Zaštita manjina - i uredbom o kontroli kupoprodaje nepokretnosti!

Priština, 20.07.2001.

Nacrt uredbe predložen od strane Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) oko kupoprodaje imovine i nekretnina, doneo je sa sobom i optužbu (možda do sada najtežu upućenu na adresu kosovskih Albanaca) o ''etničkom čišćenju''. Dokument koji je napisan u Prištini od strane zvaničnika ove Misije poslat je za dobijanje ''vize'' u uredima za zakonodavna pitanja Organizacije Ujedinjenih nacija u Nju Jorku, kako bi se o njemu zatim raspravljalo u zajedničkim administrativnim strukturama na Kosovu. Prema autorima tog dokumenta, Misija Ujedinjenih nacija je odlučila da uređuje kupoprodaju imovine među pripadnicima raznih etničkih zajednica na Kosovu, jer, kako se tvrdi, ''već nekoliko meseci postoje dokazi da su organizovane grupe kosovskih Albanaca uzeli na meti imovinu koja se nalazi u strateškim zonama za srpsku manjinu''. Misija Ujedinjenih nacija tvrdi da postoje brojni dokazi da je kupljena strateška imovina u zonama ili etnički mešovitim naseljima, podvlačeći da se radi o raskrsnicama važnih puteva, u centrima naselja ili pored crkava, uz plaćanje velikih suma novca, a koristeći silu i zaplašivanje ili obe zajedno. Na taj način, prodajom ključne imovine u naseljima sa mešovitim stanovništvom, ostali stanovnici u toj zoni gube osećanje sigurnosti i slobodu kretanja, zato i preostali stanovnici, uglavnom Srbi, prodaju svoju imovinu po mnogo nižim cenama, i ta naselja više nisu multietnička.

Zvaničnici Misije Ujedinjenih nacija tvrde da je istina da su mnogi pripadnici srpske i ostalih zajednica svojevoljno napustili Kosovo, i da su svojom slobodnom voljom prodali svoju imovinu. Međutim, ima i mnogo onih koji žele ostati svo vreme dok su njihova naselja sigurna. I upravo oni, kaže glasnogovornica UNMIK-a, Susan Manuel, predstavljaju predmet zabrinutosti za međunarodne zvaničnike, jer, kako ona dodaje, ''oni se raseljavaju preko mekih oblika etničkog čišćenja''.

Prema nacrtu uredbe administrator Ujedinjenih nacija za Kosova, zajedno sa opštinskim i regionalnim administratorima, će identifikovati zone gde još uvek ima mešovitog stanovništva, i koje rapidno gube tu svoju karakteristiku. Zato, osoba koja želi da kupi neku imovinu u tim zonama, identifikovanim od strane međunarodnih zvaničnika, će morati da podnese zahtev za to opštinskom administratoru. Ovaj poslednji će razmotriti predlog o kupovini kao i 'pozicije' kupca i prodavca imovine kako bi se utvrdilo da na kupca nije izvršen uticaj putem zaplašivanja, kao i da kupac ne predstavlja grupe ili organizacije koje vrše sistematsku kupovinu imovine manjinskih zajednica u cilju etničkog čišćenja. Ako on utvrdi da nema nikakvih prepreka te vrste ni na jednoj strani, onda odobrava kupoprodaju koju mora potvrditi za to nadležni sud. U ovom momentu, tim se nacrtom uredbe ne obuhvata cela teritorija Kosova, već samo neka naselja sa etnički mešovitim stanovništvom, kao što su opštine Obilić i Kosovo Polje, nedaleko od Prištine, i opština Vitina na istočnom Kosovu. U međuvremenu, zajednički komitet Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija (UNHCR), Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), Organizacije za sigurnost i bezbednost u Evropi (OEBS) i opština će redovno razmatrati stanje u raznim zonama kako bi se utvrdila potreba za primenu takvog oblika zaštite manjina...

