Vlada za kratke staze

Skupština SRJ u utorak bira novog premijera i ministre

Da li je tačna ocena Ranka Krivokapića, potpredsednika SDP, da će Dragan Pešić biti poslednji premijer SRJ vlade, sa mandatom kraćim od prethodnikovog?

AIM, Beograd, 20.7.2001.

Kada je u utorak 17. jula saopštio ime novog mandatara Vlade Jugoslavije, Dragana Pešića, federalni predsednik Vojislav Koštunica izrekao je novorodjenčetu dosta neobičnu želju: “Što ova Vlada bude kraće trajala, njen uspeh biće veći!”

Koštunica je to rekao navodeći jedan od osnovnih ciljeva stavljenih pred vladu dve koalicije – vladajuće srpske Demokratske opozicije Srbije (DOS) i opozicione crnogorske koalicije "Za Jugoslaviju" – da posao redefinisanja odnosa u poslednjoj Jugoslaviji privede kraju. Jugoslovenski predsednik je, pri tom, mislio na pripremu novog Ustava SRJ koji bi trebalo da prethodi federalnim izborima, obećanim u vreme dolaska DOS-a na vlast u Srbiji.

Cinici bi, medjutim, mogli dugačije protumačiti pojam “redefinisanja odnosa u federaciji” i reći da je tim Dragana Pešića, podgoričkog ekonomiste i člana Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije (SNP), najveće članice koalicije "Za Jugoslaviju," taj posao završio i pre zvaničnog izbora zakazanog za utorak 24. jul. Za manje od tri nedelje, koliko je prošlo od ostavke Pešićevog prethodnika Zorana Žižića, naime, odluci Crne Gore da ne priznaje federalnu vlast opasno se približila i druga federalna jedinica, Srbija. "To nije vlada koja će da vlada", jasno je saopštio srpski premijer Zoran Djindjić, koji u poslednje vreme ne propušta priliku da apeluje da se dugo najavljivani referendum o državnom statusu (tj. nezavisnosti) Crne Gore održi do kraja godine.

Crnogorski referendum trebalo bi, prema najavama, da se održi u martu sledeće godine. Ukoliko se ne ponovi neka situacija slična onoj kada je, bivši premijer Zoran Žižić podnošenjem ostavke u trenutku kada je potpredsednik vlade Miroljub Labus na Donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju pokušavao da isposluje što veću pomoć, uzdrmao poziciju glavnog jugoslovenskog pregovarača, možda bi to bilo dovoljno vremena za obavljanje, uz promenu Ustava, jednog od najvažnijih poslova pred kojim će se Pešićeva Vlada naći. Reč je o pregovorima sa Londonskim i Pariskim klubom o otpisu i reprogramiranju dugova SRJ. To bi, naime, odgovaralo obema federalnim jedinicama, bez obzira u kom pravcu skiciraju svoj budući put.

Uprkos pokušaju SNP da Labusa ukloni sa ključne pregovaračke funkcije u tom poslu, unutarkoaliciona natezanja rezultirala su opstankom, po mnogim ocenama, najuspešnijeg člana vlade na funkciji njenog potpredsednika i u novom sazivu. Mesto je zadržao i drugi važan medjunarodni pregovarač, Goran Svilanović, predsednik Gradjanskog saveza Srbije (GSS) i ministar spoljnih poslova SRJ. Prema najavama, tim bi, u ime DSS, trebalo da pojača Jovan Ranković, kao najverovatniji ministar finansija.

Srbiju će, u novoj, redukovanoj vladi, predstavljati još i Zoran Živković, potpredsednik Djindjićeve Demokratske stranke (DS) ponovo na mestu ministra unutrašnjih poslova i Rasim Ljajić, lider koalicije Sandžak, još jednom na mestu ministra za nacionalne manjine.

Četiri mandata, koja su, uz premijersku funkciju, pripala Crnoj Gori, raspodeljena su po formuli: dva za SNP i po jedan sa NS i SNS. Prema nepotvrdjenim najavama, dosadašnji ministar odbrane Slobodan Krapović (SNP) ostaće ponovo na tom mestu, dok će Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija voditi njegov stranački kolega i direktor nikšićke željezare Božidar Milović. U prethodnom sazivu bila su to dva ministarstva koja su vodili Zoran Šami (DSS) i Boris Tadić (DS).Ministar za privredu i unutrasnju trgovinu trebalo bi da bude Petar Trojanović (SNS), pomoćnik ministra privrede u Žižićevom kabinetu. Ministar pravde traži se u redovima NS, a najverovatniji kandidat je Savo Djurdjevac.

Obelodanjivanje personalnog sastava novog kabineta, sasvim u skladu sa ciničnom tezom da je u pitanju tim koji će vladati najmanjom teritorijom u Evropi - novobeogradskom Palatom federacije, propratilo je potpuno odsustvo čestitki i dobrih želja, pa makar i protokolarnih. Osim ako se ne računa izjava Vladana Batića, srpskog ministra pravde i lidera Demohrisćanske stranke Srbije (DHSS) da "personalni sastav nije bitan", jer je to "prelazna vlada".

Pri tom se pojam "prelazne vlade" ne pravda samo najavljenom promenom Ustava i izborima koji bi je sledili, niti održavanjem referenduma u Crnoj Gori. Sve česće se, naime, čuje i zahtev za održavanje referenduma i u Srbiji. Za njegovo održavanje javno su se založili Zoran Živković (DS), Vladan Batić (DHSS), predstavnici Nove demokratije (ND). Ali ne i Koštunicina Demokratska stranka Srbije (DSS) čiji predstavnici ocenjuju da izjave o referendumu unose dodatnu nervozu i podsećaju da DOS nije dobio izbore u Srbiji pozivanjem na nezavisnost.

