Novi porezi i konfuzija na tržištu!

Priština, 24.07.2001.

Porez na dodatnu vrednost je pravo čudo, uobičavaju kazati međunarodni predstavnici koji su na čelu Centralnog fiskalnog autoriteta, 'vladinog' sektora koji na Kosovu rukovodi fiskalnom politikom. Oni tvrde da se on primenjuje u zemljama sa naprednim ekonomskim odnosima, zato i Kosovo treba da ima takve aspiracije.

Međutim, PDV je uznemirio biznismene i građane. Prve, jer nemaju nikakav koncept kako da se snalaze u ovakvim novim okolnostima, a druge, zato što će cene porasti. Realno gledano, obe strane su pronašle kakvo takvo rešenje, iako je bilo nametnuto. Cene širikog spektra artikala su povećane za 15 odsto, koliko iznosi i PDV, a građanai su bili primorani da se pomire sa ovim novim nametom.

''Nema razloga da cene rastu u visini PDV. Naše analize dokazuju da cene mogu porasti od 0,4 odsto di jedan odsto tog poreza'', tvrdi Zineta Daci, koordinator u Privrednoj komori Kosova.

Međutim, biznismeni ne žele mnogo da umaraju glavu, posebno u vreme kada je mnogo što šta van kontrole. Oni dosadašnjim cenama dodaju i 15 odsto i time rešavaju enigmu zvanu PDV. Ipak, na ovu fiskalnu novinu se gleda sa izvesnom nesigurnošću.

Pre nekoliko dana u Carinskoj službi Kosova su izjavili da se od oko pet hiljada privrednih subjekata evidentiranih kao uvoznici, samo njih 700 se prijavilo za uplatu PDV. Prvog dana jula, oni koji nisu bili registrovani suočili su se sa problemima oko uvoza svojih roba. To je dokaz o postojećoj konfuziji, ali i strahu koji se približava panici, oko uticaja ovog poreza na dalji tok poslovanja.

''Kosovo, koje se nalazi u prvoj fazi stvaranja fiskalnog sistema, nema neku stabilnu socijalnu platformu. Zato, svaka vrsta poreza koja utiče na opterećenje cena odražava se u na budžet potrošača, među kojima najveći deo predstavlja nezaposlene. Svaka statistika govori da je stepen nezaposlenosti na Kosovu dostiga brojku od 69 odsto, zato nije mali broj onih Kosovara koji će veoma teško izaći na kraj sa novim porezima. Selektivni pristup PDV bi bila najbolja alternativa za ovo stanje. Recimo, niži nivo PDV bi se mogao odnositi na strukturu artikala koji direktno utiču na porodični budžet, dok bi se viši stepen tog poreza mogao primenjivati na ostale artikle. Takav pristup uopšte ne predstavlja novinu za ostale zemlje, čak ima slučajeva kada visina PDV varira veoma često, odnosno nije statična'', ocenjuje g. Sejdi Osmani, stručnjak za fiskalnu politiku na Institutu ''Riinvest'' u Prištini.

Sa uvođenjem PDV se u ovdašnjoj javnosti povezuje i 'nesporazum' koji je izbio između administracije UNMIK-a i šefa Jugoslovenskog komiteta za Kosovo, Mome Trajkovića. Naime, zvaničnici UNMIK-a su objavili da će prekinuti manipulacije u vezi sa protokom roba između Kosova i Srbije. Čak, takve manipulacije se vezuju upravo sa primenom poreza na dodatnu vrednost na Kosovu, kao i dvostruki standardi uvoza roba.

