Svedočenja žrtava!

Priština. 02.07.2001.

Shaqir Gashi, iz sela Vojnik, opština Srbica, na centralnom Kosovu, živi svedok zverstava u selu Izbica u tom regionu, jedva uspeva da se uzdrži dok priča o ubistvu 146 osoba u jednom od najtežih masakara izvršenih na Kosovu od strane srpskih snaga, u martu 1999 godine. Blizu praznih grobova u selu Izbica on kazuje o užasu koji se desio 8 marta 1999 godine, kada ga je sudbina spasila od metaka mitraljeza, iz kojih su iz blizine ubijeni muškarci odvojeni od velike mase izbeglica okupljenih u centar sela. On je posmatrao imena ubijenih na ulazu u groblje, dok je u međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu Slobodan Milošević ulazio u fazu ''adaptacije''. Slanje Slobodana Miloševića u Hag, kaže Gashi, bi moglo da bude malo olakšanje za njega i rođake ubijenih. On se već dve godine suočava sa teškim morama nakon masakra. Suze mu se ocrtavaju po dubokim borama na licu, izražavajući tako bezkrajni bol za ubijenim drugovima, okrivljujući na kraju sebe što ''nije umro zajedno sa njima''...

Početkom aprila 1999 godine, avioni NATO-a su snimili fotografije više od stotinu svežih grobova u selu Izbica. Otkrivanje masakra u Izbici bio je jedan od glavnih momenata koji je podstakao međunarodni sud u Hagu da podigne optužnicu protiv Slobodana Miloševića. Srpske snage su, da bi sakrili tragove svojih zverstava, otkopali leševe ubijenih koji su poslati u nepoznatom pravcu. Seljani veruju da bi oni mogli biti u nekoj drugoj masovnoj grobnici, ili pak da su spaljeni u topionici Kombinata Trepča u Mitrovici. Avdi Osmani, koji je izgubio deo svoje porodice, tvrdi da su Srpske snage pokušavale da izbrišu činjenicu da nisu nikada birale svoje žrtve. Pokazujući na tablu sa imenima ubijenih, on kaže da se tu nalaze ''od šestomesečne bebe do starca od 95 godine''. Stanovnici tog sela su sanjali dan izručenja Miloševića u Hag, ali nisu željeli takve okolnosti njegovog izručivanja. Adem Osmani, koji je izgubio 5 članova svoje porodice, kaže da ''to nije pobeda pravde, to je pobeda Beograda, zato to ne može biti iskupljenje za tragediju Izbice i celog Kosova''.

A Izbica je samo jedna oko 500 masovnih grobnica koji su za sobom ostavile Miloševićeve snage nakon povlačenja sa Kosova, posle završetka vazdušne kampanje NATO-a. Odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda u Prištini kao i ostali humanitarni aktivisti veruju da su Miloševićeve snage ubile i masakrirale više od 11 hiljada Albanaca, za vreme kampanje osvete protiv civilnog stanovništva u proljeće 1999 godine. Oko milion osoba je deportovano van granica Kosova, dok je nekoliko hiljada zatvorenika premešteno u srpske zatvore. Slobodan Milošević je glavni, ali ne i jedini odgovoran za užasne patnje koje je naneo nesprpskim narodima na Kosovu, kao i na čitavom prostoru bivše Jugoslavije.

Neke novinske agencije su prenele da je Milošević prilikom saopštavanja odluke da će biti prebačen u Hagu podsetio zatvorske čuvare da je ovo ''Vidovdan''. Njegov početak i kraj... Dvanaest godina ranije, Slobodan Milošević je na mitingu na Gazimestanu blizu Prištine najavio početak serije njegovih krvavih ratova na prostorima bivše Jugoslavije. Više od milion Srba, kako se tada trvdilo, okupilo se tada da dočeka ''Vožda'', koji je nakon ukidanja autonomije Kosova i krvavog ugušivanja albanskih demonstracija rukovodio proslavom 600-te godišnjice Kosovske Bitke. Ova bitka balkanskih naroda protiv otomanske imperije (kako je prikazuju albanski istoričari, ali ne samo oni), koja je naznačila i njihov težak poraz i početak 500 godišnje vladavine turaka na Balkanu, ''prisvojena je'' od strane Srba koji su je stalno pokazivali kao ''najjaču kartu'' uvek kada im je trebalo dokazivati ''istorijsko pravo nad Kosovom''. Histerija koja je začeta na Kosovu, tu je i okončana. Upravo na taj dan, 28 juna, Slobodan Milošević je okončao krvavo poglavlje njegovih ratova koji su imali za cilj ''ujedinjenje svih Srba u jednu državu''. Za sobom je ostavio oko 250.000 ubijenih i milione raseljenih...

Stanovnici sela Izbica kažu da žele videti u Hagu i saradnike Slobodana Miloševića, nadajaći da će to sprečiti ponavljanje takvih tragedija bilo gde na Balkanu. Iako nezadovoljni, i albanski politički lideri na Kosovu su reagovali ''pozdravljajući njegovo slanje u Hag'', ali je to po njima bilo zakasnelo... Jedan za drugim oni su ustvrdili da Beograd ''trguje sa ratnim zločincima, pošto Slobodan Milošević nije predat zbog pravde, već zbog miliona dolara koje kao nagradu treba da dobiju zvaničnici u Beogradu''. U tom sklopu oni objašnjavaju i ''otkrića'' masovnih grobnica u Srbiji, za koja su ubeđeni da su bila poznata i ranije, ali du su sprski zvaničnici čekali na povoljan trenutak za njih. Članovi porodica ubijenih na Kosovu tvrde da su njihovi bljižnji dvostruke žrtve. One su ponovo uvučene u ''igru razračunavanja između srpskih lidera''. Stare žrtve su ostavljene čak i bez dostojnih grobova, u nastojanju da se izbrišu tragovi zločina, a ove druge sada otkopavaju da bi izbegli međunarodnu izolaciju...

Predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu, su s druge strane, izrazili zadovoljstvo izručenjem Miloševića u Hag i ocenili ga kao veoma značajan korak koji će uticati i na Kosovu i u regionu, kako bi započeo proces pomirenja među etničkim zajednicama. Administrator Ujedinjenih nacija na Kosovu, Hans Haekkerup, je rekao da su ''više od jedne decenije užasna dela Miloševića i njegovih saradnika nanele bezmernu patnju u ovom regionu''. Po njemu, jedna od najvećih prepreka za ''toliko potrebno pomirenje ovde'' je bila činjenica što oni koji su bili na odgovornim položajima u vreme događanja tragedije nisu odgovarali za ono što se desilo. ''Narodu Kosova, zajedno sa drugim narodima na Balkanu, je potrebno da se uveri da pravda deluje, kako bi započelo međusobno pomirenje'', izjavio je Haekkerup.

Međutim, Albanci izgleda da su rezervisani prema ''ovoj nadi'' prvog čoveka međunarodne administracije. Uticaj Miloševića na kosovske Srbe izgleda da je još uvek veoma snažan, a njegovo izručenje u Hag od strane najvećeg dela njih se smatra ''nacionalnom izdajom...''!

AIM Priština, Besnik BALA