"Zivi kostur u agoniji"

Zbog rata koji ulazi u sedmi mesec Makedonska privreda trpi ogromne stete. Vec su dostigle milijardu i 700 miliona maraka i prete da ekonomiju ove zemlje vrate petnaest godina unazad.

AIM Skopje, 06.09.2001

Makedonska privreda je, kako se govorilo do samo pre mesec dana, bila u kolapsu, na rubu ambisa. Sada su ocene analiticara jos dramaticnije, cak pretece. Upozoravaju drzavno politicki vrh da ce, ne preuzme li rigorozne mere zastite, ostati bez ekonomije! Ona je, navode, pozivajuci se na poslednje podatke drzavnog Zavoda za statistiku, vec na celi metar pod zemljom kao "zivi kostur u agoniji" i vrlo malo treba pa da bude sasvim "mrtva". Rane koje je dobila tokom sestomesecnog rata su teske i duboke, a nema ko da ih vida. Prepustena je sama sebi, jer vlada nema, kazu ogorceni biznismeni, nikakvu strategiju za izlazak iz zacaranog kruga beznadja. Celokupna paznja se, uglavno, posvecuje politici i ohridskom mirovnom sporazumu koji primat daje ustavnim, a ne ekonomskim reformama. Za njih ce se cekati neka bolja vremena. Ako se docekaju! Naime, direktne ratne stete su vec dostigle milijardu i 700 miliona maraka. Svakim novim danom nastavka krize, ocenjuju u Makedonskoj Privrednoj Komori, postaju sve vece i prete da ekonomiju ove zemlje vrate petnaest godina unazad!

Nadlezna ekonomska Ministarstva ovo niti zvanicno potvrdjuju niti demantuju. Izradili su konacno metodologiju obracuna steta i, po onoj narodnoj "ne lipsi magare do zelene trave" tek poceli da sakupljaju podatke. Ove sedmice su intenzivirane aktivnosti za sazivanje medjunarodne donatorske konferencije, koja bi, ako sve bude teklo kako se nadaju, trebala da se odrzi sredinom oktobra u Brislu.

Medjutim, i bez ekzaktnih podataka se, golim okom, moze sto-sta videti. Na primerm, ovde vise gotovo niko i ne radi. Vecina kompanija, i to ne samo na kriznim podrucjima, gde su od bomardovanja ili podmetnutih pozara do temelja unisteni mnogi prvredni kapaciteti, je zaustavila proivodnju. Ratna dejstva, blokade granicnih prelaza i kljucnih saobracajnica onemogucavaju nabavku repro materijala i dolazak lljudi na radna mesta. Kad se ne proizvodi, nema ni sta da se prodaje, odnosno izvozi. Gube se vec osvojena trzista. Partneri iz inostranstva uveliko odkazuju stare i odbijaju da dogovore nove poslovne aranzmane. Amerikanci, Nemci i Holandjani prednjace u otkazivanju ljubavi ovdasnjim tekstilcima koji su uglavnom prezivljavali od lon dorada. Za mnogo manje pare su, kazu, nasli nove partnere u Ukrajini i SRJ. Radnici se salju na prinudne odmore, a i oni koji dolaze na posao retko primaju plate. Menadzeri dobrostojecih privatnih, velikih i malih preduzeca na tetovskom kriznom podrucju, na primer, po informacijama koje se svakodnevno nalaze na stanama ovdasnjih novina, se ponasaju bas gazdinski. Medju njima su "Teteks", "Edko", Modna konfekcija "Arteks-Gajur", "Medicinska plastika" i td. Radnike koji uspeju doci na posao teraju da rade po dve smene, a placaju za jednu. Nemajuci drugi izbor, ti jadnici moraju da trpe i da cute i da umesto sto maraka, koliko su primali pre pocetka rata, budu zadovoljni ako dobiju pola. Potsetimo, prosek zarada na drzavnom nivou je vec ispod 300 DM. Plate se dele "od oka" i bez pisanog traga. Doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje retko ko uplacuje, a misaona kategorija su odavno i nekada redovnio isplacivani stimulativni dodaci za topli obrok i putne troskove. Usled ratne psihoze na svim nivoima u zemlji vlada ogromna nedisciplina. Medjusobni racuni se ne izmiruju, ratno profiterstvo cveta, kao i siva ekonomija, kojom se kako- tako, jos uvek odrzava socijalni mir.

Statisticari za sve navedeno imaju i konkretne pokazatelje. Od janura do jula tekuce godine, na primer, industrijska proizvodnja je manja od ostvarene u istom razdoblju prosle, za 9,3%. Ako se racuna prosek u pomenutom vremenskom intervalu, onda je negativni saldo 16,3%. Pad industrijske proizvodnje samo u jednom mesecu, u julu, u odnosu na juni iznosi 3,9%. Od 32 grane u Makedonskoj industriji gubitke su registrovale devetnaest, a rast proizvodnje deset. Najvece gubitke imaju industrija i rudarstvo. Procenjene stete dostizu 372 miliona maraka. Sledeca na tom crnom spisku je tekstilna industrija sa oko 127 miliona maraka, pa metalna i elektro industrija sa 125 miliona DM, crna metalurgija sa 60 miliona i td.

Rat i susa su kopletno desetkovali makedonsku poljoprivredu i bacili je na kolena. Najvece setete ima na kumanovskom kriznom podrucju. Zapaljeno je i nepoznjeveno ostalo vise od pet hiljada hektara povrsina, a steta, prema proceni agronoma i profesora skopskog Poloprivrednog fakupleta, iznosi oko dva miliona maraka. Zbog prisustva naoruzanih albanskih ekstremista van funkcije su pasnjaci na Sar planini i Korabu zbog cega trpe stocari. Ali kako obicno u zivotu biva, retko koje zlo dolazi samo. Susa je drugi belaj. Stete koje je ona izazvala su, prema rezultatima dobijenim u jednoj anketi Privredne Komore Makedonije, premasile 30 miliona maraka. Najvise je stradala psenica cij je rod prepolovljen. Bice dobro ako se u silose smesti 160 hiljda tona hlebnog zita. Vec je sasvim izvesno da ce se psenica morati uvoziti.