Igra ''papirima'' koji otvaraju vrata za uvoz roba poreklom iz Srbije nastavlja se i dalje uprkos tim upozorenjima zvaničnika međunarodne administracije. Svaki trgovac koji je zainteresovan da kupi bilo koju robu u Srbiji, prvo se mora obratiti uredu u Lapljem Selu, selu blizu Prištine nastanjeno Srbima, u kojem se izdaju sertifikati koji nose pečat ''Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju'', na čijem je čelu Moma Trajković i u čijoj je nadležnosti održavanje kontakata sa UNMIK-om u ime savezne jugoslovenske administracije. Trgovci svakako moraju se podvrgnuti uslovima koje nameću srpski zakoni, ali koji nisu predviđeni ni jednom uredbom UNMIK-a, čak ni dogovorima između međunarodne administracije na Kosovu i jugoslovenskih zvaničnika. Tako, Jovica Filipović kaže da je ''za dobijanje sertifikata treba doneti potvrdu da je vaša firma bila registrovana pre rata, zatim šifru iz Statističkog zavoda i da imate tekući račun u Gračanici''.

Prema izjavi g. Filipovića, ništa se ne priznaje sa pečatima UNMIK-a. Čak se i tekući račun otvara u skladu sa procedurom i modalitetima koji se primenjuju u Srbiji. Kosovski biznismeni kažu da je za obezbeđivanje takvih dokumenata ovaj ured angažovao dilere širom Kosova. Kupci su albanski trgovci, koji da bi kupili robu u Srbiji moraju plati u njen budžet tri odsto od vrednosti robe. Inače, oni nemaju nikakve mogućnosti da kupuju bilo kakve artikle. Sve se to oslanja na srpski zakon o porezu na promet, kojim se između ostalog uređuju i načini plaćanja. U Centralnom fiskalnom autoritetu Kosova kažu da je taj način prometa roba sa Srbijom nezakonit i da to rade pojedinci zbog lične dobiti ljudi koji uslovljavaju biznis takvim jednim dokumentom.

Takođe, otvaranje tekućeg računa u Gračanici dokazuje da na Kosovu deluju paralelno srpske bankarske institucije, iako bez licence od strane UNMIK-a. Preko njih se vrši i platni promet sa Srbijom.

Muhamet Buoauju, jedan od čelnih ljudi u Autoritetu banaka i plaćanja na Kosovu, ranije je izjavio za list ''Koha Ditore'' da se vode razgovori sa zvaničnicima u Beogradu da se zatvore takvi uredi, ili da oni podnesu zahtev za dobijanje licence i da posluju u skladu sa uredbama koje dpnosi UNMIK.

Zapravo, konfuziju koja vlada u sferi plaćanja poreza na promet roba na Kosovu možda najbolje ilustruje dopis 15 biznismena iz Podujeva upućen svim instiucijama, ali i političkim partijama na Kosovu. Oni se u tom dopisu žale na obavezu plaćanja poreza na promet u skladu sa zahtevima Saveznog komiteta, navodeći da su za to jedini kompetentni opštinski organi. Oni tim povodom prete da će blokirati puteve ''i neće dozvoliti ulazak roba iz Srbije, sve dok se to pitanje ne reši''.

''Mi smo u Upravnom odboru Privredne komore Kosova razmotrili to pitanje, i takvom načinu poslovanja se snažno protivimo. Takav oblik je ocenjen i kao mešanje Srbije u privredni sistem Kosova. Albanski biznismeni ni na koji način ne treba da uzimaju takve deklaracije'', kaže Mustafe Ibrahimi, potpredsednik Privredne komore Kosova. Čak, potpredsednik PKK je decidan: ''Ne treba uzimati takve deklaracije i po cenu potpunog prekida prometa roba sa Srbijom''. On kao alternativu pominje tržišta Albanije, Makedonije, Turske... Međutim, koliko god da se kosovskim biznismenima sugeriše da prekinu taj lanac poslovanja sa privredom Srbije, ipak se takve deklaracije i dalje prodaju na Kosovu.

Ipak, ta 'politikantska igra' trgovinom, prometom roba, kao i plaćanje višestrukih poreza najviše pogađa potrošače i obične građane.

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI