"Ko ne da autonomiju, daće republiku"

Obnavljanje Vojvodine?šta i kako dalje

Sve glasnija upozorenja, da je ?centralizam veći nego za Miloševića? šalje još neformalni blok vojvođanskih partija koji predvodi Liga socijaldemokrata Vojvodine(LSV) u pratnji Reformista Vojvodine. Dodatni impuls dobili su odbijanjem amandmana pokrajinske skupštine u republičkom parlamentu na zakon o privatizaciji

AIM, Beograd,19.7.2001.

U Vojvodini, trenutno, niko nije zadovoljan: ni autonomaši, ni zaštitnici ?nacionalnog interesa?, ni pragmatični reformisti. A teme su, i posle smene vlasti, ostale iste. Redosled je, kako kaže Nenad Čanak,predsednik vojvodjanskog parlamenta bio: ?Najpre je bilo potrebno da Miloševića oborimo sa vlasti, da ga uhapsimo i pošaljemo u Hag. Morali smo da obezbedimo elementarnu ekonomsku bazu za zemlju, a onda da razgovaramo dalje. Sada je došlo vreme da se razgovara dalje, da vidimo šta ćemo i kako u Vojvodini?.

Za ukus vojvođanskih autonomaša, Miloševićev državni koncept centralističke Srbije se presporo menja. Sve glasnija upozorenja, da je ?centralizam veći nego za Miloševića? šalje još neformalni blok vojvođanskih partija koji predvodi Liga socijaldemokrata Vojvodine(LSV) u pratnji Reformista Vojvodine. Dodatni impuls dobili su odbijanjem amandmana pokrajinske skupštine u republičkom parlamentu na zakon o privatizaciji. Suština predloga bila je da da uslove i postupak privatizacije firmi iz Vojvodine propisuje pokrajina. Ta politička opcija insistira da, pošto je Milošević u Hagu počne razgradnja sistema na kojem je počivala njegova svemoć i izgradnja institucija koje je sistematski uništio.

Stranka predsednika Koštunice (DSS) je objavom formiranja posebne poslaničke grupe u pokrajinskom parlamentu, ozvaničila svoje permanentno neslaganje sa ostakom DOS I u Vojvodini, ali bez napuštanja funkcije u vlasti, vladi, upravi i na svim mestima gde su partijske kvote opravdanje stručnosti. Ovde DSS demonstrira vidljivu uzdržanost ili protivljenje ne samo ideji autonomije, nego i protivljenje uopšte, s povremenim objašnjavanjem kako prava nacionalnih manjina ugrožavaju prava (nacionalne) većine. Neprocenjiv doprinos razumevanju deesesove političke platforme dao je Miroljub Lešnjak ,potpredsednik Skupštine APV, procenom da se sa ekshumiranjem leševa otpremljenih sa Kosova i otkrivanjem tajne hladnjača moglo još sačekati, jer taj korak, u ovom trenutku, nije moralno opravdan: ?Da je došlo do otkrivanja sličnih ratnih zločina počinjenih nad Srbima u Hrvatskoj i na teritoriji Kosova, mogli bismo da računamo s drugim posledicama, a ovako Srbi mogu biti proglašeni kolektivnim krivcima?. Njegovo moralno cenjkanje nije dobilo publicitet.

Nisu zadovoljni ni sledbenici pragmatične Đinđićeve Demokratske stranke(DS). U mnoštvu reči, prosutih po putu Beograd - Novi Sad, povodom konroverzne i odložene prodaje Beočinske fabrike cementa francuskom Lafaržu bilo je izvesno da je Đinđićeva autonomaška faza, ustuknula pred novom -?decentralizacija plus demokratizacija jednako je nova Srbija?. Njegove demokrate, počele su o autonomiji da govore, i u skupštini Vojvodine da glasaju, veoma dozirano i daleko opreznije nego što su je ,više nego glasno, obećavali u izbornoj kampanji. Takmičenje za veličinu autonomaštva (?ja sam veći autonomaš od Čanka?, Z. Đinđić) je završeno; priča o ?ekonomskoj autonomiji?, koju su lansirale baš demokrate, gurnuta je pod tepih.

Reč ?internacionalizacija? u opisu mogućih načina rešavanja pitanja budućnosti Vojvodine prvi su, još pre nekoliko meseci, u politički govor uneli reformisti Mileta Isakova i niko, istini za volju, nije na to obratio pažnju. ?Bauk reč? je postala onog trenutka kad su počela ukrštanja razloga za i protiv tokom učešća Nenada Čanka u raspravi na okrugom stolu vašintonskog Centra za strateške i međunarodne studije. Tema je bila: ?Vraćanje autonomije Vojvodini: stabilan višenacionalni model u Jugoslaviji?. Argumenti protiv su bili statusni (da li je Čanak u Vašington išao kao predsednik Skupštine Vojvodine, i ako jeste zašto nije konsultovao parlament, ili je tamo bio ?samo? kao lider LSV. Donka Stančić (DSS) postvaila je u vojvođanskoj skupštini i poslaničko pitanje -da li je ?internacionalizacija? pojam vezan za postkonfliktne situacije ili nije.

Kako je preneo ?Mađar So? direktor programa za istočnu Evropu u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije Januš Bugajski je pozvao međunarodnu zajednicu da, bez odlaganja, podrži oporavak vojvođanske privrede, kao najbogatije i najproduktivnije u zemlji, i da time, u okviru ekonomske autonomije i regionalne integracije, pomogne i uključivanje Srbije u evropske procese. Njegova ideja je i da bi trebalo formirati međunarodnu stručnu grupu koja bi, zajednički sa predstavnicima novosadskih i beogradskih vlasti, razradila rešenja budućeg statusa Vojvodine - dopunjeno i sugestijom da bi, pored toga, zbog obezbeđivanja manjinskih prava, trebalo ustanoviti odgovarajuće forme samouprava i samoorganizovanja.Razgovor za vašingtonskim okruglim stolom nije bio inspirativan nikom u Srbiji. Ni za polemiku.

