Uz malu pomoc prijatelja

Nakon, za zemlju u ratu, gotovo neverovatne pauze od petnaesetak dana produzeni razgovori lidera cetri najvecih partija u Makedoniji pod mediajtorstvom predsednika Trajkovskog, od kojih se ocekuje izlaz iz rata u kome se zemlja nasla. Optimizam, koji i pored svega egzitira, ne zasniva se na eventualnim rezultatima ovih razgovora, vec na faktu da su

EU i predsednik SAD poslali svoje ljude koji imaju ulogu "razrednih staresina" za ovdasnje politicare.

AIM Skopje, 3.07.2001

Predsednik Makedonije nenajavljeno, kako je prekinuo, tako je i nastavio

svoje susrete sa predsednicima cetri najvece partije od kojih se ocekuje

da postizanjem politickog dogovora otvore prostor za realizaciju predsednikovog mirovnog plana koji zemlju treba spasiti od ratnog haosa u kojem svakog dana sve vise tone. Nakon petnaesetodnevne pauze, koju bi si mogli priustiti nekompetentni politicari u nekoj drzavi u komotnijim prilikama, nastavljeni su razgovori lidera partija koje cine okosnicu vlade politickog jedinstva. Nastavljjeni su tamo gde su stali dogovaranjem kako ih nastaviti nakon pismenog predloga albanskih partija o ustavnim promenama kojeg su makedonske partije odbile.

A u medjuvremenu dogodilo se mnogo toga: ofanziva makedonskih bezbedonosnih snaga za "oslobadjanje" Aracinova, najveceg sela u Makedoniji nadomak Skopja, kojeg su drzali pripadnici makedonske UCK ili Nacionalno oslobodilacke armija (NOA): "dogadjanje naroda" i policiskih rezervista pod punim naoruzanjem koji su ispred parlamenta pucali i trazili objasnjenje od predsednika drzave sto se to zapravo dogodilo u Aracinovu, dogadjaja koji po oceni samog predsednika drzavu, koja vec ratuje sa "teroristima", mogla uvesti i u gradjanski rat: dali je velika "pobeda" makedonskih bezbedonosnih snaga ponistena pritiskom EU i NATO izvlacenjem (u americkim vojnim autobusima sa erkondisnom) "porazenih" pripadnika NOA ili zbog neuspeha da se selo oslobodi "obecanom brzininom" od 6 sati i zaglavljivanjem na manje od "20 procenata" oslobodjene teritori za dva i po dana...

Nakon zbivanja ispred parlamenta, obracanja naciji od strane predsednika

Trajkovskog i intrevjua drzavnoj TV premijera povodom toga, u Makedoniji

kao da su stali vreme i dogadjaji. Na ratistima koa da je vladalo primirje, politicari se nisu oglasavali, cinilo se da su jedino aktivni

gosti iz vana.

U Makedoniji je na poziv makedonskog drzavnog vrha najprije doleteo francuski ekspert za ustavna pitanja Rober Badinter. Covek cija je komisija na poziv evropske zajednice ocenila da od svih republika SFRJ Slovenija i Makedonija, pre svega na osnovu svojih ustava zasluzuju medjunarodno priznanje svoju nezavisnost. Badinter je makedonskoj javnosti prikazan kao razuman odgovor na "neprihvatljive maksimalisticke

zahteve albanskih partijja u pravcu uvodjenja konsensualne demokracije koja bi razorila makedonsku drzavu", kako su makedonske politicke partije ocenile predlog ustavnih promena od strane Partije za demokratski prosperitet(PDP) i Demokratske partije Albanaca (DPA). Sugestije u vidu principa oko buducih ustavnih problema sada jesu osnova

oko koje treba da se izjasne lideri cetiri partija kod predsdnika drzave. Papir Badinrtera iako nije velik po obimu (stranica i po) vec se

razlicito tumaci- nema sansi da konsensualnu demokratiju i dvoetnicku drzavu, u sustini trazi ono sto jeste sadasnji ustav Makedonije (makedonska strana) i vidjenja da ponuda Badintera ostvari najmanje dve trecine albanskih zahteva (DPA), nudi resenje za onemogucavanje majorizacije kada su u pitanju zakoni koji se tice statusu manjina time sto za njihovo usvajanje zahteva dvotrecinsku vecinu i najmanje 50 posto

glasova parlamentaraca Albanaca (PDP).

