Mir u Makedoniji: vojnici grade, civili ruse

U prva tri dana akcije "Sustinska ztva", prema planu NATO, sakupljena jedna trecina palniranog oruzja. Ne ocekuje se da pretsednik Boris Trajkovski nadje neki razlog da o tome ne obavesti spikera Stojana Andova i time odgodi pocetak parlamentarne debate o promenama ustava shodno okvirnom sporazumu. Ali pojedini poslanici, najvise iz redova VMRO-DPMNE najavljuju neposlusnost i glasanje protiv promena na koje se njihov partiski lider Ljubco Georgievski u ime partie saglasio. U medjuvremenu Todor Petrov trenira blokade, u Skopju se desavaju eksplozije, a na aerodromu Peterovec sem vojnika pristizu i jaki zapadni diplomatski aduti.

AIM Skopje, 30.8.2001

Ne obaziruci se mnogo na diskusije tipa jeli brojka planiranog oruzja koje se treba sakupiti od makedonske UCK realna ili ne, te dali je predato oruzje muzejska vrednost ili oruzje tipa kojeg koristi i makedonska Armija, NATO smatra da je za tri dana akcije "Sustinska zetva" sakupio trecinu planiranog oruzja, drugim recima da je ispuniot deo svojih obaveza, te akciju daljeg sakupljanja oruzja stopira sve dok makedonski parlament ne realizuje trecinu svojih obecanja. A to je pocetak parlamentarne procedure ustavnih i drugih promena redvidjenih potpisanim okvirnim sporazumom lidera cetiri najvece politicke partije uz medijatorstvo redsednika drzave Borisa Trajkovskog i uz pomadanje stranih posrednika Franso Loeonara i Djemsa Perdjua.

U Skopje je doputovao generalni seketar NATO Djordj Robertson da bi se licno uverio kako se odvija misija NATO, ali i da bi usput, od starta delovao na deo makedonskog drzavnog vodstva (premier Georgievski, ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski) koji kao da se premislja u odnosu na ono sto se ocekuje da parlament ucini. Robersonje izjavio da "deo oruzja moze biti star, ali i staro oruzje ubija jednako kao i novo", te za njega je vaznije to sto "oni koji su obecali da hoce da se razoruzavaju to i cine" jer je i on sam video primerke modernog i ubojitog oruzja kojeg je makedonska UCK predala vojnicima NATO.

Drugim recima i on smatra da parlament treba da se pridrzava svog dela obaveza u odnosu na realiziaciju okvirnog politickog sporazuma. Pritom niko ne ocekuje da ce predsednik drzave Boris Trajkovski naci neki razlog da formalno obavesti prvog parlamentarca Andova da rasprava u parlamentu moze poceti jer je realiziran preuslov da se sakupi trecina planianog oruzja.

U isto vema na skopskom aerodromu je dan pre Robersona sleteo francuski ministar odbrane Alan risar, a u cetvrtak u Skopje dolazi britanski ministar spoljnih poslova Djek Strou. Prvi je oseto francuske vojnike i onako usput makedonskoj javnosti soapstio, pomalo bez diplomatskog takta, da ce biti veoma tesko onima koji pokusaju da se ne pridrzavaju dogovorenog. Britanac, pak u Skopje dolazi formalno da bi realizirao odgodjenu posetu Maakedoniji, ali njegov dolazak ipak mnogo vise veze ima s novom misijom NATO na Balkanu. S jedne strane dve hiljade britanskih vojnika cine gotovo polovinu od potprebnih vojnika za zetvu pobunjenickog oruzja, a s druge strane nazalost i prva zrtva u ovoj misiji jeste britanski vojnik Jan Kolins. Strou ce svakako izraziti svoju nelagodnost zbg spekulacija koje su je najvile u makedonskoj javnosti oko toga jeli Kolins poginuo od kamenakoji je bacen na njegovo vozilo ili od prevtanja vojnog vozila do kojeg je doslo kao posledica gubitka kontrole, ili cak otvorenih sumlji MUP-a da se po njima radi o spekulacijama jer njihove sluzbe nizu ucestvovale u uvidu slucaja!

U Skopje je doputovao i Rober Badinter. Po pozivu Stojana Andova da bi u susretima sa parlamentarnim grupama objasnio sto misli o okvirnom sporazumu i predvidjenim promenama Ustava. Posebno radi toga sto je tokom pregovora u Ohridu i oko sporazuma bilo mnogih misljenja da se u mnogo cemu otstupilo od papira kojeg je nacionio Badinter i koji je bio osnova sve sto se dalje tebalo dogovarati. Badinter je najpre javnosti saostio svoja dva velika "Ne", kao odgvore na pitanja dali je okvirni sporazum idealan dokument i dali idealan dokument uoste postoji. On je objasnjavajuci svoje drugo "Ne" rekao da danas politicki dogovori su po definiciji kompromis, kao takvi ne zadovoljavaju niti jednu stranu, jer i kompromis ne moze obuhvatiti sve zahteve bilo koje strane. Francuski ekspert za ustavna pitanja izrazio je svoj optimizam ocekujuci da ce makedonski parlamentarci u velikoj vecini glasati za predvidjene promene. On je verovatno razocarao one koji su od njega ocekivali iskazivanje vecih rezervi u odnosu na okvirni sporazum, ali i naglasionesto sasvim suprotno tim ocekivanjima. Rekao je da oni koji budu glasali protiv dogovora imaju samo jednu alternativu -rat, te da "ako glasaju protiv, ozete pretpostaviti kakva sve pitanja cemo ostavljati u vezi zrelosti vasih poliicara".

