Finansijski zemljotres

NBJ obelodanila finasijske malverzacije privatnih i državnih preduzeća od 1989.godine

Poreski obveznici po osnovu ekstraprofita šokirani i besni. Ukupan iznos poreske osnovice dostigao je čak 8,3 milijarde maraka, od čega je 4,5 milijardi identifikovano, dok za 3,8 milijardi poslovne banke nisu dostavile podatke kome su odobravale kredite

AIM, Beograd, 20.7.2001.

Efekat koji je guverner NBJ Mlađan Dinkić izazvao objavljivanjem imena preduzeća-dužnika po osnovu poreza na ostvareni ekstraprofit i visinom njihovih poreskih osnovica, mogao bi se uporediti sa zemljotresom od deset stepeni Rihterove skale. Novinari su istog dana počeli da opsedaju preduzeća, koja su obično tek od njih saznavala kolika im je poreska osnovica razrezana. Kako su reagovali – ne da se opisati: jedni su bili besni, drugi šokirani i zanemeli, treći tako nešto ipak nisu očekivali, a bilo je i neprijatnih reči. Sve ovo – nezvanično. Zvanične izjave niko nije bio spreman da daje.

Generalno, suština je ova: komisija za utvrđivanje finansijskih malverzacija nekoliko meseci je pregledala tonu dokumentacije da bi utvrdila ko je sve od početka 1989. godine pa do dana donošenja Zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu, koristio "posebne pogodnosti". Ove pogodnosti sticane su po pet osnova: dobijanjem kredita iz primarne emisije (koja je zakonita i legalna, ali krajnje štetna po privredu), zatim iz takozvane sive emisije (koja je nezakonita i nelegalna, što joj ime kaže, a isto štetna po privredu). Treći osnov je kupovina deviza od Narodne bnke po zvaničnom kursu, obavezno višestruko nižem od realnog, četvrti je plaćanje fiktivnog uvoza robe koja nikad nije ušla u zemlju (odnosno ne postoji dokumentacija da jeste) i poslednje, korišćenje Zajma za privredni preporod Srbije.

Ispostavilo se da je ova poslednja stavka najmanja, uprkos dugogodišnjem uverenju da je upravo Zajam iskorišćen za bogaćenje pivilegovanih. Ako ostavimo po strani primarnu emisiju koja je svima jako dobro poznata (štampanje novca i izazivanje inflacije) sivu emisiju praktikovanu od

1. godine, guverner Dinkić nazvao je fenomenom nezabeleženim u svetu. Samo od septembra 1990. do novembra 1993. (kad je hiperinflacija sasvim obesmislila i primarnu i sivu emisiju) po ovom drugom osnovu emitovano je 4,7 milijardi maraka. Od toga je vraćeno 2,2 milijarde maraka. Ostalo se sad knjiži kao ekstraprofit.

Mehanizam je, ukratko, ovakav: tadašnja SDK Srbije, iako na računu nije bilo novca, knjižila je uplate na račune banaka i preduzeća, da bi ove tim novcem kupovale od građana devize, od kojih su formirane tajne devizne rezerve Srbije. Na ovaj način formirane su rezerve od 570 miliona maraka i preko pet banaka iznete iz zemlje. Od toga je 199 miliona maraka podeljeno preduzećima u vidu kredita, dok za sudbinu ostalih 375 miliona maraka nema evidencije.

Da podsetimo, ovo je bilo vreme upada Srbije (ali i Hrvatske i Slovenije samo u manjem obimu) u monetarni sistem zemlje, što je srušilo ekonomski program tadašnjeg saveznog premijera Ante Markovića. To su bile finansijske pripreme za rušenje cele države. Ceh ovih operacija platili su svi građani Srbije kroz nezabeleženu hiperinflaciju.

