Prva balkanska diplomatska turneja albanskog ministra inostranih poslova

Tirana, 6.08.2001.

Mesto predsedavajućeg u Procesu saradnje Jugoistočne Evrope (SEECP), regionalne inicijative koje sami balkansci veoma malo poznaju, primoralo je albanskog ministra inostranih poslova Paskala Mila da izazove vrelinu i skepticizam koji okružuje makedonsku krizu i preduzme diplomatsku turneju u glavnim gradovima regiona. Pošavši iz Tirane 30. jula privatnim čarter letom, Milo je imao nameru da za 48 sati ubedi njegove rumunske, jugoslovenske, grčke i turske homologe da je regionalna solidarnost među zemljama Balkana jača od plodova i istorijskih nepoverenja koje je zatrovalo njihove međusobne odnose. I da SEECP predstavlja pouzdano ''tlo'' za novu regionalnu strategiju u sprečavanju i rešavanju krize.

Diplomatska turneja albanskog ministra započela je i završila se u trenutku kada su se albansko - makedonski razgovori u Ohridu nalazili na pragu postizanja kompromisa uz pomoć i dva međunarodna posrednika Pardjua i Leotara. Jednim okom uperenim prema dešavanjima na sceni konflikta, Milo i njegova ekipa su bili primorani da nekoliko puta iznova modeluju svoje stavove, zahteve i predloge za pet ministara regiona. I to je predstavljalo, osim već poznatih problema na balkanskoj kackalici, glavnu tehničku teškoću Misije koju je urgentno pripremila zvanična Tirana.

U stvari, pitanje sadržine razgovora sa regionalnim homolizima i načina tretiranja makedonske krize bila su glavna preokupacija za ekipu albanskog ministra inostranih poslova tokom cele diplomatske turneje. Višeplanske teškoće ovog originalnog poteza za jednu dilomatiju koja je istorijski nenaviknuta na ulogu protagoniste, bilo to i na Balkanu, odnosile su se na delikatni položaj Albanije u vezi sa makedonskom krizom, zatim na njene ograničene mogućnosti da pokrene sa njihovih pozicija ostale diplomatije regiona i završavale su se još uvek niskom reputacijom inicijative sa SEECP u međunarodnim okvirima. S druge strane, preuzimajući mesto predsedavajućeg te inicijative početkom godine, Albanija je javno iznela da će njeni prioriteti na čelu sa SEECP biti evropske integracije, borba protiv ilegalne trgovine i energetske krize. Za posledicu, otklon od ovog pravca kojeg je Tirana obazrivo izabrala u klupku inicijativa prethodnih predsedavajućih, stvorilo je ne malo teškoća u slanju poruke koju su Milo i njegova vlada želeli da upute Sofiji, Bukureštu, Beogradu, Ankari i Atini.

U Milovom dosijeu ipak je mesto zauzelo nekoliko poteza o kojima je podrobno raspravljano u susretima sa njegovim kolegama. Kao što su našla mesta i ostala pitanja koja su se ticala krize u Skoplju. Tretirajući ovu poslednju, albanski ministar inostranih poslova je pokušao da ovaj problem tretira na diferenciran način u raznim balkanskim glavnim gradovima u skladu sa senzibilitetom koji je makedonski problem stvorio u svakoj od zemalja regiona. Prema diplomatskim izvorima u Tirani, u Bukureštu je Milo pozvao da se rumunsko predsedavanje OEBS-om uključi u dugoročni stabilizacijski proces u Makedoniji, u slučaju postizanja političkog sporazuma. U Sofiji on je svom tek izabranom homologu rekao da smatra veoma značajnim uticaj koji bugarska vlada ima nad slavensku makedonsku populaciju, dok je u Beogradu razgovor sa ministrom inostranih poslova Svilanovićem i saveznim premijerom Pešićem obuhvatao i kosovski problem i opšte izbore koji će se tamo uskoro održati. S druge strane, doznaje se da je u Ankari i Atini albanski ministar inostranih poslova zatražio veće angažovanje dve najveće zemlje regiona kako bi izvršile pritisak na Vladu u Skoplju u vezi prihvatanja mirovnog plana.

