Da li makedonska kriza nepreduje prema granicama Albanije?

Tirana, 26.07.2001.

Niko u važnim vladinim uredima u Tirani, koje je kontaktirao AIM, ne zna da li uistinu postoji nota makedonskog protesta koja je, kako je obavestio 23 jula u Skoplju glasnogovornik Ministarstva odbrane Makedonije Marjan Đurovski, upućena albanskoj Vladi. Prema pomenutom glasnogovorniku, makedonski protest se tiče incidenata koji su se desili u poslednje vreme na granici sa Albanijom između makedonskih policijskih snaga i naoružanih albanskih grupa koje su, prema Ministarstvu odbrane Makedonije, došle iz Albanije. Čak, predstavnik makedonskog vojnog resora je 23 jula izgovorio najoštriju izjavu koju je jedan makedonski zvaničnik uputio na adresu Albanije od početka oružanog konflikta u Makedoniji između vladinih snaga i albanskih gerilaca. On je izjavio da će mešanje Albanije u krizu i podrška za teroriste proširiti ratnu krizu u celom regionu i dobiće neželjene pravce.

Prvi je put da se iz Skoplja iznosi takoreći kao istinit jedan oblik mešanja Albanije u unutrašnjem makedonskom konfliktu. U stvari, mogućnost eventualnog namernog ili nenamernog mešanja Albanije u ovaj konflikt, koji je postavio jedne nasuprot drugih Makedonce i Albance u Makedoniji, je stalno raspravljana u diplomatskim i političkim krugovima u albanskom glavnom gradu. Ali, ono što je isključilo već na samom početku svaku hipotezu u tom pravcu je bio jasan i odlučan stav Vlade Albanije i na istim talasima sa zapadnim stajalištima, osuđujući oružane akte albanskih gerilaca i podržavajući suverenitet Makedonije. U svom govoru održanom u MIP Albanije 21 jula, premijer Meta je ponovo istakao da u delikatnoj makedonskoj krizi Albanija ne može i neće postati strana u konfliktu, jer ne može duvati na vatru koja može zahvatiti celu Jugoistočnu Evropu. Ovakav stav je stalno nailazio na povoljan odjek kod međunarodnog faktora i ovih su dana i predsednik Evropske komisije, Romano Prodi, i premijer Velike Britanije Toni Bler, u svojim pismima upućenim premijeru Albanije, Iliru Meti, pozdravili na poseban način upravo liniju koju je sledila albanska Vlada povodom makedonske krize.

U stvari, obazrivost zvaničnika u Tirani, kako bi se izbegla svaka mogućnost koja bi ostavila otvorenu mogućnost za nekakve optužbe za umešanost Albanije, bila je veoma velika. Albanija ne samo da je pojačala kontrolu na granici sa Makedonijom, već od samog početka krize se zvanično obratila NATO-u da pošalje ekipe i opremu za kontrolu albanske granice sa Makedonijom. I to je dalo rezultata. Šef Misije OEBS-a u Albaniji, ambasador G. Ahrens, nakon izvršene inspekcije na granicama Albanije, je izjavio 17 jula da stav albanske Vlade prema krizi u Makedoniji ima punu podršku međunarodne zajednice i da duž granice sa Makedonijom (gde OEBS ima svoje lokalne urede u Peškopiji, Korči, Elbasanu) nije zabeležen ni jedan slučaj prelaska naoružanih elemenata iz Albanije na drugu stranu granice.

Ova realnost i ove ocene međunarodnog faktora izgleda da su uticali na to da Tirana bude veoma uzdržana i ne reaguje na povremene izjave Ministarstva odbrane i Ministarstva unustrašnjih poslova Makedonije da su naoružani elementi ušli sa teritorije Albanije. U tom sklopu, albanska Vlada nije reagovala ni prema snažnoj izjavi od 23 jula glasnogovornika Ministarstva odbrane Makedonije. U stvari, ona je odgovorila posredno na te pretenzije posredstvom izjave glasnogovornika albanske vlade date 24 jula, u kojoj se podvlači da će vlada u saradnji sa NATO-om intenzivirati njena nastojanja za jačanje granice i borbu protiv svakog pokušaja ilegalne trgovine oružjem preko Albanije.

U stvari, zvaničnici u Tirani su uspeli da izbegnu bilo kakvu vrstu incidenata koji bi mogli stvarati utisak o nekom obliku umešanosti ili tolerantnog stava prema pružanju pomoći gerilcima. Albanska policija je uspostavila snažnu blokadu koja je praktički učinila nemogućim da se bilo kojim transportnim sredstvima prevozi oružje iz Albanije, i u dva pokušaja ilegalne trgovine oružjem od strane Albanaca iz Makedonije - oni su uhapšeni od strane albanske policije.

Treba priznati da je činjenica što su gerilci Albanci i što su albanske političke partije u Makedoniji podneli zahteve za unapređenje prava tamošnjeg albanskog stanovništva, stavila u ne tako lak položaj na unutratrašnjem planu zvaničnu Tiranu. Ona se nalazi pod pritiskom nekih krugova javnog ili političkog mnenja kako bi radikolizovala njen stav prema Skoplju, a ove nedelje dva glavna albanska dnevna lista su kritikovali vladu zbog veoma blagog stava prema Skoplju. Iako se Albanija već mesec dana od 24 juna do 29 jula nalazi u produženom procesu parlamentarnih izbora, ona je uspešno izbegla uključivanje makedonske krize kao centralne teme predizborne debate. Tu je uticao i stav glavne opozicione partije koja se pokazala takođe obazrivom kako se ne bi uključila u makedonsku krizu svojim kritikama upućenim vladi.

Bilo kako bilo, činjenica što je Albanija na granici stvara i može stvarati razne probleme koji se veoma lako mogu transformisati u incidente. Takvi su bili slučajevi zlostavljanja državljana Albanije koji su putovali u Makedoniju. Prema izvorima albanske policije, samo za dva meseca, jun-jul, organi makedonske policije su vratili nazad 51 putnika iz Albanije, a neki od njih su teško zlostavljani. Ali, uprkos ovim slučajevima, albanska vlada do sada nije sledila primer vlade SAD i nekih evropskih vlada koje su upozorile svoje državljane da ne putuju u Makedoniju. To je pokazatelj činjenice da u Tirani nastoje da bezuslovno izbegnu svaki gest ili korak koji se ne bi smatrao prijateljskim od strane Skoplja.

Ono što pada u oči u podizanju temperature u odnosima između Tirane i Skoplja je činjenica što optužbe i izjave o raznim oblicima impliciranja ili umešanosti Albanije u makedonsku krizu dolaze od strane vojnih i policijskih zvaničnika, i do sada su uvek bila ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova autori tih izjava, dok se makedonsko Ministarstvo inostranih poslova nikada nije izjasnilo oko ovih pretenzija resora vojske i policije. U Tirani se to objašnjava raznim linijama koja postoje unutar makedonskog rukovodstva, gde linija čvrste ruke i vojnog rešenja makedonske krize izgleda da je zainteresovana za stvaranje atmosfere zategnutosti i na granici oko Makedonije, i posebno sa Albanijom. Zato i značajni vladini uredi u Tirani ne znaju gde se nalazi protest Ministarstva odbrane Makedonije i da li on uistinu postoji.

AIM Tirana, Arian LEKA