“Zuti karton” zbog “naftnog rata”

U vreme narusene bezbednosne situacije, makedonska vlada protezirajuci monopl rafinerije OKTA dovodi zemlju na rubu naftne krize i svesno, odbijajuci da liberalizira uvoz, sto trazi “Makpetrol”, krsi potpisani Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, koji se primenjuje od pocetka juna.

AIM Skopje, 01.07.2001

Makedonija je, takoreci, pod naftnim embargom. I to u vreme najvece bezbedosne i politicke krize u kojoj se nalazi od kada kao samostalna drzava postoji. I sto je jos “ruznije” i “tuznije” on ne dolazi spolja, kao nekada, vec od vlastite vlade, nesposobne da resi formalno pravne probleme koje je sama izazvala! Nema hrabrosti, ili ne zeli, misljenja su podeljena, da odluci kome da udovolji. Jedinoj rafineriji u zemlji OKTA, kojoj je prilikom krajnje sumnjive prodaje strateskom partneru iz Grcke “Helenik Petroleumu” garantovala neprikosnoveni monopol u proizvodnji i trgovini naftom i naftnim derivatima do 2004 godine, ili Evropskoj uniji, kojoj je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji obecala potpunu liberalizaciju trgovine za sve proizvode Unije, sa pocetkom njene primene prvog juna 2001 godine. Na taj paragraf se poziva “Makpetrol”, najveci trgovac naftom i vlasnik najveceg broja benzinskih pumpi u zemlji, trazeci, za sada bezuspesno, dozvolu za uvoz tog energenta.

Obe privatne kompanije OKTA i Makpetrol, svaka “drzava” za sebe, su otvoreno zapocele pravi medjusobni rat za profit. I to u vreme kada je Makedonija suocena sa najvecom bezbednosnom krizom od osamostaljivanja. Imaju svoju matematiku i argumente kojima brane vlastite interese i traze sto bolje mesto pod suncem na inace veoma dohodovnom makedonskom naftnom trzistu. Ucenjuju vladu, koja je zauzeta “precim” poslovima i jednostavno se pravi “kao da nije odavde” i nikako da se “probudi”. Prete tuzbama i basnoslovnim zahtevima za obestecenje, a posledice trpe neduzni gradjani. Primorani su da idu pesice ili da, ako zele da napune rezervoare, satima cekaju u dugim redovima pred ono malo benzinskih pumpi van lanca Makpetrola kojih u zemlji ima ( na primer u Skoplju ima 33 pumpe od kojih su 30 njegovo vlasnistvo.) Naime, Makpetrol je zatvorio svoje pumpe, kako bi pritiskom izborio dozvolu za uvoz 2000 tona nafte iz Grcke. Njegovih 80 cisterni puni dragoce tecnosti vec bezmalo cetiri nedelje ceka na vrelom letnjem suncu, na granicnom prelazu Bogorodica kod Gjevdjelije dozvolu za uvoz i carinjenje, a da li ce ga docekati i kada za sada se ne zna! Vozaci cisterni “Mlaz-Bogdanci” su blokadom granicnog prelaza izborili ulazak iz Grcke na makedonski carinski terminal, a od ovog vikenda sprovode i blokadu magistralnog puta Atina-Skoplje–Beograd, koju svakodnevno povecavaju za jedan sat.

Kako se sve ovo odrzava na politicko bezbednosnu situaciju, jer je u pitanju promet sa strateski vaznim proizvodom i kakve mogu biti posledice ako se, zbog poremecenog snabdevanja gorivom, dovedu u pitanje materijalne rezerve, cini se malo koga u ovoj zemlji brine. Prema usvojenom energetskom bilansu, Makedonija godisnje trosi oko 850 hiljda tona benzina i dizel goriva i 500 hiljada tona mazuta. Obavezna drzavna rezerva je 10% od toga, ali u normalnim bezbednosnim prilikama. U ovakvim, u kojim se sada zemlja nalazi, upozoravaju analiticari, rezerve treba povecati na 30% . Okta tvrdi da ima dovoljno goriva na lageru za normalno snabdevanje trzista tokom dva meseca, te da ce ono sto eventualno bude nedostajalo sama uvesti.