Kada su lideri cetri najvecih ovdasnjih parlamentanih artija stavli svoj potpis na sporazum, a i pre toga kada su naterani da udju u vladu politickog jedinstva, siroke ili velike koalicije i sl, u celu stvar su prakticno usli garancijom da svi oni zajedno imaju u djepu - dovoljnu, cak i dosta komotnu, vecinu u parlamentu za izglasavanje dogovorenih ustavnih promena. Na papiru stvari i danas tako stoje. Njihove partije prostom zapadnom aritmetikom raspolazu sa 96 glasova, cak 16 vise od neophodnih minimalnih 80. Tutori ovdasnjih nezrelih politicara su u tu cifru ukalkulirali i mogucnost neposlusnosti 10 osto poslanika bilo koje partije, ali i u nikakvom slucaju i negativni ishod glasanja. U toj semi nema mesta za tipicna prelagivanja, magupluke, nedrzanja dogovorenog i slicnog sto je tipicno za ovdasnje politicare.

Sa sovje strane makedonska UCK se drzi datih obecanja, ne buni previse oko toga sto su recimo zbog blokade gradjana sa terena nije povuceno tesko naoruzanje ARM, sto je jedan od preduslova zetve njihovog oruzja. I dobro je sto Ali Ahmeti, politicki pretsavnik albanskih gerilosa, ne upusta u komentarisanjenajava da ce deo paramentaaca glasati protiv promena. Po njemu jednostavno, njegova stana ima jake garancije NATO-a, pa i ne razmislja mnogo oko toga sto ce makedonska strana uraditi u parlamentu. S druge strne i pored predaje oruzja, on dobro zna, da u najgoroj varijanti ljudi su tu,a oruzje se lako moze nabaviti ako se ima novaca za to. A pokazalo se da albanska strana u tome ne oskudeva.

Tako, izjave sefa parlamentarne grupe VMRO-DPMNE Cede Kralevskog da ce njihovi parlamentarci nastupiti "indvidualisticki" kao i ranije dvosmislene izjave premijera inekih njegovih ljudi, kao da umaju samo uotrebnu vrednost za ovdasnju javnost. "Utrinski vesnik" je ovih dana objavio informaciju da Georgievski, i potpretsednici VMRO-DPMNE, Dosta Dimovska i Marjan Gjorcev vrse veliki pritisak na najuze partisko rukovodstvo u kojem je i 5 poslanika, da biih ubedili da glasaju za promene. U igri su, kazu novine, i "drugi" metodi ubedjivanja - pretnja oduzimajem rivilegija ili sankcijama za ne bas legalne poslove nekih od poslanika.

Todor Petrov i Svetski makedonski kongres uzeli su pod svoje najupornije begunce iz tetovskih sela i blokirali put prem granicmon prelazu Blace, prekinuvsi komunikacije i za KFOR vozila. Juce su blokirali i put ka granicmom prelazu sa Srbijom Tabanovce. Petrov, koji je inace u javnost i politiku usao krajem osamdesetih kada je kao pretsednik zanatlija iz Gevgelije rganizirao blokadu granice sa Grckom, kao da se specijalizira za blokade prelaza. Ovaj, na recima radikalan makedonski nacionalist, kao da praktikuje podvaijantu "balvan revolucije", ali na srecu i zasad nije toliko osnazio da bi pravio vece smetnje u drzavi.

Najavljeni verski pohod na Lesok i srusenu crkvu u manastirskom kompleksu na srecu prosao je bez incidenata. Za oraganizatore, skopski "Dnevnik", cije je urednistvo naprasno u zadnje vreme krenulo u mobilizaciju javnosti za ratnu opciju izlaska iz krize, podatak da je u Lesok stiglo oko 700 ljudi, umesto najavljivanih vise hiljada, pa cak i stotinjak hiljada, moze delovati oeznjavajuce. Ali opasnost od pregrejanog medijskog suprotstavljanju duhu okvirng spoazuma koji je vidljiv na programima MRTV moze i te kako biti opasnost po sebi.

MAAK - konzervativna i neke nevladine rganizacije naavljuju ometanje rada parlamenta. Ukoliko ne uspeju spreciti parlamentarce da udju u zgradu Sobranja planiraju da im sprecavaju u radu - stvaranjem buke - vikanjem.

U Skopju se istovemeno, gotovo svakodnevno, dogadjaju nerazjasnjene eksplozije. Po nekima to je ocetak duge gradske teroristicke aktivnosti, po drugima podmetnte provokacije radi stvaranja nestabilne atmosfee uoci parlamenane raspave o promenama Ustava.

Ovdasnja populacija, iako se veoma brzo prilagodila atmosferi mira, on je jos uvek daleko od onog sto se moze nazvati stabilnim. Makedonija ovih dana kao da je razapeta izmedju dvaju tendencija dvaju grupa, koje kao da su zamenile svoja zanimanja: vojnika koji zasad izvrsavaju svoje obaveze u ravc usostavljanja uslova za mir i civila, koji su zapeli da se sve vrati na pocetak, koji nece biti nsta drugo sem pocetak krvavog rata.

Ovih dana na aerodromu Petrovec pristiglo je i oko 500 kanadskih vojnika. Mali deo ovdasnje populacije zna da Kanada uopste ima vojsku, te da e clan NATO. Ali, verovatno, jos manji broj zna da jegotovo jedini posao kanadskih vojnika ucesce u razlicitim irovnim misijama po svetu. Drugim recima, kanadski vojnici, imaju malo posla kuci, ako su ga ikad i imali. Dali ce ovdasnji politicari-civili omoguciti svojim vojncima, oe imace kontrolisu, da jednog dana i oni nemaju svoje domace , unutrasnje zadatke?

ISO RUSI