Ukupan iznos poreske osnovice, prema Dinkićevim rečima, dostigao je čak 8,3 milijarde maraka, od čega je 4,5 milijardi identifikovano, dok za 3,8 milijardi poslovne banke nisu dostavile podatke kome su kredite odobravale. Nije eksplicitno rečeno, ali se može pretpostaviti da će se i dotičnim bankama malo pomoći da se dosete gde su novac plasirale. Tu bi baš guverner mogao da odigra izvesnu ulogu i opet pokupi medijske poene.

Kad je o poenima reč, guvernerov istup, sad je već očigledno, nije izazvao nepodeljeno oduševljenje ni među državnim organima. Ovaj spisak Komisija za utvrđivanje finansijskih malverzacija već je dostavila vladi Srbije. Ministar finansija Božidar Đelić izjavio je da su se prvi obveznici sami prijavili Republičkoj upravi javnih prihoda, a onda je Dinkić ceo dosije ukoričio i podelio ga novinarima.

Prva je, sa spiska, reagovala "prvoplasirana" Naftna industrija Srbije, saopštenjem u kome se kaže da umesto ekstraprofita (određena joj je osnovica od blizu 165 miliona maraka) ima gubitak od 976 miliona maraka. Ovaj gubitak veći je od ukupnog kapitala NIS-a, pa se preduzimaju mere za finansijsku konsolidaciju sistema. U saopštenju se podseća da je ovo preduzeće, inače u državnom vlasništvu, "u funkciji socijalno-populističke politike" prodavalo svoje proizvode po krajnje depresiranim cenama, daleko ispod tržišne logike, pa se o nekom profitu, a pogotovu ekstraprofitu, uopšte ne može ni govoriti. Da je to tako, govori i suma iskazanog gubitka.

Na ovo je reagovao republički ministar energetike Goran Novaković, obećanjem da će se prvo ispitati koliki je zaista prihod Naftna industrija ostvarila kupovinom deviza od Narodne banke po zvaničnom kursu, daleko nižem od realnog, tržišnog.

Neosporna je činjenica da je NIS, kao i Elektroprivreda i druga preduzeća, pre svega iz prehrambenog sektora, u protekloj deceniji bio jedan od stubova za održavanje socijalnog mira. Na račun niskih cena i propadanja ovih sistema, izbegavani su socijalni nemiri, a to ima svoju cenu. NIS je izneo koliko ta cena, u njegovom slučaju, iznosi.

Ako pođemo od pretpostavke da su i ostala državna i društvena preduzeća (ili bar većina njih) dobijala kredite iz primarne emisije, ili novac iz sive emisije, ili devize po zvaničnom kursu iz istih razloga (očuvanja socijalnog mira) postavlja se pitanje šta je sa spiskom privatnih preduzeća, od kojih su neka, najblaže rečeno, iz protekle decenije izašla vrlo bogata. Recimo, na drugo mesto, odmah iza NIS-a, plasirala se famozna kompanija Braća Karić. Njihova poreska osnovica po osnovu ekstraprofita, određena je na 114 miliona maraka. "Glava" kompanije Bogoljub Karić već izvesno vreme javno se nervira što ga stalno prozivaju da je svoju bliskost sa bivšim režimom i posebno porodicom Milošević, debelo unovčio. Više puta Karić je objašnjavao da on sa dotičnom porodicom ne da nije bio blizak, nego je i silne štete pretrpeo. O duševnim bolovima ne vredi ni govoriti. Posle objavljivanja liste korisnika ekstraprofita, Karić kompanija nije se oglasila.

Ljuti se i kompanija "Delta M" - nikakve izjave još ne žele da daju, a direktor marketinga Milka Forcan kaže da se njihova kompanija sasvim tendenciozno svrstava u najveće dužnike, iako je poreska osnovica "svega" 4,3 miliona maraka. Plasirali su se, zaista, tek na 128. mesto od 246 preduzeća. Ispred njih ima i krupnijih dužnika. Na primer IMT, ICN Galenika, Zastava, Beopetrol, Sartid, Hemofarm, Yuco kompanija, Zorka, EI Niš, i mnogi drugi, pa i Dafiment banka.

