Kako naplatiti porez na privilegije

Zakon o oporezivanju ekstraprofita na delu

Karići se nisu, kao što se godinama pričalo, obogatili koristeći Zajam za preporod Srbije, ali jesu koristeći sve druge privilegije. Ali, zato ima njih 20 medju ukupno 170, koji su stekli po više od milion maraka koristeći taj zajam.

AIM, Beograd, 30.7.2001.

Kada je pre mesec dana usvojen Zakon o oporezivanju ekstraprofita činilo se da o njegovim rešenjima postoji jedinstven stav - da je reč o aktu za "jednokratnu upotrebu" kojim se ispravlja deo nepravdi počinjenih u prethodnom režimu, ali koji nikoga ne amnestira od krivične odgovornosti ukoliko se ona bilo kada dokaže. Drugačije rečeno, da se najdirektnije ide u susret predizbornim obećanjima da će oni koji su se obogatili koristeći brojne pogodnosti zahvaljujući tome što su bili bliski vlastima, to morati bar delimično da vrate plaćajujući jednokartni porez.

Prvi konkretan potez povučen u cilju sprovodjenja zakona u delo, pokazao je medjutim, da se u Srbiji preko noći sve može okrenuti naglavačke. Tako Demokratska stranka Srbije DSS)sada javno govori ono što su za skupštinskom govornicom pričali radikali (SRS)i socijalisti(SPS). Smatrajući očigledno da ih njihovo uzdržavanje od glasanja u okviru tada jedinstvenog poslaničkog kluba DOS amnestira od odgovornosti što je donet jedan zakon, koji "niti ima ustavno uporište, niti je stručan, niti sprovodljiv" kako kaže dr Jovan Ranković, novi savezni ministar finansija iz redova ove stranke.

Istovremeno, premijer Srbije Zoran Djindjić ljuti se na guvernera NBJ Mladjana Dinkića, što je obelodanio podatke do kojih je došla Komisija za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju (korišćenje primarne i sive emisije,kupovina deviza kod NBJ i korišćenje kredita iz zajma za preporod Srbije). Podaci su izazvali burne reakcije u javnosti. Umesto javnog objavljivanja imena firmi i pojedinaca koji su koristili sredstva koja su bila nedostupna drugima, trebalo je prvo sa svakim od navedenih 635 subjekata "razrešiti problem, pa tek onda obelodaniti koliki porez treba, ako uopšte treba, da plate" objasnio je premijer. Tako je dao za pravo svima onima koji tvrde da je Dinkić "zlonamerno učinio to što je učinio sa ciljem da odvrati strane investitore od njih, a svesno zanemarujući da su baš oni bili ti koji su čuvali socijalni mir time što su bili naterani da po neralnoj ceni prodaju svoju robu, a NBJ deo deviza, ili predaju zlato".

Drugim rečima, da su bili ne privilegovani, nego žrtve predhodnog režima. Onaj ko je dobio ovlašćenje da u delo sprovede ono što u zakonu piše, prvi čovek Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju i direktor Republičke uprave javnih prihoda Aleksandar Radović, na sve ovo reaguje tvrdnjom da su "svi isti pred zakonom". "Svi imaju pravo da se ljute ili demantuju, a ja imam pravo, u skladu sa zakonom, da kao poreski organ utvrdim činjenično stanje na osnovu koga će biti preduzeti odgovarajući potezi",kaže Radović. Zakon, naime, veoma jasno kaže da svaki subjekt ima pravo da pred poreskim organom dokaže svoje tvrdnje. Za to je potrebno samo posedovati valjanu dokumentaciju. Baš kao što je svaki običan gradjanin dužan da dostavi dokaz o izmirenim obavezama kada to od njega zatraži država. Dakle,ako su sredstva primarne emisije ulagana u proizvodnju, ili su korišćena za lečenje u inostranstvu, dokazi za to ne bi smeli da manjkaju.

Medjutim, ono što može da bude predmet spora je verodostojnost dokaza. Jer,po ovlašćenjima iz zakona, poreski organi imaju pravo da začeprkaju i u realnost, a ne samo u papire. Preciznije, da istraže nije li rukovodeći tim tih firmi upravo ovaj izvor koristio za lično bogaćenje ili finansiranje poslova koji nemaju veze sa firmom na čijem su čelu bili. Jer, kako kaže Dinkić, "na početku lanca su sredstva o kojima se govori u nalazima stručnjaka NBJ, a na kraju su velelepne vile i računi u inostranstvu".

Tako, čelnici NIS tvrde da oni jesu kupovali devize po 6 dinara kada je na crnom kurs bio znatno viši, ali su i prodavali naftu i benzin po neralnim cenama, jer je to bila politika države i zbog toga su kažu u gubicima do guše. Čak tvrde da je ostvareni gubitak od 976,7 miliona maraka i da je on veći od kapitala NIS. Iz Okružnog suda u Beogradu stigla je, medjutim, vest da je povedena istraga protiv Dragana Tomića, bivšeg direktora NIS i Živka Šokolovačkog, bivšeg predsednika Upravnoog odbora ove firme, zbog osnovane sumnje da su svojim odlukama oštetili firmu za višemilionski iznos. Nije li to najbolji dokaz da je nužno bilanse ove firme dobro preispitati. Tomiću se pripisuje da je kupovinom stanova na atraktivnim lokacijama doprineo gubicima,a istovremeno omogućio pribavljanje imovinske koristi svojim partijskim drugovima. Takodje, i da je učestvovao u podeli profita firme "Eurol internacional" sa Bermuda koju su osnovali NIS "Jugopetrol" i "Vitol energi" sa Bermuda, s tim što je istovremeno obavestio NBJ da to preduzeće više ne postoji. Korist koju je po ovom osnovu ostvario Tomić procenjuje se na 660 hiljada dolara i preko 180 hiljada maraka. Ako se ove sumnje pokažu opravdanim, eto izvora za plaćanje ekstraprofita NIS-a.

