Biznis uz proširenje

Slovenija i vojska

Kupovina američkih terenskih vozila za Slovenačku vojsku dokazuje da je proširenje NATO saveza pre svega - dobar biznis.

Ljubljana, 03.08.2001.

Odluka Ministarstva odbrane da nabavi 30 američkih terenskih vozila marke "hummer" i drugu vojnu opremu za Slovenačku vojsku (SV) ponovo je uzburkala ovdašnju javnost. Jasno je, medjutim, da je takav potez prilično istorijski; ne samo zato što je do kupovine došlo bez javnog konkursa, na brzinu, već zbog neprikrivene želje da se ušićari još koji pozitivan poen za lakše učlanjenje u NATO. S druge strane, takva odluka je indikativna, pošto ovakav gest slovenačke vlade više nego ijedan sličan pokazuje da je proširenje NATO saveza uistinu veliki biznis. Pazar "hummera" razotkrio je pasioniranim poklonicima slovenačkog državnog suvereniteta razlog osposobljavanja regruta kada Slovenija uplovi u NATO.

Neće to biti odbrana od komšija - susedi Sloveniju već neko vreme ne ugrožavaju - biće to učešće u medjunarodnim intervencijama u udaljenim pustinjama, močvarama, stepama i tundrama. Jer, američki "hummer" je univerzalno transportno vozilo koje ima jednu manu - zbog svog neobično širokog trupa teško je upotrebljiv na uskim, krivudavim putevima, kakve često srećemo kako na Balkanu, tako i na južnoj strani Alpa. Da je vozilo kupljeno samo za potrebe Slovenije, nema sumnje da bi to bila promašena investicija...

Izbor hummera predstavlja "tačku na i" u transformaciji Slovenačke vojske, koja se već duže vreme sprovodi po instrukcijama Pentagona. Američki generali su stavili, na primer, primedbu da je Slovenačka vojska prevelika i loše opremljena. Zato su američki generali nekoliko puta predložili da se Slovenija odrekne avijacije i protivvazdušne odbrane, da zaboravi na tenkove, tešku artiljeriju i sličnu gvoždjuriju. Za sve to će se, u slučaju nužde, pobrinuti NATO. Stručnjaci iz Pentagona odobravaju opstanak samo specijalizovanih pešadijskih jedinica, poput planinskih, sanitetskih jedinica, jedinica za komunikaciju, izvidjanje i slično. Sve to je u saglasnosti sa novom strategijom NATO-a i sve učestalijim misijama "out of area" (izvan područja članica), koje će se ubuduće sprovoditi u skladu s odlukama OUN - a možda i bez njih. NATO je od sredine devedesetih, a naročito posle 1999. godine zapravo ofanzivan pakt koji sam postavlja pravila te odlučuje o uslovima i područjima intervencija. Slovenačka vojska, izrasla na Teritorijalnoj odbrani jednostavno nije uvežbana za takve zadatke. Otuda ideja za "modernizacijom" - kako bi država mogla da računa na članstvo u NATO-u, Slovenačka vojska unapred prihvata nove strateške dokumente Zapadne alijanse. Tako će se vojska u nekoliko narednih godina smanjiti sa 74.000 na 34.000 vojnika, dok će sve važne jedinice biti okupljene u jednoj brigadi, skrpljenoj od 10. motorizovanog bataljona, 132. planinskog bataljona, 182. pešadijskog bataljona in odreda specijalaca.

U tome je smisao najnovije kupovine skupocene vojne opreme. Parlament je olakšao stvar tako što je pre sedam godina usvojio poseban zakon o osnovama razvojnih programa Slovenačke vojske (TRP), što je omogućilo zaduživanje države za potrebe kupovine oružja i vojne opreme u visini od 76 milijardi tolara ili 994 miliona nemačkih maraka. Ta sredstva je prvi počeo da troši ministar Jelko Kacin, koji je u svom mandatu završio i nekoliko sumnjivih poslova - od kupovine haubica i minobacača do (navodno) veoma neracionalne modernizacije tenkova T-55. Kupio je i helikoptere Bell i avione Pilatus. Usred prošle godine, kada je u Ministarstvu odbrane nekoliko meseci ponovo komandovao Janez Janša, javnost je konačno saznala da je većina tog novca davno potrošena. Ostalo je jedva nešto više od 300 miliona nemačkih maraka - iako zakon o TRP važi do 2003. godine. Iz tog fonda kupuje novo oružje i aktuelni ministar odbrane dr Anton Grizold. Njegovo ministarstvo je tokom poslednjih nekoliko meseci kupilo poseban pontonski most, zaštitne maske za 30.000 vojnika, 10 valuka (borbena vozila za pešadiju marke "pandur", izradjena po austrijskoj licenci) i, konačno, 30 oklopnih vozila hummer... Sada su kupljena i dva velika transportna helikoptera.

