Elections Americana

Tirana, 27. 07. 2001

Albanski socijalisti su uspeli da dobiju i drugi mandat nakon opštih izbora u leto 2001, ali izgleda da nisu uspeli da dobiju i sertifikat čistote i poštenja za izborni proces koji je, iako je imao spektakularni početak, nepotrebno okaljan u hodu.

Nakon završetka treće runde izbora (koja ipak nije i poslednja), socijalisti bivšeg premijera Fatosa Nanoa su dobili oko 75 mesta u Parlamentu sa 140 poslanika, dok je opozicija bivšeg presednika Berishe je uspela da dobije oko 45 mesta. Oko 20 ostala mesta će se deliti među malim partijama, od kojih većina pripada prosocijalističkom bloku.

Socijalisti koji su izašli sami na izbore dobili su oko 42% glasova, dok su demokrate, koji su izašli zajedno sa njihovim malim saveznicima, dobili 36% glasova. Najveće iznenađenje izbora bio je rezultat Nove demokratske partije koju vodi Genc Pollo, nekadašnji saveznik a kasnije kritičar Berishe, koja je uspela da dobije 5,2% glasova i da tako postane treća politička snaga u zemlji.

Na izborima 24 juna izašlo je oko 55% glasača, što beleži i najniže učešće u jednom izbornom procesu tokom deset godina postkomunističke tranzicije. Učešće birača je stalno padalo u drugom i trećem izbornom krugu što je održavalo i umor javnosti od predugog izbornog procesa.

Međunarodni posmatrači su bili optimisti u ocenama albanskih izbora nakon prve runde, ocenjujući ih kao ''značajan korak prema ispunjavanju demokratskih standarda za izbore''. Međutim, entuzijazam je ustupio mesto razočarenju i kritički tonovi su se povećali nakon sledećih rundi izbora. Svakako, uprkos kritikama, međunarodni posmatrači su insistirali na zabeleženom napretku tokom ovih izbora i na njihovom mirnom odvijanju.

Takođe, američki predsednik Buš, u svom govoru pred američkim vojnicima u bazi 'Bondstil', je izjavio da ''poslednji izbori u Albaniji nisu perfektni, ali da su korak napred u demokratskom razvoju Albanije''.

Socijalisti, koji su bez sumnje pobednici izborne trke, verovatno su ''falsifikovali'' ili okaljali njihovu pobedu zbog prevelikog apetita da nakon obezbeđivanja mandata vlade obezbede i naredni mandat predsednika zemlje. Albanski će parlament izabrati naredne godine predsednika zemlje i zato je potrebna parlamentarna većina od 60%. Ako se ta većina ne postigne nakon tri glasanja, onda zemlja ide na nove prevremene izbore.

Poslednji izbori ironično bi se mogli okarakterisati i kao ''elections americana''. Beskrajni procesi pred sudovima na raznim nivoima, otvaranja glasačkih kutija i brojanje glasova u prisustvu kamera, česte konferencije za štampu su podsećale na poslednje američke izbore. U 31 slučaju strane su se obratile žalbama Ustavnom sudu zemlje. Začudo, nije nedostajala albanska Florida, selo u srednjoj Albaniji pod nazivom Dushk, gde izbori nisu odvijani 24 juna, već dve nedelje kasnije.

Tako, kao u nekoj fudbalskoj utakmici koja se igra nakon završetka ostalih i strane igraju maltene prijateljsku utakmicu, i u izbornoj zoni 60 u Dushku socijalisti su igrali prijateljsku utakmicu sa njihovim bivšim malim saveznicima (Demokratskom alijansom, Agrarnom partijom i Partijom za ljudska prava), pozvavši svoje sledbenike da ne glasaju za socijaliste, već za bivše saveznike, kako bi oni uspeli da pređu izborni prag od 2,5%, što je njima omogućavalo ulazak u Parlament.

Posredstvom ove formule, gde se ne može reći da je kršen zakon ili bilo koji njegov član, već da je kršen zakon u njegovom duhu, socijalisti su raspodelili oko 10 mesta sa proporcionalne liste, nanevši štetu ostalim parlamentarnim partijama. Albanski zakon je jedan kombinovan zakon koji favorizuje male partije ako pređu prag od 2,5% glasova.

Još uvek je nejasno da li će opozicija pod vođstvom bivšeg predsednika Berishe prihvatiti poraz i priznati rezultat izbora. Berisha, koji je već nekoliko meseci usvojio moderiraniji politički kurs od uobičajenog, nije izrekao svoju posljednju reč. Njegova dilema da li da prizna ili ne rezultat izbora sva je prilika da će se rešiti nekom srednjom formulom koja bi se sastojala u njegovom delimičnom priznavanju (ili nepriznavanju).

Za razliku od oštrih reakcija uličnim protestima koji su pratili period nakon lokalnih izbora u oktobru, opozicija je aktuelno izabrala institucionalnu reakciju, obraćajući se sudovima i centralnoj izbornoj komisiji, što je pozitivno uticalo na poboljšanju njenih poljuljanih demokratskih kredencijala. Takođe se ne isključuje da se nakon albanskih sudova opozicija obrati i sudu u Strasburu, postupak koji ima za cilj internacionalizaciju problema izbora.

