Sjedinjene države Slovenije

Politički marketing

Zvanična Ljubljana i Skoplje imaju, uprkos razlikama koje ih dele, jednu veliku sličnost. I jedna i druga država muku muče s imenom.

Ljubljana, 19.07.2001.

Istina, razlog zbog koga Makedonija i Slovenija kubure s državnim imenom nije ni približno isti. Poznato je da je uzrok za makedonske glavobolje s nazivom spoljni - protivljenje susedne Grčke. Manje je poznato da je slovenački problem nešto suptilniji, ali ne i manje težak, iako je razlog - unutrašnji.

Minulo je deset godina od najave samostalnosti, a u slovenačkoj javnosti se sve češće pojavljuju ideje o potrebi da se promeni državna zastava, grb, pa čak i ime države. Zanimljivo je da se sve to dešava u trenutku kada država očekuje skorašnji ulazak u Evropsku Uniju, što bi trebalo da briše mnoge do sada poznate razlike medju državama, iznutra. Medjutim, izgleda da je upravo to predstojeće "brisanje" postalo presudno pitanje za deo političkih elita, naročito kad su u pitanju nacionalne posebnosti i identitet.

"Naš ključan problem jeste naša neprepoznatljivost. Javnost u Evropskoj Uniji nas često meša sa Slovačkom. A kada počneš da im objašnjavaš da nismo deo bivše Čehoslovačke već one države s ruba Balkana, onda sidješ s konja na magarca," objašnjava dr Janez Potočnik, šef slovenačke pregovaračke grupe u pregovorima koji se vode sa EU o punopravnom članstvu. Nije čudo da je takvo "loše iskustvo" ponukalo čak i neke pripadnike vladajućeg LDS-a da počnu da razmišljaju o promenama. Za početak - zastava, grb, pa i državno ime, ako treba. Kao razlog za to najčešće se pominje argument o "neprepoznatljivosti" slovenačkih državnih simbola. Pristalice ideje o promeni državnih simbola ističu "marketinške" prednosti upečatljivijih nacionalnih obeležja. I potkrepljuju nužnost brzih promena grafičkog dizajna, čime bi se "zaokružila medijska slika države", što, opet, predstavlja "važan mehanizam promocije države". Jer, zaključuju reformisti, da biste prodali proizvode a država bila puna turista, treba Sloveniju izdvojiti iz monotone pozadine sličnih ponuda na globalnom trgu. Što, tvrde, neće ići sa "zastarelim slovenačkim simbolima".

Sve počinje od grba. Grb Slovenije ima oblik štita. Na sredini je reljef Triglava, iznad njega tri zvezdice (pozajmljene) iz grba celjskih grofova, ispod je ustalasan komadić mora, onoliko koliko ga Slovenija ima. Zastava je, gledano uzduž, belo-plava-crvena, sa opisanim grbom, ušivenim na gornjoj, tj. prvoj trećini. Istina je da je već od nastanka grba, početkom devedesetih, bilo toliko kritičara, koliko pristalica. Grb je najčešće kritikovan zato što, po nekima, "sliči bilo kom grbu nekog planinarskog društva", a što se cele zastave tiče, "čak i deca u školi znaju da je slična Slovačkoj". I Slovačka zastava ima isti raspored boja, pa čak grb istog oblika, doduše - sa drugim simbolom. Slično ime, slična zastava - to je ubitačna kombinacija koja je krivac, smatraju kritičari, što često dolazi do brkanja Slovačke i Slovenije. A to je, dalje, uzrok neprestanih frustracija.

Nije zaboravljena epizoda kada se Buš mladji, tada još uvek na funkciji guvernera Teksasa, pohvalio da je primio u posetu "slovačkog premijera Drnovšeka". Da ne pominjemo reportaže, izveštaje i članke napisane iz "Ljubljane, glavnog grada Slovačke". Mnogi i sport vide kao efikasno sredstvo za promociju države. "Nedavni remi u Lužnicima je očigledno bio nedovoljan da bi Rusi preciznije upamtili Sloveniju. Zato ćemo septembra morati u Ljubljani ubedljivo da pobedimo, po ukrajinskom modelu. U Kijevu, naime, posle bolnog poraza od strane Slovenije, više nema Ukrajinca koji ne zna gde je Slovenija," pisalo je sredinom maja 2001. godine ljubljansko "Delo".

Zvaničnu inicijativu za izmenu državnih simbola dao je slovenački parlamentarac i funkcioner vladajuće LDS Jožef Školjč. Školjč smatra da je do zbrke sa državnim simbolima došlo još 1990. godine kada političari i heraldičari nisu mogli da se dogovore o novim amblemima. Svi su bili složni samo utoliko da treba "skinuti zvezdu", ali ne i šta staviti umesto nje. Vremena od ideje do nove države je bilo malo - svega nekoliko meseci - i na kraju su usvojeni sadašnji simboli, na vrat, na nos. Stoga Školjč predlaže da se iskoristi već naredna promena Ustava za to da Slovenija dobije "prepoznatljivije simbole" i "takve elemenata likovne identitete koji bi manje asocirali na neke druge, u smislu državne simbolike<.