Neki analitičari tvrde da Sloveniji u naporima da se što pre učlani u savez NATO neće pomoći ni kupovina hummera (uz šta, valjda, ide i američka naklonost?), niti nabavka raketnog sistema Roland (i nemačke naklonosti?). "Članstvo u Nato-u ne može da se kupi kupovinom sistema naoružanja kod pojedinih članica, nego kredibilitetom koji je zasnovan na dugoročnom i stabilnom dostizanju potrebne visine BDP za finansiranje sistema odbrane... i ispunjavanjem prihvaćenih obaveza u okviru akcionog plana za članstvo..." ponavljaju zvaničnici NATO-a prilikom posete slovenačkih diplomata.

Predistorija proširivanja NATO saveza ipak daje za pravo onima koji tvrde da je proširenje saveza >solidan biznis< te da se u NATO glatko ulazi kroz nabavku zapadne, prevashodno američke vojne opreme. Ima mnogo primera. Zapravo, sama Slovenija je odličan primer. Do sada je većinu trgovine za vojsku obavila u Izraelu, zbog čega je dobila kritike SAD i ostala pred vratima Saveza. I analize medjunarodnih instituta potvrdjuju ovakve ocene. "Srednje i istočno-evropske zemlje kao što su Poljska, Madjarska, Češka republika, Rumunija i Slovenija u pripremama za proširenje NATO-a kupuju ofanzivna vojna sredstva tipa aviona F-16 i F-18, kao i vojne helikoptere, čime bi poboljšali šanse za prijem u članstvo. Ekspanzija NATO-a pretvorila je centralnu i istočnu Evropu u profitabilan vojni trg koji vredi najmanje 35 milijardi dolara... Uprkos zvaničnim floskulama NATO-a da kupovina oružja ne osigurava ulaznicu u klub, države centralne i istočne Evrope našle su se pod pritiskom da kupe to oružje nadajući se većim šansama za učlanjenje u savez. Paradoks je da tim državama ne preti nikakva spoljna opasnost... Stoga selektivno naoružavanje država modernim naoružanjem destabilizuje regiju i u suprotnosti je sa deklarisanim ciljevima NATO-a," upozorava jedna od studija BITS-a, Berlinskog informacionog centra za transatlansku bezbednost.

Ima dovoljno konkretnih primera. Kada je Madjarska odlučila aprila 1997. godine da će iz svojih vazdušnih snaga da povuče avione marke Mig-23MF, Mig-21MF i Suhoj 22M-3, madjarski ministar odbrane Georgi Keleti je to objasnio kao meru "štednje" pošto državi "ne preti nikakva neposredna opasnost". Svega nekoliko meseci kasnije Madjarska kreće u nabavku novih aviona. U uži izbor ulaze McDonald Daglas F/A-18 i Loked Martinovi F-16... Dalje, kada je Poljska iste godine odlučila da neće odmah da kupi 250 novih aviona i da će radije sačekati pet godina, već sledećeg dana je posle pritisaka iz Evropske Unije i SAD bila prisiljena da promeni svoju odluku. Tu nije bio kraj poljskih muka; jer, američki i britanski vojni izaslanici odmah su uložili protest na adresu poljskog savetnika za državnu bezbednost Mareka Siwieca, čim su saznali da Poljska želi u Izraelu da obnovi svoje helikoptere marke "Huzar". Nedelju dana kasnije predsednik Kvašnievski obaveštava javnost da odluka o modernizaciji helikoptera "još nije usvojena". I to zato pošto bi izraelske rakete prvo trebalo "testirati na oštrijoj, poljskoj klimi". Reklo bi se da se ista priča ponavlja u Sloveniji. Nešto malo žaoka zbog činjenice da Slovenija nije samostalna na području sopstvene budžetske potrošnje za odbranu stiže iz krugova liberalne inteligencije koja kao da ne shvata da je na području nacionalne bezbednosti malih država djavo davno odneo šalu. Bilo kako bilo, zvaničnici u Ljubljani veruju da je kupovina američkog oružja najsigurnija ulaznica za NATO.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)