Potresi u "nedovršenoj" državi

Kriza vlade i DOS-a

AIM, Beograd, 3. 7. 2001

Odlazak bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića u Hag doneo je Beogradu pregršt pohvala iz zapadnih prestonica, a mogao bi na dugi rok, ukoliko se donatori budu držali datih obećanja, da bar za malo olakša i krajnje nepovoljnu ekonomsku poziciju SRJ. Istovremeno, Miloševićev odlazak u Hag prilično je destabilizovao domaću političku scenu i zaoštrio mnoge tinjajuće nesporazume koje su do sada čelnici DOS-a manje ili više uspešno zatrpavali. Ovoga puta pokazalo se kako u "nedovršenoj državi" kao što je SRJ sve političke krize i dileme veoma lako mogu pretvorene u prilično ozbiljnu državnu krizu.

Tako je i odluka srpske vlade da Miloševića spakuje u Hag automatski oborila saveznu vladu i pojačala dileme oko opstanka savezne države. Narednih dana biće i nešto jasnije da li će istim kamenom biti srušen i sam DOS, a samim tim i Đinđićeva vlada i da li će Srbija već ovog leta ponovo ući u period iscrpljujućih predizbornih kampanja i na neodređeno vreme odložiti reforme koje ozbiljno još nisu ni započele.

Prilično žestoke rasprave (koje i dalje traju i očigledno snižavaju stepen međusobnog poverenja unutar DOS-a), o tome da li je izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu bilo ujedno i jedno moguće rešenje, ili je pak sa stanovišta prava predstavljalo "katastrofalan potez", mogle bi bar delimično biti potisnute već početkom ove nedelje kada predsednik SRJ Vojislav Koštunica sa predstavnicima stranaka započne razgovore o formiranju nove savezne vlade. Koštuničin savetnik, dr Slobodan Samardžić nagovestio je da bi nova vlada mogla početi sa radom za samo desetak dana, a ovako neuobičajeno kratak rok može se povezati jedino sa izuzetno malim brojem "kombinacija" koje na saveznom nivou stoje na raspolaganju. Do stabilnosti i izvesnosti opstanka SRJ moglo bi se doći jedino preko koalicije DOS-a i DPS, ali se tako nešto naravno, ne uklapa u Đukanovićeve planove da Crna Gora uskoro postane samostalna i međunarodno priznata država. Prema opštem uverenju, Đukanovića bi u ovom trenutku ozbiljnijim razgovorima i bilo kakvim kombinovanjima oko budućnosti savezne države mogao da vrati isključivo snažan pritisak međunarodne zajednice. Zato je teško poverovati da će Koštunica na pregovore o formiranju nove vlade uopšte i pozvati nekoga iz DPS-a, stranke koja je prošle godine bojkotovala izbore za savezni parlament i kojoj je poslednjih nedelja SNP, odbijanjem da prihvati zakon o saradnji sa Hagom, znatno olakšao posao oko ubeđivanja građana Crne Gore kako je svaka Jugoslavija postala besmislena.

U takvoj situaciji Koštunica će najverovatnije pokušati da zakrpi saveznu vladu oslanjujući se na crnogorsku Koaliciju za Jugoslaviju. Prema nekim mišljenjima takva vlada imala bi novi kvalitet i veći politički legitimitet od one koju su donedevano činili DOS i SNP jer bi u njoj sedeli oni koji su na apriliskim izborima u Crnoj Gori osvojili 42 odsto glasova. Posebnu ulogu u toj vladi (možda čak i premijersko mesto koje pripada nekome iz Crne Gore), mogli bi da imaju predstavnici Narodne stranke koji, kako kažu, imaju "odlične odnose sa DOS-om, DPS-om i međunarodnom zajednicom i u stanju su da "povežu ova tri faktora u politički dogovor". Tako iskombinovan kabinet najverovatnije bi imao nekoliko meseci da otpočne razgovore o odnosima Srbije i Crne Gore i definiše nove principe funkcionisanja federacije, posle čega bi bili raspisani izbori na saveznom nivou. Naravno, sve pod uslovom da vladajuća DPS pristane da se upusti u bilo kakve ozbiljne razgovore o opstanku savezne države. Jedan od "anonimnih izvora" iz Narodne stranke tvrdio je ovih dana kako pravljenje nove savezne vlade ima smisla jedino ako se ovoga puta u igru "uvuče" i DPS.