Poseban udarac slabasnoj makedonskoj privredi predstavlja smanjeni izvoz od 10 posto, te uvoz koji belezi pad od 25,9 procenta. Deficit u ekonomskoj razmeni sa inostranstvom za sedam meseci iznosi 270 miliona dolara. Makedonske privrednike glava boli i od rasta nelikvidnosti i unutrasnje zaduzenosti, koja je, usled ratnog haosa, u galopu. Niko nikom ne placa racune. Dospela, a ne naplacena potrazivanja iznose vise od milijardu nemackih maraka. Ne pokriveni gubitci premasuju dve milijarde. Broj preduzeca koja zbog insolventnosti mesecima imaju blokirane ziro racune premasuje 30 hiljada, a od svog rada u njima zivi oko 120 hiljada zaposlenih. Drasticno opada zivotni standard. Cene mnogih proizvoda ubrzano rastu, tvrde statisticari. One na malo su samo u avgustu, u odnosu na isti mesec prosle godine bile veci 5,4 % i doprinele da troskovi zivota gradjana porastu za 6,6 %. Kumulativno za period januar-juli 2001 godine u odnosu na proslogodisnji prosek su vece cak 16,3 posto. Najvise su porasli izdaci za ishranu 7,8%, pa se sa platom od 10 515 denara u proseku (1 DM= 31 DEN) sve teze namiruje osnovna potrosacka korpa, za koju, prema matematici statisticara, treba imati 10.034 denara.

Nepobitan fakt je da je rat izbacio iz koloseka sve tokove u zemlji. Sa neprimerenom lakocom diskrecione moci vlada je sebi, rebalansom, kazu, priredila "ukusni pica budzet" ( tako ga je nedavno Ministarstvo finansija reklamiralo televizijskim spotovima) da ne bi izgubila od vlastite tezine, a "kostur" privredi, ostavila troskove. Nezavisni ekonomski analiticari naplatu ratnog poreza na svaku transakciju, koja kumulativno pakticno iznosi celih tri procenata, a ne 0,5 kako se predvidjalo, ocenjuju haracom kojim “budjetska drzava Makedonija” nastavlja samoubistveni mars i rat sa vlastitom privredom.

Istini za volju se mora reci da je za razliku od prvobitno planirane izbalansirane mirnodobske drzavne kase, sadasnja ratna i te kako "poderana". Uz to nema ko da je puni, a curi sa svih strana. Rupa, odnosno budjetski deficit, dostize 510 milona maraka. Najvise novca ide za zadovoljavanje potreba vojske i policije ciji su troskovi uzled rata, povecani za 437 miliona maraka. Za njihovo pokrice se mahom koristi novac dobijen privatizacijom "Telekoma" prethodno namenjen razvoju.

Krajnje paradoksalno je, cesto isticu ovdasnji zvanicnici, sto je Makedonija u ratnom vihoru prakticno prepustena sama sebi. Od medjunarodne zajednice na konto makedonske ekonomije do sada osim praznih reci, nema nista drugo. Obecanja ima dosta: Svetska banka je najavila donaciju od 20 miliona dolara od kojih 15 za pokrice platno bilansnog deficita koji trenutno iznosi 65 miliona dolara. Evropska Unija ima nameru da investira 50 miliona eura, Holanska vlada 46 miliona eura godisnje, SAD je interventno, za popravku porusenih kuca na kriznim podrucjima izvojila 5 miliona dolara. Na zalost, svi pomoc uslovlajvaju ratifikacijom i implementacijom ohridskog mirovnog sporazuma, sto se ovde smatra neprimerenom ucenom. Premijer Ljubco Georgievski je u poslednjem javnom nastupu u Sobranju Makedonije ocenio da Medjunarodna zajednica, umesto da Makedoniju nagradi i da joj pomogne da prezivi, prakticno je kaznjava time sto joj uvodi tihi ekonomski embargo. Makedonija je, ustvrdio je, neformalno blokirana, jer su prekinuti svi finansijski dogovori sa MMF i Svetskom bankom, te 90% bilateralnih sa drugim instiutucijama i drzavama. Georgievski tvrdi da, nasuprot svim teskocama s kojima se zemlja suocava, vlada drzi cvrsto kormilo i uspeva da odrzi makroekonomsku stabilnost, odnosno kurs nacionalne valute i niski nivo inflacije.

Ostro ga negiraju mnogi ugledni privrednici i predstavnici medjunarodnih finansijskih institucija u zemlji. Na skupu odrzanom ovih dana u makedonskoj Privrednoj komori, vladi je zamereno na "ekonomskoj nepismenosti" i zloupotrebi kriticne bezbednosne situacije za vlastitu korist pojedinih mocnika. Navedeni su primeri namernog unistavanja dobrostojecih firmi, poput "Makpetrola", na primer, odnosno razne sumljive ekspresne privatizacije nezenja iz redova vojnika partija na vlasti, ili klasicni reket koji je od veledrogerija naplacivao za VMRO-DPMNE direktor drzavnog zdravstvenog Fonda. Isistirano je da se hitno prilagodi novo nastaloj situaciji i da predlozi adekvatne krizne mere kako bi se spasilo ono sto se spasiti moze, ili da podnese ostavku.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA