"Zastava" najteži Vladin ispit

Vladin program konsolidacije kragujevačke fabrike automobila razbesneo deo radnika

"Ljudi nemaju poverenja u predloženi program, jer ne veruju ljudima koji su na čelu fabrike, od kojih mnogi imaju svoje veoma uspešne privatne firme", kaže Vladimir Ognjanović, jedan od učesnika protesta. Ministar finansija Božidar Djelić ističe da je reč o "programu istine, a ta istina je gorka", jer priznaje da ima viška radne snage, ali predvidja zbrinjavanje svakog radnika

AIM, Beograd, 27.7.2001.

Iznenada probudjena gradjanska svest radnika "Zastave" koji, u strahu da ne ostanu bez posla, lupaju automobile i fizički napadaju republičke ministre, izazvala je burnu reakciju i mnoge komentare. Odakle tolika agresija i bes kod ljudi koji su, skoro do poslednjeg daha podržavali i aplaudirali bivšem režimu, stojeći po naredbi, poslušno, u živom štitu za vreme NATO bombardovanja, dozvoljavajući da ih posle napada na fabriku zdrave uvijaju u zavoje i smeštaju u bolničke krevete?

Republički ministri došli su u Kragujevac kako bi predstavili predlog programa Vlade i državnog ekspertskog tima za rešavanje problema "Zastave" i njenih 30.000 radnika. Republička delegacija je došla da razgovara, kako bi se pronašla najbolja rešenja koja bi zadovoljila sve strane. Ne zanemarujući političke motive i opšte nezadovoljstvo radnika koje traje godinama, podatak da je vladinim programom predvidjeno 15.400 prekobrojnih radnika bila je inicijalna kapisla zbog koje su ministri napadnuti čak i fizički.

Kada se prašina slegla, slobodno se može reći da deo krivice pripada i čelnicima grada, poslovodstvu fabrike i rukovodstvu Samostalnog sindikata, koji stoji iza organizacije ovih dogadjalja i koji su mogli da predvide da će se u jednom momentu stvar oteti kontroli. Ocenjujući celokupan dogadjaj u Kragujevcu psiholog Milijada Živić-Ilić ističe da je "karakteristika ispoljenog agresivnog ponašanja nekontrolisani izliv besa" i to kao posledica dugogodišnjeg potiskivanja nezadovoljstva, nerešavanja egzistencijalnih problema i sve težeg života ljudi. "Sa ljudima u takvom stanju je vrlo lako manipulisati i dolazi do prenošenja agresije na pojedince i objekte, koji ne moraju biti neposredni uzrok frustracije. Radnici nisu u prethodnom periodu mogli da ispolje svoj protest i nezadovoljstvo, koje je u uslovima oslobodjenog straha, u jednom trenutku pokuljalo kroz erupciju besa i nekontrolisane agresije", kaže Milijada Živić-Ilić.

Medjutim, agresivno ponašanje pojedinaca prema članovima republičke delegacije, medju kojima je bilo i onih koji nikada nisu radili u fabrici, nije pokolebalo predstavnike republičke Vlade da nastave sa pregovorima, ili da odustanu od predloženog programa. Neposredno posle incidenta republički ministar za finansije Božidar Djelić je izjavio da "Vlada neće pristati da vodi politiku trulih kompromisa i gašenja požara" i dodao da "Zastava" možda jeste najteži ispit, ali ako neko misli da je "socijalni program to da se radnicima podeli po stotinak maraka da bi se primirili, onda će to morati da radi neko drugi." On je upozorio da ako Kragujevac i dalje bude imao imidž nemirnog grada, gde je veoma teško da se dogovara, u kome se lako izlazi na ulice i pravi lom, to će biti grad koji će svi zaobilaziti, dodajući na kraju "niko vam to neće reći tako otvoreno kao što ja činim."

Predloženom verzijom programa, koja se usaglašava, radnicima su ponudjene otpremnine u visini od 4.000 nemačkih maraka u tri rate, čekanje posla i prekvalifikacije sa primanjima od 2.200 dinara, ili zakonsko prijavljivanje na Tržište rada sa dvogodišnjom mesečnom nadoknadom od 2.340 dinara. Radnici su na protestu posebno kritikovali odluku Vlade o uvozu polovnih automobila, zahtevajući, izmedju ostalog, veće otpremnine i povećan iznos mesečnih nadoknada za višak zaposlenih, uz mogućnost da se lično uvere u ispravnost načina na koji će se utvrditi ko je poimenice višak. Jednom rečju, radnici su zahtevali bolju ponudu za socijalno zbrinjavanje viška zaposlenih. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Kragujevca osudila je ponašanje i protest Samostalnog sindikata "Zastava automobili", koji je, pored svih kadrovskih promena, bio jedan od najjačih oslonca bivšeg rukovodstva fabrike, kao ekspozitura vladajućeg režima.

Sigurno je, medjutim, da se u protestu radnika "Zastave" krije i veliko nezadovoljstvo zbog kadrovskih promena u fabrici koje su izvršene samo kozmetički. Demohrišćanska stranka Srbije (DHSS), koja je neposredno posle 5. oktobra "zauzela fabriku", nije bila kadra ni sposobna da na ključna mesta dovede prave i neiskompromitovane stručnjake. Zamenik predsednika Upravnog odbora "Zastave" Gvozden Jovanović (DHSS) kaže da transformacija svojine nosi sa sobom proteste radnika, koji mogu biti i mnogo veći. On smatra da ne treba precenjivati poslednji dogadjaj, u kome je učestvovalo oko 2.000 radnika i koji nije izazvao veće lomove. Jovanović ističe da radnici treba da znaju da je najveći značaj programa što je izbegnut stečaj i što se umesto zatvaranja fabrike nudi pokretanje proizvodnje. "Republička vlada je prvo mesto, po značaju, dala "Zastavi", a Kragujevac će biti privredna prestonica", ocenio je Jovanović i dodao da predloženi program predstavlja "dogadjaj od istorijskog značaja".

Jedan od učesnika protesta Vladimir Ognjanović tvrdi da je revolt radnika imao samo socijalnu pozadinu i da u njemu nije bilo političkih motiva, naglašavajući da "radnici predugo trpe i previše su izmoreni". "Radnici 'Zastave' su mnogo očekivali od promena za koje su glasali i ne mogu da se pomire sa činjenicom da žive sve teže i teže, dok na "rukovodećim mestima i dalje sede ljudi koji su oštetili fabriku i uništili društveni kapital stvaran generacijama", kaže Ognjanović. On tvrdi da ljudi nemaju poverenja u predloženi program, jer ne veruju ljudima koji su na čelu fabrike, od kojih mnogi imaju svoje veoma uspešne privatne firme, stvorene u protekloj deceniji, u vreme dok su radnici jedva preživljavali.

Ovih dana, nakon tri meseca, Vlada, njen Ekspertski tim i Ministartski savet završili su Program statusne transformacije i strateške konsolidacije Grupe "Zastava" u kome su učestvovali i predstavnici poslovodstva i svih sindikata "Zastave". Ocenjujući ovaj program, Djelić je rekao da je to "program istine, a ta istina je gorka", jer priznaje da ima viška radne snage, ali predvidja zbrinjavanje svakog radnika, jer niko neće biti izbačen na ulicu i dodaje da su "reforme neophodne". On tvrdi da su "radnici u protestu iskazali samo muku svega onoga što su proživeli u ovih 12 godina" i da je izlaz iz te muke upravo u reformama, suočavanju sa istinom, a ne demagogija. Djelić je apelovao na "sve ljude dobre volje u 'Zastavi' da shvate istorisjki momenat", jer će kragujevačka fabrika postati simbol uspeha ili neuspeha ekonomske reforme.

Radnicima "Zastave" podeljeno je 15.000 rezimea programa oporavka fabrike, kako bi se svaki radnik upoznao sa onim što ga čeka. "Mi od programa ne odustajemo", rekao je ministar u Vladi Srbije za privatizaciju Aleksandar Vlahović, posle "susreta prve vrste" sa radnicima i učesnicima protesta u Kragujevcu.

Profesor sociologije u kragujevačkoj gimnaziji Cvijeta Jovanović ocenila je protest radnika "čistom psihologijom mase". "Ljudi su protestovali a da pri tome nisu saslušali program. Reč je o radnicima koji godinama žive u lažnoj stvarnosti, sa radnim mestima koja ne postoje, a koja su im donosila nekakve sitne prihode i nekoliko litara ulja mesečno. E, kada se dirnulo, u taj osećaj lažne sigurnosti, došlo je do erupcije besa", Jovanovićeva ne isključuje i mogućnost da postoji i "jeftina politička pozadina". Ona kaže da će štrajkova biti i ubuduće. Putevi ekonomskog previranja ispunjeni su svakojakim motivima, u kojima svako pronalazi svoj interes: od onih koji su se snašli baveći se švercom, do političkih stranaka.

Olivera S. Tomić (AIM)