E, sad, postavlja se logično pitanje – ako Karić, Delta, ICN, Yuco i ostale privatne kompanije mogu, makar nevoljno, platiti porez na ekstra profit, koliko god na kraju bude određen (pošto je utvrđena poreska osnovica, a porez će se za svaki pojedinačni slučaj izračunavati po stepenastom principu – veći profit, veći procenat poreza), šta će da rade velika društvena i državna preduzeća koja ni plate radnicima ne mogu isplatiti. O nekom profitu u njihovim slučajevima gotovo je tragikomično govoriti. Ovde se postavlja problem pravne prirode – ako zakon važi, onda važi za sve jednako, skreće pažnju dr Danijel Cvjetičanin, iz Ekonomskog instituta u Beogradu:

"Društvene i državne firme koje su koristile privilegije po ovih pet osnova i sada nisu u stanju da plate porez, biće dobar alibi za one privatne koje su ostvarile ogroman ekstraprofit da ni one ne plate porez. Zato će efekti ovog zakona biti mnogo manji nego što se u javnosti očekuje", kaže Cvjetičanin. On smatra da je država na ove načine zapravo subvencionisala društvena i državna preduzeća, pošto za to nije imala realnog novca. Takođe, pitanje je da li su i privatne firme sav ekstraprofit zadržale za sebe, ili su bile dužne da deo odvoje za finansiranje nekih držvnih potreba o kojima mi sada ništa ne znamo.

Guverner Mlađan Dinkić slaže se da su određene poreske osnovice visoke, ali je "narod to tražio", Skupština Srbije usvojila i Komisija je postupala strogo po zakonu. U slučaju da preduzeće ne može da plati porez, umesto njega odgovaraju drugi poreski dužnici. To su jemci, direktor preduzeća i članovi Upravnog odbora, povezano lice u čiju je korist napravljena transakcija koja poleže porezu, kao i srodnici dužnika. U srodnike se računaju deca, usvojenici i članovi njihovih porodica, roditelji ili usvojioci, potom braća, sestre i članovi njihovih porodica, bračni drug, pa i razvedeni supružnik i srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva, uključujući i srodnike razvedenog supružnika.

Ako se ovi članovi Zakona (6. i 7.) stvarno i doslovno primene, to se može dvojako tumačiti. Prvo, mogao bi se steći zaključak da država ima ozbiljnu nameru da naplati porez svima koji su se okoristili na račun svih građana u protekloj deceniji. Dakle, da im se ne dozvoli da se izvuku uz pomoć alibija da lično nemaju nikakvu imovinu, da su im firme platežno nesposobne i uopšte da iskoriste "Pavkovićev sindrom – ne znam ništa o stanovima, to je kupovala moja žena".

Sa druge strane, da se ne bi napravila nova nepravda i masovna konfiskacija imovine nekih nedužnih ljudi, treba precizno utvrditi da li su srodnici zaista imali koristi po jednom od pet osnova za ekstraprofit. To će, opet, biti vrlo spor i obiman posao. Guverner Dinkić dao je ovde jedno, da ga nazovemo, originalno tumačenje – ako, kaže, Karić ne bude mogao da plati porez, umesto njega teretiće se Delta M i Miroslav Mišković, po tazbinskoj liniji. (Sin jednog od braće Karić oženjen je Miškovićevom ćerkom.) Šefica marketinga Delta M kompanije ovo objašnjenje opisala je kao "neprimereno funkciji guvernera i njegovom profesionalnom odnosu".

Koliko će se novca zaista na kraju sakupiti, sada nije moguće odgovorno proceniti, tvrdi Slobodan Lalović, sekretar Komisije za utvrđivanje finansijskih malverzacija. To će se znati tek kad bude napravljen proračun za svaki pojedinačni slučaj. Sad je na potezu Republička uprava javnih prihoda, kojoj u roku od 30 dana obveznici treba da pošalju prijave poreza. Ako se sami ne prijave, sledi prinudna nplata, kaže Lalović. Ima osnova za očekivanje da će pravi zaplet tek tada da nastane.

Biljana Stepanović (AIM)