To, prema mišljenju nekih analitičara, ne znači obavezno i ozbiljnu pretnju opstanku radnih mesta federalnog premijera i ministara, čije se plate obezbedjuju samo zahvaljujući srpskom punjenju jugoslovenskog budžeta. Prema toj teoriji, licitiranje održavanjem referenduma u Srbiji nije zasnovano na stvarnoj nameri veće federalne jedinice da prouzrokuje jugoslovenski razvod, već predstavlja odraz borbe za nadmoć u srpskoj vladajućoj koaliciji, odnosno pokusaj "potkopavanja" predsednika Koštunice od strane dela DOS naklonjenog premijeru Djindjiću.

Ipak, sondaže javnog mnenja ukazuju da je i u Srbiji sve više onih kojima predugo trajanje zategnutih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore ide na nerve. Najnovije istraživanje Instituta društvenih nauka (IDN) iz Beograda, radjeno u julu, pokazuje da je procenat gradjana Srbije zainteresovanih za opstanak zajedničke države, sa martovskih 68, spao na

1. U istom periodu, procenat gradjana koji se zalažu za samostalnu srpsku državu porastao je sa 18 na 29. Činjenica da je u znatno manjoj federalnoj jedinici, Crnoj Gori, po prvi put zabeležen suprotan trend – jačanje federalne i slabljenje separatističke opcije, prema mišljenju istraživača IDN Zorana Lutovca nije, medjutim, preterano ohrabrujuća za zagovornike federacije. Lutovac ocenjuje da su u porastu profederalističke opcije verovatno doprineli sukobi DOS i SNP kroz koje je SNP popravio imidž i postao subjekt, a ne samo objekt politike.

Sukob koalicionih partnera u federalnoj vladi, prema mišljenju Miše Djurkovića, istraživača-saradnika u Institutu za Evropske studije, ima i mnogo konkretnije posledice od promene mišljenja gradjana koje, o opstanku federacije, još uvek niko ništa ne pita. On smatra da se dogovorom o formiranju nove Vlade SRJ otišlo korak dalje u dezavuisanju saveznog nivoa vlasti.

"Smanjen je broj ministarstava, a poslovnik o radu koji će biti uradjen na osnovu novog koalicionog sporazuma je takodje u suprotnosti sa Ustavom, jer uvodi radikalno konfederalne elemente: paritet zastupljenosti republika u Vladi i paritet u odlučivanju, pravo veta predsednika ili potpredsednika koji su iz različitih republika", kaže Djurković.

"Sve ovo je zahtev SNP-a koji se navodno zalaže za federaciju, ali je zapravo rezultat DOS-ovog (koji se takodje zalaže za ravnopravnu federaciju) odnosa prema Crnogorcima tokom krize oko izručenja bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića Haskom Tribunalu", ocenjuje Djurković.On dodaje da su "tada korišćeni svi elementi koje vladajuća crnogorska Demokratska partija socijalista (DPS) stalno poteže kao dokaz za nemogućnost opstanka zajedničke države".

Izborom Dragana Pešića za mandatara savezne vlade DPS dobila je još jedan argument za svoja secesionistička nastojanja. Visoki funkcioner DPS Miodrag Vuković izvukao je likujući zaključak da je čak i projugoslovenska SNP priznala da federacija više ne postoji: "Činjenica da ni jedan od lidera SNP-a nije prihvatio da bude predsjednik Savezne vlade govori o tome da SNP zna da ta Jugoslavija ne postoji, da se u toj Jugoslaviji, na tom saveznom vrhu, u tom duplom trošku, kako kaže Djindjić, za Srbiju mogu dešavati samo farsične stvari kojima smo svjedočili prethodnih dana, čak i mjeseci", rekao je Vuković.

Ranko Krivokapić, potpredsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Crne Gore, koalicionog partnera DPS, složio se sa Vukovićem, ocenjujući da učesnici u stvaranju nove Savezne vlade "glume državu koja nema ni granice, ni vlast, ni narode, koja nema ni federalne jedinice".

"Ako je u tome svemu nešto interesantno, onda je to da će Pešić imati kraći mandat od svog prethodnika Žižića, ali će se duže pamtiti, jer sam siguran da će biti i poslednji barem formalni mandatar već odavno preminule Jugoslavije", rekao je Krivokapić (Žižićeva Vlada izabrana je u novembru 2000.).

Nista nežniji prema Pešiću nisu bili ni koalicioni partneri: Dragan Šoć, predsednik Narodne stranke (NS), jedne od tri članice koalicije za Jugoslaviju (uz SNP i Srpsku narodnu stranku Božidara Bojovića) takodje je bio razočaran odlukom SNP da za mandatara Savezne vlade ne predloži nikog iz svog prvog tima.

I prema mišljenju Nebojše Medojevića, nezavisnog ekonomiste iz Podgorice, takav personalni izbor govori da ni SNP više ne računa ozbiljno na SRJ. On je ocenio da " izbor Pešića kao čoveka iz šesnaestog ešalona SNP na mesto prvog, po Ustavu najmoćnijeg čoveka države", pokazuje da je zalaganje te stranke za zajedničku državu sa Srbijom "deo političkog marketinga namenjenog za unutrašnju političku scenu Crne Gore, a da se svi pripremaju za ono sto je politička realnost, a to su dve nezavisne medjunarodno priznate države, koje će napraviti neki savez".

Vera Didanović (AIM)