Po svemu sudeći (posle loših iskustava sa SNP-om), dobar deo DOS-a ulazi u projekat pravljenja nove savezne vlade sa neuporedivo manje entuzijazma nego ranije, a reklo bi se i neuporedivo manje vere da savezna država ima budućnost. Pogotovo posle prilično retkog i neuspelog eksperimenta u kome su se o konceptu buduće države dogovarale vladajuća koalicija iz jedne i opoziciona koalicija iz druge federalne jedinice. Beogradski sociolog dr Vladimir Goati takav eksperiment naziva "pravljenjem rupa na vodi" i ne proriče mu veliku budućnost, videći istovremeno izlaz iz sadašnje krize isključivo u pokušaju vlada Srbije i Crne Gore da u direktnim pregovorima dođu do nekog dogovora o zajedničkoj državi. O svemu tome, doduše, niko iz DOS-a ne govori baš sasvim otvoreno. Srpski premijer Zoran Đinđić primetio je ovih dana (pomalo nevoljno) u jednom novinskom intervjuu kako na saveznom nivou najverovatnije sledi "prefarbavanje" iste fasade, što znači ponovno oslanjanje na kadrove SNP-a koji su po nejgovom mišljenju, već pokazali da nisu partneri velikog formata. Malo ko u DOS-u veruje inače da bi se nešto bitnije promenilo skorim organizovanjem saveznih izbora. Bez učešća Đukanovićevog DPS-a takvi izbori bi najverovatnije samo ubrzali kraj svake Jugoslavije jer bi se ponovo ušlo u situacije da trenutno manjinska opcija iz Crne Gore pravi saveznu vladu sa većinskom iz Srbije. Na dan kada je predsednik SRJ Vojislav Koštunica počeo konsultacije oko sastava nove vlade, predstavnici organizacije G-17 javno su zahtevali da se ovoga puta formira ekspertska vlada na čijem bi čelu stajao dr Miroljub Labus. Sličan predlog predstavnici G-17 izneli su i oktobru prošle godine kada je premijersko mesto ipak, pripalo SNP-u.

Izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu već je poprilično zaoštrilo odnose i u samom DOS-u. Nezadovoljni činjenicom da je bivši predsednik SRJ završio u Hagu mimo volje DSS-a, čelnici ove stranke već su povukli prvi korak izdvajajući svoju pralamentarnu grupu iz do sada jedinstvene parlamentarne grupe DOS-a u oba parlamenta. Kao drugi korak u DSS-u najavljuju zahtev da se rekonstruiše Đinđićeva vlada što je odmah otvorilo razne špekulacije o tome da bi Koštuničina stranka ubuduće želela da kontroliše resor unutrašnjih poslova i ministrastvo pravde. Jedan od "prozvanih", ministar pravde Vladan Batić već je odbio bilo kakvu mogućnost promene ministara u Vladi Srbije i DSS-u toplo preporučio da "rekonstruiše" sopstvene kadrove, misleći očito na ministra zdravlja Obrena Joksimovića. Premijer Zoran Đinđić takođe ne deluje previše oduševljeno idejom o rekonstrukciji vlade i kroz učestale intervjue ovih dana sugeriše DSS-u da pokuša da ostvari veći uticaj na rad Vlade davanjem konkretnih zakonskih predloga, što ova stranka do sada nije činila. Druga mogućnost, po Đinđićevim rečima je i veće fizičko prisustvo DSS-a u Vladi "o čemu se može razgovarati." Moguću pregovaračku poziciju DSS-a u budućim razgovorima u okviru DOS-a nagovestio je nedavno član Predsedništva ove stranke Filip Golubović koji je tvrdio da ova partija samo simbolično učestvuje učestvuje u izvršnoj vlasti. To, kaže Golubović, nikako ne znači da jednoga dana i DSS neće biti optužena za neodgovornost onih koji nisu pod kontrolom i koji u ime DOS-a osvajaju razne centre moći. Izlaz iz takve situacije u DSS-u vide ili u podeli odgtovornosti ili u rastanku ove koalicije.

Kao i mnogo puta do sada, sporovi će najverovatnije biti uskoro rešavani na Predsedništvu DOS-a, koji mnogi već odavno nazivaju "srpskim politbiroom". Mnoge nevolje novih vlasti upravo i proizilaze iz činjenice da se važne državne odluke donose upravo na sednicama vrha DOS-a i u neformalnim razgovorima političkih lidera i kasnije formalno provlače kroz (i dalje) prilično krhke i neuticajne insituticije sistema. U novu rundu razgovara lideri DOS-a ulaze inače i sa novim rezulatatima istraživanja javnog mnenja (u koja doduše nisu uračunati efekti Miloševićevog izručenja Hagu), a koja pokazuju da je DSS i dalje pojedinačno najjača stranka na srpskoj političkoj sceni. Prednost koju ova stranka trenutno ima u odnosu na ostale iz DOS-a ipak, nije dovoljna da bi se u DSS-u odlučili na rizik novih izbora za republički parlament, s obzirom da bi se u tom slučaju najverovatnije iste karte tek nešto drugačije promešale. Ista istraživanja javnog mnenja neodoljivo sugerišu zaključak kako bi za budućnost ove zemlje od svih opcija koje su na stolu - razlaz, novi izbori, ili još malo strpljenja - ova poslednja bila najblagotvornija. Srpski premijer Zoran Đinđić trenutnu situaciju u Srbiji upoređuje sa preticanjem automobila i tvrdi da u DOS-u ima onih koji koče dok drugi daju gas, što naravno nije dobro za automobil, ali i pored toga strahuje da bi novi izbori u ovom trenutku bili pogubni za započetu reformu.

To što u ovom trenutku niko zvanično ne želi i ne priželjkuje izbore nikako naravno ne znači da Srbija, a možda i SRJ, već odavno nisu zagazali u novu izbornu godinu.

Nenad Lj.Stefanović (AIM)