Mnogo je onih koji se slažu sa Školjčem. Levičarske partije i njihovi koalicioni partneri su sasvim naklonjeni inovacijama. Nešto sumnjičavije su stranke desnice, koje dogovor koče zbog "činjenice da su ljudi umirali za nove simbole"; ipak, prema mnenju visokog funkcionera opozicije Milana Zvera (član Janšine SDS) smena simbola ne bi štetila pošto Slovenija "ima mnogo originalnih simbola", obaška što sadašnji previše podsećaju na "države s kojima smo bili u bratskom savezništvu". Ni Jelinčičeva SNS nije za status quo, pošto već dugo upozorava da je aktuelna belo-plava-crvena zastava zapravo "obrnuta ruska zastava" koju su Slovenci preuzeli 1848. godine. Mana je što su nekako u isto vreme sličan potez povukli i drugi, počev od Slovaka i Čeha, a u nešto izmenjenom obliku i Srbi, Crnogorci i Hrvati...

Kako bi ubedili javno mnenje da stvar nije u kapricu, propagatori promena navode kao dodatan argument istraživanja Evrobarometra o popularnosti pojedinih kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji, medju državama EU. Rezultati su za slovenačku publiku bili šokantni. Jeste Slovenija, kao država, u vrhu kandidata za prijem u EU, možda čak i prva. Al' šta vredi, kad je prema istraživanjima Evrobarometra jedna od najnepopularnijih država. Prošle godine je bila na pretposlednjem mestu (ispred Turske), a ove godine je rejting malo popravila i završila na

1. mestu, ispred Bugarske, Rumunije i Turske. Zapanjujuće je ko je sve i sa koliko žara glasao protiv. Na primer - oko 60 % Francuza protivi se ulasku Slovenije u EU, dok je oko 22 % "za". Slovenačku kandidaturu u najvećoj meri podržavaju Grci (54 %), iza njih Švedjani (52 %), Danci (48 %), Italijani (47%) i Španci (45%). Priključenju Slovenije porodici EU naroda se pored Francuza u najvećoj meri protive stanovnici Belgije, Luksemburga, Nemačke i Austrije.

Stručnjaci za marketing nude najrazličitije čudotvorne lekove "za brzu promenu zatečenog stanja". Miro Kline iz preduzeća Kline&Kline savetuje veće pregalaštvo vladine službe za "pablik rilejšn", dok Jure Apih, glavni urednik Marketing Magazina, smatra da bi i ime države moralo biti "prepoznatljivije" i nudi rešenje: "Ime bismo morali da promenimo, a za to imamo i razlog. U tom pravcu bismo morali da pokrenemo ozbiljnu raspravu. Sledeća prilika za izmenu imena države ukazuje nam se prilikom ulaska u Evropsku Uniju. Ne smemo da zaboravimo da na ulazak u EU čeka i Slovačka, pravi marketinški guru, u kojoj misle da nemamo ni para ni dogadjaje koji bi mogli da nas lansiraju na prve stranice svetskih novina. Sve u skladu s izrekom da onoga, ko nije slavan, ne puštate u kuću," ocenjuje Apih.

Možda bi Slovenija probleme sa identitetom mogla da reši na jednostavniji način. Za razliku od drugih država, koje stolećima ostaju pri svojim neestetskim i demode simbolima, službena Ljubljana bi mogla da raspiše stalni, otvoreni konkurs kako za ime, tako i za državne insignije, čime bi postala prva i jedina država koja bi uvek bila "u trendu". Državi u tom slučaju uopšte ne bi bilo neophodno lično ime - svi bi znali da je to "ona država, koja stalno menja imidž". Za one, kojima su ime i državni simboli samo modni kapric, kao i za one, koji su zbog balkanofobije spremni da zgaze vlastitu prošlost, pa makar to bile i tradicionalne boje sopstvenog naroda - to bi možda bilo zgodno rešenje. Drugo je pitanje hoće li zakasnelu raspravu o nacionalnim simbolima blagonaklono gledati i u Evropi. Kako stvari sada stoje, izgleda da još nije jasno koga će Evropska Unija primiti u članstvo za naredne tri godine. U svetu mode nema pravila, nove ideje svakodnevno poništavaju stare. Možda će to biti Slovenija, možda Sjedinjene države Slovenije, Ujedinjene slovenačke Grofovije ili neka Velika Karantanija - ko bi to znao?

Igor Mekina (AIM Ljubljana)