Dalavera sa vizami proterala francuskog ambasadora iz Sofije

Šengenske barijere - hranivo za korumpirane činovnike

AIM Sofija, 04.09.2001

Diplomatska karijera doskorašnjeg francuskog ambasadora u Bugarskoj Dominika Šasara okončana je na prilično neslavan način. Dve godine pošto je preuzeo misiju u Sofiji on se vratio u Pariz nakon grandioznog skandala oko vizne afere. Četvoro ljudi su pod istragom zbog "potpomaganja nezakonitog boravka" bugarskih građana u inostranstvu i "saučesništva u podvodništvu" i već su klijenti istražnog sudije iz Strazbura Žana Lika Žakoba.

Za naslednika g. Šasara - Žana Lu Tina ne postoji opasnost da se umeša u sličnu aferu jer od aprila meseca Bugari već putuju u Zapadnu Evropu bez viza. Ova afera je međutim pokrenula pitanje da li je uopšte bilo smisla od šengenskih viza za koje su do pre 5 meseca ljudi morali da čekaju u kilometarskim redovima ispred ambasada u Sofiji i da trpe zbog ponižavajuće procedure. Na kraju krajeva videlo se da ukidanje barijera nije izazvalo bog zna kakav talas putnika prema Zapadu. Inače afera sa vizama koja je dostojna trilera počela je krajem 1999. g. kada je u istočnoj Francuskoj policija uhapsila grupu bugarskih prostitutki. Pokazalo se da za razliku od svojih stranih posestrima one borave u zemlji ne sa turističkim već sa biznis vizama koje je izdala francuska ambasada u Sofiji. Prema dokumentima žrice ljubavi boravile su u Francuskoj da bi provodile staž u različitim firmama u Strazburu, Landu i Kalvadosu. Dotične firme međutim nikada ih nisu zvale.

Za vreme saslušanja u policiji bugarske prostitutke objasnile su koja je šema i usmerile pažnju prema službenicima u konzularnom odeljenju francuske ambasade u Sofiji. Tužilaštvo u Strazburu alarmiralo je diplomatsku misiju ali rezultata nije bilo. Tada je tužilac Strazbura rešio da pokrene sudsku istragu. Nekoliko meseci kasnije novi šef konzulata u Sofiji Patrik Vajan, postavljen krajem septembra 2000. g. alarmirao je Ke d' Orse (francuski MIP) pošto je utvrdio "neregularnosti" u viznoj službi konzulata. Pokazalo se da je krajem 2000. g. broj izdatih viza dostigao 60.000, u odnosu na 30.000 u prethodnoj godini i 85.000 zahteva za izdavanje viza. MIP je poslao prvu inspekciju u novembru 2000.g. Zaključak izveštaja glasi da su utvrđene "ozbiljne neregularnosti u viznoj službi". U decembru 2000. g. šef službe Rudi Demanž pozvan je u Pariz i premešten u pasošku službu u Nantu. U proleće ove godine afera oko opoziva Demanža se raščula i bugarske novine su iznele na videlo šemu izdavanja viza. Pokazalo se da je g. Demanž izdavao vize na zahtev svoje ljubavnice, inače službenice turističke firme "Kiptur" koja ih je kasnije prodavala po skupljim tarifama. Tada je na lice mesta u martu 2001.g. upućena druga inspekcija da bi ispitala nove okolnosti. U proleće je pokrenut disciplinski postupak protiv g. Demanža, a ministar inostranih poslova Iber Vedrin rešio je da smeni ambasadora Dominika Šasara.

U maju je u Sofiju doputovao zamenik glavnog tužioca suda u Strazburu Žan Lik Žakob zajedno sa majorom francuske granične policije Markom Montanenom i sudskom sekretaricom. Za vreme svog jednonedeljnog boravka oni su saslušali 250 ljudi u vezi sa skandalom oko lažnih viza. Utvrđeno je da je u francuskom konzulatu izdavano oko 400 viza dnevno kod 120-130 Bugara koji su zvanično ulazili. Cena se kretala između 500 i 1000 DEM. Vize su izdavane na predstavljanje jedino pasoša i slike. Izdavane su i radne vize na fiktivan poziv francuskog državljanina Bernara Keksa koji je imao poslovnice u Francuskoj i Bugarskoj i pozivao Bugare na "specijalizaciju". Umesto za 10 dana, kakav je normalni rok, ove su vize izdavane za 24 časa.

Trenutno se četvorica ljudi nalaze pod istragom zbog potpomaganja nezakonitog boravka u Francuskoj i saučesništva u podvodništvu: g. Demanž, njegova bugarska prijateljica i dva preduzetnika iz firme za proizvodnju ambalaže u Sofiji. Istraga se nastavlja.

Naravno da je ambasador Dominik Šasar odbacio "svako mešanje njegovog imena u izdavanje viza".

Prema rečima njegovog bivšeg službenika Rudija Demanža, šef diplomatske misije i konzul bili su u toku šta se dešava jer je ambasador stanovao preko puta konzularnog odeljenja pa je kroz svoje prozore mogao da svakog jutra posmatra "svu tu faunu".

"Kada pogledaš faunu ispred konzularnog odeljenja, vrlo dobro shvataš da je to napolju mafijaška sredina", izjavio je 27. avgusta Demanž za televiziju "Frans 2".

Istina, Demanž nije diplomata, on je bio prosto činovnik koji je potpisivao francuske vize koje su izlazile iz konzularne službe u Sofiji. Stoga ne bi trebalo da ga sude zbog odsustva diplomatskog takta. Ali trebalo bi da poseduje bar elementarnu kulturu - što bi moralo biti obavezno za jednog takvog službenika. Još uvredljivije zvuči reč "fauna" kada je izgovorena na adresu ljudi koji su - ne svojom voljom - bili primorani da čekaju u dugim redovima i trpe zbog ponižavajuće šengenske procedure. Ne bi bilo na odmet da Pariz pažljivije bira kadrove koje šalje u inostranstvo. Jer g. Demanž nije prvi Francuz koji je opozvan iz Sofije. Njegova prethodnica Natali Kolombel koja se 1999. g. obraćala onima koji su čekali vize krikovima, pogrdnim rečima pa čak i šutovima, takođe je morala da prevremeno napusti Sofiju.

Pokazalo se da u 11 misija Pariza u svetu postoje problemi koji su analogni ovome sa francuskim vizama izdavanim u Sofiji. Šta onda ispada na kraju krajeva - ispada da je Šengen prosto hranivo za korumpirane diplomatske službenike. Samo što nikome ne pada na pamet da ih okvalifikuje kao "faunu".

Hvala Bogu, Bugari više nisu primorani da pribegavaju uslugama činovnika poput g. Demanža. Međutim, ne bi li možda bilo pametnije da se vizne barijere ukinu i za ostale zemlje čiji bi građani radije platili mito nego da se izlažu ponižavajućim procedurama. Tako bi ujedno izbegli mogućnost da ih službenici poput g. Demanža svrstaju u kategoriju "faune".

Plamen Kulinski (AIM)