovoljnu podršku poslanika za potencijalne kandidate.

“Da idem sa predlozima kod g Milutinovica, pa posle u Skupštinu na kojoj će da propadnu, to nije fer prema kandidatima”, kaže Hiber, odbijajući da otvoreno kaže gde cela stvar zapinje. Izvor AIM, medjutim, potvrdjuje ono što, izmedju redova, provejava iz Hiberove tvrdnje: problem je u DOS-u i nema nikakve veze s Milutinovićem. A pokazalo se i da DSS nije jedini "kočničar": prema tom izvoru, naime, i DSS je imao svoje predloge, medju kojima je najistaknutije bilo pominjanje imena Koste Čavoškog, jednog od najoštrijih kritičara srpske vlade i premijera Djindjića – ali oni nisu naišli na razumevanje kolega iz suprotstavljenog krila vladajuće koalicije.

Obe dosovske struje odbijaju tumačenje prema kome čitav problem leži u nastojanju da se, u predvečerje definitivnog unutarkoalicionog obračuna, na funkciju sa doživotnim rokom trajanja instalira "pouzdan čovek". Šta god da je uzrok, medjutim, posledica je ista – nemoguće je i nazreti trenutak u kome bi moglo početi razmatranje svih već odavno podnesenih inicijativa za proveru ustavnosti (samo Jukom je u skorije vreme podneo dve, a odnose se na ocenu ustavnosti Uredbe o otvaranju policijkih dosijea i Uredbu o uvodjenju veronauke u škole a ove nedelje oglašavao se i Kosta Čavoški, tvrdeći da su neke od Uredbi vlade Srbije koje se odnose na prodaju cigareta, neustavne).

Podatak da već napisani nacrt novog Ustava Srbije predvidja i ozbiljnu reorganizaciju Ustavnog suda, čitav problem dodatno komplikuje: trenutak njegovog usvajanja, naime, zavisi od rešavanja "crnogorskog" i "kosovskog" problema, za šta, prema većini prognoza, neće biti dovoljno ni godinu dana. A u situaciji kad su promene u toj oblasti ipak na vidiku, nikome se ne žuri da obnovi Sud prema pravilima čiji rok trajanja je na izmaku. Naročito u situaciji kada ne postoje ni zakonske odredbe koje bi prisilile nadležne organe da "ožive" Ustavni sud, kao što ne postoje ni zakonski rokovi za sudsko razmatranje već pokrenutih inicijativa za ocenu ustavnosti pojedinih propisa.

Vera Didanović (AIM)