Činjenica da po osnovu korišćenja primarne emisije za ukupno 2.679 pravnih i fizičkih lica ekstra dobit iznosi 2,7 milijardi maraka svakako ne bi smela da bude zanemarena, jer je njih 393 ostvarilo zaradu veću od milion maraka po ovom osnovu. Preko 675 miliona maraka zaradilo je 173 lica i firmi, od čega više od 60 njih i preko milion, koristeći se "blagodetima" sive emisije. U ovu transakciju su bili očigledno uvršećeni samo oni od velikog poverenja. Prvo četiri velike državne banke: Beobanka, Jugobanka, Invest banka i Beogradska banka, da bi im se kasnije pridružile Karić banka, Resavska banka, Dafimentbanka i Union banka,od kojih su poslednje tri u medjuvremenu likvidrane. Oni su imali zadatak da za gotovinu dobijenu iz centralne banke, na ulici otkupljuju devize od gradjana. Uz pravdanje da je došlo do rasta crnog kursa na tržištu, centralnoj banci je vraćan tek jedan deo pozajmljene svote dok je drugi deo korišćen za obavljanje poslova vladajućeg režima i pojedinaca u njemu, daleko od očiju javnosti.

Zanimljivo je da Bogoljub Karić u svom protestu povodom zakona pominje, recimo, detalj da Astra banka, kako se odnedavno zove njegov bankraski sistem, da je korisnik tek 0,39 odsto sredstava iz primarne emisije, ali ne pominje recimo pod koliko imena su njegove banke do sada poslovale i šta su sve radile u interesu bivše vlasti. Sitnica je svakako to što su plaćale račune sina bivšeg predsednika načinjene u inostranstvu. To što Karić samouvereno Srbiji predstavlja kako ju je on usrećio uvodjenjem mobilne telefonije, ili dajući joj priliku da gleda TV BK, ne može da bude nikakv alibi za sve ono što je ova kompanija radila tokom proteklih godina. Baš,kao što ni spremnost da izdvoji "milionsku donaciju" novoj vlasti zajedno sa još stotinak drugih biznismena, ne mogu da brišu "grehe iz prošlosti".

Šta tek reći za onih skoro hiljadu lica i firmi koji su bili u prilici da kupe devize po osnovu uvoza robe koja nikada nije ušla u zemlju? Oni su ostvarili ukupnu dobit od 510 miliona maraka, a 90 od njih, svako preko milion. Fiktivni uvoz pod okriljem vlasti bio je očito veoma lak način sticanja ogromnog bogatstva, baš kao što je bilo lako marku za uvoz plaćati 6 dinara a u cenu robe ugradjivati višestruko veći iznos. Sam guverner NBJ priznaje da je "obračun po uličnom kursu jedini mogući jer do podataka o onom žiralnom, po kome se poslovalo a koji je bio iznad uličnog, jednostavno nije moguće doći".

Osnova za veoma rigoroznu kontrolu poreskih organa dakako ima na pretek. Usvojeni zakon je dao osnov za to da i ono što je bilo po zakonu bude stavljeno pod lupu. Ukoliko se pod pritiscima, pa makar oni dolazili i od strane koalicionih partnera, iz bilo kog razloga u tome popusti, ukoliko se neka od rešenja u praksi razvodne, ako se sve svede na oporezivanje privatnika, a društvene firme i njihovi čelnici aboliraju, jasno je da ovaj zakon neće postići cilj. Ali, onda je neminovno postaviti i pitanje poverenja Vladi koja je takav zakon predložila. Srbija je, naime, na veoma značajnoj prekretnici. Ona mora podvući crtu na prošlost i da stvari nazove pravim imenom ma koliko to bilo bolno.

Ako se pokaže da su godinama štampane pare bez pokrića odlazile isključivo u džepove radnika i u proizvodnju, onda se srpskom narodu mora reći da prethodna vlast i nije bila tako nepoštena kako se tvrdilo. Ali i da istovremeno firme koje su te pare koristile postoje samo na spisku gubitaša, a njihova proizvodnja samo na papiru. Ako se ispostavi da je obelodanjivanjem imena privilegovanih u predjašnjem sistemu javnost bar saznala ko su oni bili,i uz to se prikupi kojih stotinu miliona maraka na ime poreza, i to se može smatrati uspehom. Konačno je valjda sazrelo vreme da se zna da se Karići nisu, kao što se godinama pričalo, obogatili koristeći Zajam za preporod Srbije, ali jesu koristeći sve druge privilegije. Ali, zato ima njih 20 medju ukupno 170, koji su stekli po više od milion maraka koristeći taj zajam.

Tatjana Stanković (AIM)