Sa detaljnijeg aspekta, Milov plan (iako zvanično albanski MIP negira njegovo postojanje) tvrdi se da sadrži nekoliko predloga koji su vezani više za budućnost političkog kompromisa u Skoplju, nego za rešavanje mrtve tačke, u koju su zapali razgovori i sama makedonska kriza. Šef albanske diplomatije je svojim kolegama predložio da istupe sa zajedničkom deklaracijom nakon postizanja mirovnog sporazuma kao minimalnom varijantom angažovanja zemalja članica SEECP, ne isključujući objavljivanje jednog članka ili apela u zapadnoj štampi koji bi potpisali svi šefovi regionalnih diplomatija. Plan ne isključuje pripremu diplomatske misije regionalnog formata, koja bi otputovala u Skoplje, ali tek nakon pozitivnog okončanja albansko - makedonskih razgovora.

Diplomatski izvori u Tirani kažu da je Milo izneo balkanskim ministrima inostranih poslova da bi bilo neproduktivno da ova Misija od dva - tri visoka zvaničnika iz zemalja Balkana, koji bi predstavljali SEECP otputuje u Makedoniju, sve dok se tamo vode mirovni pregovori.

Na konferenciji za štampu nakon povratka u Tiranu, ministar Milo je rekao da je naišao na potpuno razumevanje kod svojih balkanskih kolega. On je izjavio da su njegovi predlozi naišli na pozitivan teren kod njegovih homologa, uključujući i Beograd, gde je on bio prvi ministar inostranih poslova koji je tamo kročio nakon 13 godina.

Prema Milovom gledištu, diplomatska turneja koju je inicirala albanska diplomatija, imala je za cilj da traži i obezbedi podršku spolja za pregovarački proces u Makedoniji, stvarajući tako '' zdrav ambijent oko i za razgovore '', kako je on sam izjavio. Posmatrano na ovaj način, albanska inicijativa u stvari rezultira kao svojevrstan posredan pritisak Tirane na ostale glavne gradove Balkana u pravcu prihvatanja mirovnog plana koji je nekoliko puta prerađivan i kojeg su prihvatile albanske partije u Makedoniji.

Izvori iz diplomatskih krugova kažu da je albanski ministar inostranih poslova detaljno raspravljao sa svojim kolegama oko tačaka tog plana, dugo se zadržavajući na upotrebu albanskog jezika i sastav lokalne policije, dve vruće tačke mirovnog sporazuma.

U balkanskoj turneju šefa albanske diplomatije nije bilo uvršćeno Skoplje. Sam ministar Milo je izjavio da je neodlaskom u Makedoniju želeo da izbegne '' pogrešne interpretacije posete u trenutku kada su mirovni pregovori ušli u delikatnu fazu ''. Ne skrivajući da je o toj okolnosti raspravljao i tokom njegovih susreta u regionu, Milo je ipak požurio da izjavi da '' planira da ubrzo otputuje u Skoplje '', ne precizirajući približan datum. Diplomatski izvori javljaju da je kabinet ministra Miloa, nakon njegovog povratka u Tiranu, uputio nekoliko demarša u cilju stupanja u kontakt sa makedonskim homolozima u Skoplju.

Ova neostvarena poseta albanskog ministra inostranih poslova tretirana je sa sumnjom u delu štampe u Tirani, koja je komentarisala kao nerazumljivim izbegavanje epicentra krize u diplomatsko itirenaru Miloa. Na širem planu, ovaj gest je komentarisan kao nedostatak vizije i strah albanskih zvaničnika u vezi sa direktnim suočavanjem sa krizom koja je izbila u susednoj državi. Ovim kritikama upućenim od strane nekoliko dnevnih listova pridodate su izrečene sumnje od strane nekih medija u vezi sa diplomatskom turnejom, koju smatraju nastojanjima za konsolidaciju unutrašnje pozicije samog ministra Miloa na pragu formiranja novog vladinog kabineta. Malo ko je, s druge strane, zapazio da inicijativa albanskog prvog diplomate u svojstvu predsedavajućeg SEECP predstavlja prvu balkansku turneju u posleratnoj istoriji albanske diplomatije. Presedan koji izgleda da je predodređen da potraje.

AIM Tirana, Gentian KAME