U stvari, zapažene neregularnosti, iako zamračuju pobedu socijalista, ne izgleda da suštinski menjaju poraz demokrata. Međutim, stranice sa kritikama u izveštaju međunarodnih posmatrača u odnosu na izbore svi su izgledi da će poslužiti kao argument (ili i kao povod) da Demokratska partija i sam Berisha izbegnu ozbiljnu analizu poraza na izborima.

S druge strane, socijalisti se nalaze pred izazovom prevazilaženja unutrašnjih podela. Pre nego što je i završen i izborni proces, u socijalističkom kampu je proglašen rat među rivalskim grupama koje žele mesto premijera zemlje. Na jednoj strani se nalazi aktuelni premijer Ilir Meta, koji uživa povoljne ocene javnosti za dostignuća tokom njegovog mandata, ali koji izgleda nije mnogo popularan u samoj partiji, a s druge strane je bivši ministar finansija Arben Malaj, bez nekog imena u javnosti, ali kako izgleda sa većom podrškom u samoj partiji. Meta ima takođe prednost jasne međunarodne podrške, što se veoma mnogo računa u zemlji kao što je Albanija. Malaj izgleda da ima podršku predsednika partije, Nanoa, najznačajnije figure socijalista. Nano se nalazi u teškom položaju čoveka koji s jedne strane želi da izbegne smanjivanje svog autoriteta u partiji, a s druge strane da izbegne zategnutost sa međunarodnim faktorima koji podržavaju Metu.

Socijalisti su do sada uspevali da reše konflikte i unutrašnje sudare primenjujući formulu unutrašnje međusocijalističke koalicije. Ako se to ponovo ne postigne, onda bi podele, koje mogu ići do odvajanja dviju grupa, mogle postati neminovne i zemlja bi mogla ući u neočekivane političke razvoje.

Izazovi koji stoje pred budućim socijalističkim kabinetom nisu nimalo laki. Pošto ima izgleda da međunarodna zajednica još uvek nije rekla u potpunosti ono što uistinu misli o izborima, ne isključuje se da će se kritički tonovi povećati u narednom razdoblju. Berishin alibi koji je funkcionisao dugo vremena izgleda da neće i dalje biti valjan. Merna jedinica koju će od sada pa nadalje upotrebljavati kako Albanci, tako i međunarodni faktori kako bi sudili o budućem socijalističkom kabinetu izgleda da će biti opšteprihvaćeni demokratski standardi i konkretni rezultati.

Jedan izveštaj Stejt Departmenta objavljen poslednjih dana je svrstavao Albaniju na listi od 23 zemalja preko kojih prolazi razna ilegalna trgovina i u kojem se zahteva od zvanične Tirane ozbiljnije angažovanje u borbi protiv nje. Takođe, borba protiv korupcije, gde je uključena i ona u vladinim krugovima, ostaje Ahilova peta vlasti u Albaniji.

Bez obzira na činjenicu ko će biti premijer, očekuje se da će budući kabinet biti uglavnom socijalistički. Sastav vladinog kabineta će umnogome zavisiti od činjenice koje će krilo pobediti u borbi za vlast unutar partije.

Male partije, saveznici socijalista, Agrarna partija i Demokratska alijansa, mogle bi sačuvati portfelje koje aktuelno drže i da nakon godinu dana glasaju za izbor predsednika.

Nije jasno da li će se nervozne socijaldemokrate pridružiti vladinoj koaliciji. Međutim, i ako oni budu ušli u savez, teško da će moći sačuvati ključna mesta predsednika Parlamenta i Ministra inostranih poslova. Izgleda da su socijalisti odlučni da ministra inostranih poslova izaberu iz svojih redova, iako izgleda da imaju teškoća oko pronalaženja prihvatljive i podobne ičnosti za taj položaj.

Sa svoje strane, Partija za ljudska prava koja zastupa interese manjina, nakon poraza na izborima i ulaska sa štakama u Parlament, izgleda da ne zna kome da se okrene. Obično, značajne odluke za tu partiju su donesene u Atini. Grčka vlada, za razliku od buke koja je pratila oktobarske lokalne izbore, pridržavala se obazrivog i skoro indiferentnog stava prema poslednjim izborima. Posredstvom izjave glasnogovornika grčke Vlade ona je nakon prve runde izbora pozdravila mirno odvijanje izbora u Albaniji, ne komentarišući rezultat Partije za ljudska prava.

Izbori koji se završavaju u Albaniji su rešili neke peobleme i ostavili otvorenim neke druge. Epoha izbora-referenduma, glasa protiv, izgleda da je okončana. Albanci su izabrali između dve alternative i balans je osetno sužen. Niko više nema zastrašujući monopol dvotrećinske većine. A što je najznačajnije od svega, ovog puta se nisu čuli pucnji iz oružja blizu glasačkih kutija. U izvesnom smislu, politika tek sada počinje u Albaniji.

AIM Tirana, Remzi LANI