Scena, za neko buduće deljenje, polako se postavlja. Globalno, njom dominira sukob ?legaliste? Koštunice i ?pragmatičnog? Đinđića,ali čini se ne toliko oko različitih koncepata države. Ni legalistima, ni pragmatičima, naime, nije mnogo značilo upozorenje da je 102 zakona, neustavno, kojim su dodatno ograničena ionako redukovana prava pokrajine. Tu temu problematizuje ?treći blok? vojvođanskih, izrazito autonomaških i naglašeno građanskih partija.

?Na sledećim izborima ćemo videti kako će izgledati politička scena Srbije, gde ja ne očekujem da će neke nadnacionalne, građanske, istinski reformske snage itd, biti u nekoj silnoj većini. To jednostavno nije za očekivati, tim pre što se na tome, da takve snage izgube snagu i uticaj, angažuje čak i onaj deo DOS koji gravitira Vojislavu Koštunici, a deo DOS koji gravitira Zoranu Đinđiću to, barem, ne podržava. To je naša surova relanost," kaže za AIM Nenad Čanak."Do sada su se stvari u Srbiji menjale tehnički, a ne strateški i tu i jeste glavna koordinata situacije u Srbiji. Jer, ono što se, još juče, zvalo 'promene 5. oktobra', sad se eufemistički zove 'događaji 5. oktobra'. To sve jasnije govori da tu, suštinski neke promene, nema; uprkos velikom naboju, velikom požrtvovanju građana cele zemlje, nije učinjeno ono za čim se težilo u tom trenutku, a to je promena sistema? ,tvrdi Čanak.

Na proslavi jedanaeste godišnjice osnivanja Lige socijaldemokrata Vojvodine Čanak konstatuje: ?Ovo je prvi rođendan koji ne slavimo kao opozicija i činimi se poslednji?. Pre toga, upozorio je da uklanjanje Slobodana Miloševića ne znači da su uklonjena sva zla u zemlji. U razgovoru za AIM podseća da se Demokratska opozicija Srbije okupila pod tim imenom da bi oborila Miloševića s vlasti (?To je učinjeno?) i da je neopravdano očekivati da će DOS da uradi i sve ostalo, neophodno, za demokratizaciju društva. Čanak podseća da u DOS ima, (?neću reći dominantan, ali?) velik broj ljudi koji su bili protiv Slobodana Miloševića zato što im nije opravdao očekivanja, ne zato što se nisu slagali s njegovim ciljevima; ljudi koji su želeli da personalno promene određene strukture vlasti, a ne da ih sistemski menjaju. Na pitanje da li je ?na redu? odgovoranje na pitanje Vojvodine, kratko kaže: ?Nisam ja siguran da je pitanje Vojvodine ovog trenutka na redu?, ali da će biti kada se stavi na dnevni red, da se ono neće samo od sebe tamo staviti i da to moraju da urade ljudi u Vojvodini ,?insitucionalno ili vanistitucionalno, na ulicama ili u forumima, ali pitanje treba postaviti?.

Prema njegovim rečima, pitanje treba postaviti tako da bude razgovetno: da samo vojvođansko pitanje nije deo problema u Srbiji, nego da je deo odgovora na probleme u Srbiji. Upravo zbog toga, naglašava on, potrebna je fokusirana i artikulisana politička volja iz Vojvodine kojom će se ona nametnuti.

?Glavno pitanje Vojvodine, u odnosu na Srbiju, je: kako sprečiti preglasavanje. Nas su već preglasali prilikom usvajanja amandmana na zakon o privatizaciji pre sedam dana. To je glavno pitanje i glavna pretnja. Jer, ako bude, prečesto i previše puta, preglasavana u Skupštini Srbije, Vojvodina se više neće obraćati Skupštini Srbije za mišljenje?. Čanak je tu misao, drugom prilikom, definisao i preciznije: ?ko ne da autonomiju, daće republiku, ko ne da republiku, niko ga ništa neće pitati?.

Po novom zakonu o privatizaciji, Vojvodini će pripasti pet odsto vrednosti imovine prodate na njenoj teritoriji, pet odsto će dobiti grad ili opština, a ostatkom će upravljati centralna vlast. Ni jedan od zakona koji je vojvođanski parlament uputio republičkom nije stavljen ni na dnevni red. Predesednik Skupštine Srbije Dragan Maršićanin (DSS), pritisnut poslovničkim rokovima, je ?legalističkim? pismom upozorio Predsedništvo DOS da vojvođanski parlament jeste ustavno ovlašćen podnoslilac zakona i da on mora, po proceduri, da stavi te zakone na glasanje, ali da bi bilo zgodnije da stranke narede poslanicima da predložene zakonske predloge povuku! To je rezultiralo osnivanjem komisije dve vlade (pokrajinske i republičke) koja ih, unedogled, pregledava.

Za to vreme, mada gotovo tri četvrtine gradjana (70%) smatra da 70 i više procenata poreza i javnih prihoda sakupljenih na teritoriji Vojvodine treba da ostanu u budžetu Vojvodine, a čak 15,8 odsto bi sav novac zadržalo u pokrajinskom budžetu, Vojvodina je i dalje budžetska stavka Srbije. Nenad Čanak upozorava da ?za 36 sati ode iz Vojvodine toliko para, koliki je budžet ceo Vojvodine za godinu dana?. Prema ovlašćenjima i novac. I tako u krug.

Milena Putnik (AIM)