Da li se može izbeći humanitarna kriza!?

AIM Junior, Skoplje, 19.07.2001.

Iako se građani cele zemlje suočavaju sa veoma teškim uslovima stvorenim usled rata, aktivisti međunarodnih organizacija se spremaju za ono najgore koje može izbiti svakog trenutka u Makedoniji. ''Haotični uslovi bezbednosti i mogućnost nove eskalacije situacije, su otežali van svake mere rad humanitarnih organizacija kao i njihovo delovanje na samom terenu, i kako bi definisale broj i lokaciju izbeglica, a kamoli da im se pruži pomoć'', kaže predsednik humanitarne organizacije ''Jeta'', Gafur Zharku.

Broj razmeštenih i ugroženih lica se menja svakog časa, pošto se svakodnevno registruje odlazak o povratak razmeštenih lica u Skoplje, Kumanovu i na severozapadnim graničnim prelazima zemlje. ''Pripremamo se za najgore i za to moramo biti spremni'', kažu većina predstavnika međunarodnih organizacija, iako se oni ne nadaju onom najgorem. ''Naša glavna briga su civili iz regiona Likovo, koji nemaju hrane, smeštaj i žive pod otvorenim nebom. Mi se trudimo da pristupimo problemu, ali on stalno narasta, a poznate su i prepreke za naše prodiranje tamo'', kaže Aqif Ajdini, šef ureda HO ''El Hilal'' u Kumanovu. Po njemu, nakon proglašenog primirja moglo bi doći do organizovanja dodatnih humanitarnih karavana za prodor u krizna područja, međutim on tvrdi da su državni zvaničnici jedina prepreka. On se ustručava da priča o ponašanju i metodama policije, koja je u nekim slučajevima na meti imala i humanitarne aktiviste.

Prikupljanje ovih podataka koji se tiču uglavnom prepreka koje se postavljaju humanitarnim aktivistima se prati i od strane nekih međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima i pravima humanitarnih aktivnosti i misija u svetu. Posmatrači EU, OEBS-a i Međunarodnog crvenog krsta su aktivniji u regionima krize, koristeći njihov međunarodni mandat u ratnom stanju. Ove organizacije koje svakodnevno prodiru u regione krize na severu zemlje tvrde da simbolički pomažu ugrožene civile, ali istovremeno posmatraju poštovanje primirja.

Lekar Fatmir Hasani, iz sela Slupčane, sada kaže da je zadovoljan dolaskom međunarodnih posmatrača u regionu krize u Likovu. Po njemu, seljaci su ugroženi od diareje, dehidriranja i ostalih epidemija, koje sada vladaju na ovim visokim temperaturama. Govoreći o nedostatku medicinskih potrepština i o bolesnim osobama, on kaže da je medicinska pomoć, koja uglavnom dolazi od Međunarodnog crvenog krsta, skoro minimalna, a kriza je ogromna. Prodori ove humanitarne organizacije u nekoliko navrata su omogućili evakuaciju izvesnog broja civila koji dostiže broj od oko 600 osoba i koji su uglavnom bili starci, deca i trudne žene.

Svakodnevni apeli od strane ugroženih civila kako izgleda stalno su nailazili na zid ćutnje. Predsednik opštine Likovo, Husamedin Halili, je glasniji u svojim javnim pozivima za pomoć stanovnicima njegove opštine. I on je smešten u jednu kuću u gradu i ne dozvoljava mu se prodor u unutrašnjost njegove opštine. Halili kaže da je u nekoliko navrata zlostavljan od strane makedonske policije na policijskim punktovima, što po njemu pokazuje da nije potreban nikakav komentar oko bezbednosti samih stanovnika njegove opštine.

U selu Lkovo, nakon proglašenja obostranog primirja, štab civilne zaštite u toj opštini je počeo sa slanjem civila u njihova sela, gde su zbog razaranja oni sada smešteni na otvorenom, u podrumima ili štalama za stoku. Rukovodilac ovog štaba, Hatip Demiri, kaže da je sada počela e akcija čišćenja terena u selima koja su pretrpela velike ratne štete, u kojima je evidentirano oko 3000 komada uginule stoke.

Razni izveštaji domaćih i stranih posmatrača govore o tome da je usled granatiranja od strane makedonskih snaga bezbednosti i od vatre razoreno više od 70 odsto kuća u opštinama na kriznom području u Likovu, onemogućavajući tako jednom velikom broju ratom razmeštenih osoba da se vrate svojim kućama.

Zvaničnici UNHCR u Skoplju ističu da je više od 60 hiljada osoba primorano da još uvek ostanu na Kosovu. S druge strane, makedonski državni zvaničnici kažu da se više od 10 hiljada osoba vratilo u Makedoniju.

S druge strane, razmeštena lica u unutrašnjost zemlje, koja su utočište našla u gradu ili drugim lokacijama dostižu brojku od oko 20 hiljada osoba. Većina izbeglih na Kosovu koji nisu imali lična dokumenta su evidentirani u jednom tranzitnom centru UNHCR-a u Kačaniku, da bi se njihov kasniji transport u Makedoniju izvršio na organizovan način.

Svedoci sa graničnog prelaza u Blace javljaju da makedonska policija traži 150 nemačkih maraka po osobi sa njihovim obrazloženjem da je taj novac tarifa koju treba platiti državi. Neka lica koja žele preći u Makedonju se zlostavljaju i njima se to ne dozvoljava, tvrde aktivisti Međunarodnog crvenog krsta sa kosovske strane granice.

S druge strane, na graničnom prelazu Tabanovci, na severu zemlje, svim albanskim stanovnicima, državljanima Makedonije, nakon dvonedeljnog perioda napokon je dozvoljen povratak njihovim kućama. Ova kampanja koju vode ljudi iz ministarstva za unutrašnje poslove je veoma uznemirila sve građane koji su satima čekali da uđu u svoju državu. Bashkimu, iz Kumanova, nije dozvoljeno da se vrati u svoje naselje, iako je on državljanin Makedonije. ''Pošto sam čekao čitavih 8 sati, granični policajac mi je zapretio da odmah nestanem sa granice, jer ću inače nastradati. Oni su kazali da samo zbog toga što sam Albanac ne mogu preći granicu, i da Albanci treba da odu u treće zemlje kako bi bili sigurni'', kaže Bashkim, potvrđujući da je putnicima makedonske nacionalnosti dozvoljen ulazak u Makedoniju.

Zvaničnici međunarodnih organizacija su upoznati sa tim fenomenom i ponašanjem graničnih zvaničnika, koji kao obrazloženje koriste razne alibije, tvrdeći da je ta odluka naredba odozgo. Ministar pravosuđa, Ixhet Memeti, koji je istovremeno i na čelu vladinog odbora za upravljanje krizom, je rekao da nakon velikih pritisaka ovi su akti prevaziđeni. Nama je jasan izvor ovih prepreka, i ubrzo ćemo rasvetliti lica tih pojedinaca, rekao je on.

Humanitarna kriza je obuhvatila i neke albanske porodice u glavnom gradu koje su, nakon rušenja njihovih kuća u vandalskoj akciji državnih organa, navodno u cilju rušenja bespravno građenih objekata (a kao takva se nije našla na udaru ni jedna makedonska kuća, i sve do sada rušene kuće pripadaju vlasnicima Albancima) ostale bez krova nad glavom. ''Inspektor mi je dao rok samo 2 minuta da iznesem decu i vredne stvari iz kuće, teško me vređajući na porodičnoj osnovi'', kaže F.A., rođen u Tanuševcu, a već nekoliko godina stanovnik glavnog grada. Nakon tvrdnji da je rušenje kuća Albanaca obustavljeno, ovih dana je ponovo započeta stara priča od strane regionalnih jedinica ministarstva za urbanizam i planiranje, što je uplašilo stanovnike opštine Studeničane.

Letnje doba je ipak omogućilo da se težak život koliko toliko lakše prebrodi. Ipak, i dalje zadaju brige sela na severu zemlje koje su ugrožene od dijareje, dehidriranja i drugih epidemija, koje već vladaju među razmeštenim stanovništvom. ''Takoreći je neverovatno da ljudi umiru od gladi usred Evrope..., ali na žalost to može biti veoma verovatno'', kaže Mehmet, 67 godina, jedan od 10 hiljada pridošlih iz ugroženih sela, koji svakodnevno čekaju da dobiju neku pomoć u gradu Kumanovu.

Relevantni međunarodni subjekti i neki od domaćih već izvesno vreme su inicirali konkretne predloge za pronalaženje nekog rešenja za eliminisanje humanitarne krize u nekoliko regiona gde se odvijaju oružane konfrontacije, ali do sada bezuspešno.

AIM Junior Skoplje, Naser PAJAZITI