Kao i obično u takvim i sličnim slučajevima, i ovaj nacrt uredbe je i pre njegovog usvajanja izazvao oštre reakcije albanskih predstavnika. I sami žrtve organizovanih i sistematskih kampanji etničkog čišćenja, oni glasno reaguju na optužbe da njihovi sunarodnici mogu pasti na takve pozicije. Kopredsedavajuća Departmana za pravosuđe, poznati advokat Nekibe Kelmendi tvrdi da ocene o etničkom čišćenju posredstvom kupoprodaje nekretnina su u potpunosti neprihvatljive, jer ''iseljavanja se ne vrše samo iz političkih motiva, već i iz ekonomskih, porodičnih razloga kao što je okupljanje porodice, zbog školovanja, itd. Kosovu su dovoljni njegovi tereti u stabilizaciji stanja i izgradnji demokratske budućnosti, zato bi bilo veoma štetno ako mu se sad pripiše 'etničko čišćenje', osim ako ne postoji neka politička pozadina'', ističe g. Kelmendi. Istovremeno, Albanci tvrde da zabrana kupoprodaje predstavlja ''kršenje elemetarnog ljudskog prava za slobodno raspolaganje privatnom svojinom'' i ,kao takva, ona je neprihvatljiva.

U stvari, pre nekoliko godina srpska vlada je usvojila zakon kojim je zabranjivana kupoprodaja imovine u cilju, kako se tada tvrdilo, ''zaustavljanja iseljavanja Srba sa Kosova''. Zato, eksperti iz oblasti pravosuđa tvrde da je ovaj nacrt uredbe sličan ranijim zakonima vlade i skupštine Srbije, kojima se u to vreme određivalo da se svaki ugovor o kupoprodaji nekretnina između Albanaca i Srba i Crnogoraca mora podvrgnuti razmatranju i odobravanju srpskog ministarstva za finansije. Ovi su zakoni doneti, kako oni tvrde, u periodu srpske nacionalističke histerije, početkom devedesetih, kada je na vlasti bio bivši srpski diktator, a sada optuženi za ratne zločine, Slobodan Milošević.

U UNMIK-u, međutim, tvrde da ovaj nacrt uredbe nema ništa zajedničkog sa takvim diskriminatorskim zakonima koji su, prema zvaničnicima ove Misije, proglašeni nevažećim 1999 godine, nakon uspostavljanja privremene međunarodne civilne administracije na Kosovu. Cilj je UNMIK-a, tvrde oni, da se ''zaustavi iseljavanje Srba, pošto oni i dalje odlaze sa Kosova''. Po njima, cilj uredbe nije zabrana kupoprodaje nekretnina, već njena kontrola kako bi se sprečili slučajevi prodaje imovine pod raznim vrstama pritisaka.

Ipak, politički predstavnici Albanaca u Privremenom administrativnom veću Kosova, koji su imali prilike da čitaju i raspravljaju o radnoj verziji tog dokumenta UNMIK-a, izjavili su da je ta uredba nepotrebna i nekorisna i da po mnogo čemu Kosovo vraća unazad u period komunističke diktature. Umesto uredbom, oni istrajavaju da se takva pitanja rešavaju posredstvom sudova ili pak i drugih efikasnih pravnih mera.

Međutim, međunarodni zvaničnici izgleda da su odlučni da nastave sa nastojanjima za usvajanje te uredbe, u nadi da će na taj način uspeti da sačuvaju 'oaze' multietničnosti na Kosovu. Ipak, izgleda da pre nego tom cilju, istrajavanje međunarodnih zvaničnika da se donese ova uredba služi nastojanjima da se pripadnici srpske zajednice 'ubede' da uzmu učešća na novembarskim opštim izborima na Kosovu i da na taj način okončaju bojkot zajedničkih administrativnih struktura na Kosovu. Iako i sami međunarodni zvaničnici tvrde da je već ''veoma teško zaštititi još uvek neprodatu imovinu, jer takve sada već ima veoma malo na Kosovu...''!

AIM Priština, Besnik BALA