Pretstavnik EU, bivsi francuski ministar odbrane, Fransoa Leotar i specijalni izaslanik predsednika Busa, Djems Perdju, su ovih dana imali intenzivne pojedinacke i zajednicke susrete sa ovdasnjim politickim liderima i drzavnim vrhom u cilju priprema za njihovu posrednicku ulogu u postizanju politickog dogovora. Leotar ima cetri mesecni dijalog, a za

Perdjua kazu da ima otvoren termin za povratni let u SAD. Iako zapadni diplomati ocekuju brze rezultate – pominje se 15 jul, do kada Makedonija

treba ministrima EU da dokaze o "stanovitom progresu" u interetnickom dijalogu. Ali, neki i imaju u predvid i nastupanje godisnjih odmora, jer

zapadnjaci nece zbog Makedonije odlagati svoje ferije, pa se tako moze dogoditi da se razgovori razvuku do septembra!

Najnovija ideja o nacinu na kome bi se postigao politicki dogovor izmedju partiskih lidera politickih partija zastupljenih u parlamentu polazi od pretpostavljene njihove saglasnosti o tome da papir Badintera jeste okvir za razgovore, dok u samom tumacenju sto on podrazumeva prihvaceno je "olaksavajuca" funkcija stranih posrednika. Zapadni diplomati u Skopju tvrde da je otvorena linija koju drzi NATO pretstavnik Piter Feit sa pretstavnicima NOA je u funkciji odrzavanja prekida vatre. Prekid vatre, formalno nije preduslov za odvijanje razgovora o politickom sporazumu, ali je svakako dobrodosao za njegovo postizanje. Isti izvori tvrde da, sada kada su sve karte na stolu, lako videti ko je za ko protiv postizanja politickog sporazuma: "Pregovaracke

strane ce biti dovedene u cosak iz kojeg ce morati reci sto konkretno misle o mogucim resenjima". Zapadni diplomati smatraju da je i Albancima preko glave od vakvog stanja i da i oni jedva cekaju da se ono okonca, da se u ovoj situaciji treba izbeci pogresne poteze sa makedonske strane koji bi prinudjivali Albance da se pridruzuju NOA. Isti izvori u faktu da je "politicki pretstavnik NOA Ali Ahmeti isporucio Aracinovo, kao sto je obecao" jeste dokaz da je ona mnogo bolje organizovana nego sto su oni na pocetku smatrali, sto s druge strane moze biti i dobar znak, jer ukoliko se Ahmeti ubedi da se NOA demilitarizira, to znaci da ce do toga i doci.

S druge strane, iz Londona i Atine, pokrenute su inicijative od strane britanskog premijera Tonija Blera i grckog ministra spoljnih poslova Djordja Papandreua o sazivanju medjunarodne konferencije na kojoj bi se naslo resenje za Makedoniju. Djems Perdju je na susretu sa predsednikom Trajkovskim odbacio medjunarodnu konferenciju kao formu za buduce resenje, jer smatara da jos ima prostora da se kroz postojece susrete kod Trajkovskog i uz pomoc stranih posrednika do resenja i dodje i da se svako resenje za krizu mora doneti u okviru makedonskih institucija sistema. Ovakav americki stav objasnjava se promenom strategije u spoljnoj politici, jer medjunarodne konferencije, tipa Dejtona, su bili deo strategije klintonove administracije.

U Makedoniji inace malo ko veruje da ce ovdasnji politicari sami doci do

konkretnih dogovora. Da je postojala politicka volja, da su bili sposobni za to, do sporazuma dosad bi se doslo. Optimizam sto se tice rezultata od susreta kod Trakovskog, koji ipak postoji, rezultat je vidjenja javnosti da ce efekat stranog pomaganja biti veci zbog toga sto

ce oni jace pritiskati da do sporazuma dodje.

Na danasnjem presu ministar odbrane Vlado Buckovski izrazio je misljenje da se situacija pogorsava i da je zato potrebno intenzivirati susrete kod predsednika Trajkovskog da bi se sto pre doslo do konkretnih rezulatata i stvorili uslovi za sprovodjenje plana o demilitarizaciji NOA. Na istoj pres konferenciji Buckovski je izjavio da NOA najverovatnije broji oko 2 hiljada dobro uvezbanih pripadnika i jos dva put vise clanova koji su joj se dobrovoljno pridruzili ili su mobilizirani. Iako mediji jos uvek govore o "provokacijama terorista" na

koje poslovicno "makedonske bezbedonosne snage zestoko odgovaraju", sukobi se sire na novim podrucjima Makedonije. Ovih dana su oko sela Radusa u blizini Skopja, koje cini se prelazi pod kontrolu NOA, kao sto su po navodima stranih agencija jos najmanje 4 sela u rejonu Sare vec osvojeni od nje. Zbog Raduse Skopje nekoliko dana nadlecu borbeni helikopteri, koji kao da su postali zastitni znak makedonskog rata, sto samo po sebi ne deluje nimalo umirujuce na stanovnike glavnog grada Makedonije.

AIM Skopje

ISO RUSI