Osam mera koje treba da promene Bugarsku

Prvi koraci nove vlade

AIM Sofija, 21.08.2001.

Nakon perioda postavljanja novih zamenika ministara i šefova agencija i preuzimanja kontrole nad državnom administracijom, došao je red i prvim značajnim odlukama bugarske vlade. Premijer Simeon Sakskoburgotski oglasio je osam mera koje bi trebalo da stave novi početak razvoju bugarske privrede. Simeon Drugi uradio je ono što je i obećao u predizbornoj kampanji o reformama u oblasti poreske politike, privatizacije i delimično u politici dohodaka. Time je bar privremeno zatvorio usta svojim kritičarima koji su već počeli da ga optužuju zbog pasivnosti i odsustva strategije delovanja.

Osnovni momenti u merama na sanaciji bugarske privrede su u poreskoj sferi. Jedno od osnovnih obećanja bila je nulta stopa kod poreza na dobit ukoliko se dobit reinvestira. To će postati činjenica od 1. januara 2002. godine. Cilj je da se proizvođači podstaknu da investiraju u nove proizvodne kapacitete i tehnologije. Nulta će biti i stopa poreza na dobit i za firme koje trguju vrednosnim papirima. Ideja koju je vicepremijer Nikolaj Vasilev lansirao još po svom dolasku iz Londona, kao osnovna figura u ekonomskoj ekipi Simeona Drugog, bila je da se probudi interesovanje prema tržištima kapitala. Pre toga međutim potrebno je da se sama trgovina na efektnim berzama oživi. Kao dopunsku meru Ministarstvo privrede planira da stavi na prodaju delove kompanija koje će biti privatizovane preko berze.

Poreske stope kod poreza na dohodak smanjuju se od dosadašnjih 20-38% na 18-29%. Neoporezivi mesečni dohodak povećava se na 110 leva, odnosno DM, što je za 10 leva više nego do sada. Posmatrano u celini, međutim, poreska reforma će dovesti do povećanja dohodaka stanovništva a odatle i njihove kupovne moći. Očekuje se da će usled svih tih promena prihodi u državnom budžetu biti manji za 500 miliona leva. Samo od smanjenja poreskih stopa poreza na dohodak budžet će izgubiti 80 miliona leva, dok će promenjene stope poreza na dobit lišiti budžet još 400 miliona leva. Finansijski ministar Milen Velčev međutim smatra da će ova rupa biti popunjena povećanim prihodima od carina. Do sada se smatralo da zbog lošeg rada carinske administracije država gubi čak milion leva godišnje usled neplaćenih carina i akciza.

U tu svrhu premijer Sakskoburgotski objavio je prestrukturiranje ukupne carinske delatnosti uz pomoć stranih konsultanata. Za šefa carina izabrana je jedna amblematična figura u toj sferi - otpušteni s posla pre par godina finansijski inspektor Emil Dimitrov, koji je razotkrio kako su značajna sredstva iz carina preusmeravana prema partijskim kasama. Za šefa stranog borda za reformu carinske administracije postavljen je Britanac Moris Kembel. ReviZoro, kako zovu Emila Dimitrova, već je smenio sve šefove rejonskih carinskih službi. Očekuje se da što pre počne da funkcioniše jedinstven kompjuterizovani sistem preko kojeg bi se konstatovao svaki pokušaj zaobilaženja zakona. "Postepeno ćemo povećavati akcize kod određenih vrsta roba kao što su alkohol i cigarete", izjavio je finansijski ministar Milen Velčev.

Druga ideja koja bi realno mogla dovesti do oživljenja privrede jeste promena režima privatizacije. Bez obzira što je veliki deo državnih preduzeća prešao u privatno vlasništvo, ove mere će doprineti jasnijim i tačnim pravilima kod privatizacije ostalih. Ukidaju se sve preference za tako zvana radničko-menadžerska društva (RMD), koja su diskreditovala privatizacioni proces. Ona su stekla slavu "razbojničko-menadžerskih" društava, a prodaja preduzeća dobila je pridev "bratučedska". U svojoj velikoj većini iza RMD su stajali partijski interesi ili interesi visokih političkih funkcionera. Oni su uživali preference kakve ostali učesnici procesa nisu imali, pa su stoga veoma često upravo oni bili pobednici u različitim privatizacionim postupcima.

Simeon Sakskoburgotski objavio je kraj svim preferencama za RMD među kojima je bilo plaćanje kompenzatornim bonovima ili odloženo plaćanje sa gratisnim periodom. Ukida se postupak prodaje na bazi "pregovora sa potencijalnim kupcem". Sve poslove odobravaće jedino Agencija za privatizaciju što znači da se zatvaraju svi privatizacioni organi u pojedinim ministarstvima. "Nemojte očekivati bela RMD sa dve poprečne žute ivice. Nadam se da će se time staviti kraj praksi da se svaki posao završava skandalom i suđenjem", izjavio je nedavno Nikolaj Vasilev, aludirajući na mogućnost da sada carski pokret koristi vlast da bi izvukao ekonomske dividende iz privatizacije. Dosadašnja statistika je žalosna - od 2.600 zaključenih poslova u poslednje četiri godine, preko 1.250 je sa RMD. Pokazalo se da u svojoj velikoj većini RMD ne raspolažu neophodnim resursom da investiraju u preduzeća i da su ne baš tako retko suočena sa stečajem.

Kao što se obično u životu dešava, nema potpune sreće. Verovatno će povećani dohoci zbog smanjenog poreza na dohodak krenuti u drugom pravcu - plaćanju skupljih računa grejanja i struje. Od 1. oktobra cene će se povećati što će naravno najviše pogoditi najsiromašnije slojeve stanovništva - penzionere, nezposlene i sl. Prema tvrdnjama ekonomske ekipe kabineta prethodna vlada je veštački zadržavala njihove cene. Sada je povećanje neminovno zbog poraslih cena energenata.

Verovatno će i državne plate biti povećane za 10%, ali će pre toga, kako je premijer objavio, državna administracija biti reducirana za 10%. Trenutno u državnom aparatu je zaposleno oko 30.000 službenika. Smatra se da će najpre biti skraćeni tako zvani mrtvi službenici - reč je o upražnjenim mestima ili o službenicima koji se evidentiraju samo na papiru. Druga mera - povećanje minimalne plate od 85 na 100 leva teško da bi imala neki praktičan efekat jer je veoma mali broj zaposlenih koji primaju minimalnu platu. To će pre uticati na poslodavce koji će morati da plaćaju veća socijalna osiguranja. Kabinet je obećao da promeni način plaćanja osiguranja kao i to da neće biti povezan sa minimalnom platom.

Teško da bi mlade porodice osetile neku veliku pomoć zbog dvostruko povećanih dečjih dodataka - umesto 7 od naredne godine majke će dobijati 14 leva mesečno. Ostaje nada da ukoliko prve najavljene mere zažive, onda će možda doći dan kada će Bugarin realno osetiti da mu je životni standard povećan.

Georgi Filipov (AIM)