Rukovodeci tim Makpetrola smatra da, od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, ima pravo na neograniceni uvoz “crnog zlata”, pa je obezbedio sve potrebne dokumente i dobio dozvolu da popuni svoje rezervoare gorivom, ne precizirajuci od koga. Normalno bi bilo da je to Ministrastvo ekonomije. Medjutim, neko se tamo naknadno ocigledno predomislio, setio se da ce time biti ugrozen monopol OKTE, pa je uvoz dogovorenih 2000 tona derivata zabranjen.

U Makpetrolu tvrde da nicim ne ugrozavaju skopsku Rafineriju. Naprotiv, zalazu se za trzisno privredjivanje i zdravu konkurenciju, koja zemlji samo moze biti od koristi. Objasnjavaju da OKTA za uvoz derivata i dalje placa povlascenu carinu od simbolicnih 1%, dok je za sve ostale firme koje se bave ovim poslom, carinska stopa cak 20 procenata. Menadzeri Makpetrola su izracunali da ce drzava izgubiti 16,6 miliona dolara na ime carina, ukoliko vlada nastavi da protezira monopol OKTE. Matematika im se zasniva na cinjenici da na svojim prodajnim mestima plasiraju 75% naftnih derivata planiranih energetskim bilansom, a to znaci da samo oni, do kraja godine drzavi treba da plate oko 12,4 miliona dolara. Za taj isti period OKTA u budzet treba da ostavi svega 831 hiljadu dolara. Okta je, kazu, uplasena, jer oni uvoze jeftinije derivate iz solunskih instalacija “Djet OIL” Kiriakos Mamidakisa, pa su i pokraj vece carine koju placaju, na trzistu jeftiniji. Pozivaju se na proslogodisnji primer kada su uvezli 15 hiljada tona derivata i svima dokazali da je svetska cena nafte jeftinija od rafineriske celih 40%! Tvrde da je pozivanje OKTE na ekskluzivitet dobijen tajnim kupoprodajnim ugovorom sa vladom, koji je pre dve godine izazvao veliki skandal u zemlji, nevalidan. Jer, navodno, za njega su premijer Ljubco Georgievski i njegovi najblizi saradnici dobili ”debele” provizije. Taj dokument nema, ocenjuju menadzeri Makpetrola, i ne samo oni, zakonsku snagu, jer nikada nije objavljen u Sluzbenom listu!

Sasvim suprotno tvrdi menadzerski tim OKTE. Naglasava da u potpunosti i uredno ispunjava obaveze definirane investicionim dogovorom za otkup akcija i koncesija Rafinerije i naftovoda Skoplje-Solun u izgradnji koji ima vaznost do kraja 2004 godine. Redovno snabdeva trziste svim potrebnim kolicinama derivata i nema nameru da odustaje od definiranog ekskluziviteta sa kojim je upoznata i Evropska komisija kada je pripreman privremeni soprazum o trgovini sa Makedonijom, na ciju se primenu poziva njihov biznis rival. Bice mesta na makedonskom trzistu za sve, ali samo kada Sporazum sa Evropskom unijom bude punovazan, a ne privremen. Sto ce reci, kada ga sve zemlje clanice ratifikuju. Dotle, naglasava pravni zastupnik OKTE advokat Ljubica Ruben, a to je decembar 2004, istice i povlascena pozicija ove kompanije. Optuzuje Makpetrol da vestacki izaziva nestasicu goriva u zemlji cime vrsi “kalsicni komercijalni terorizam”. Upozorava da bi nepostovanje dogovora bilo veliki minus za Makedoniju i njen ugled u svetu, osobito medju zainteresiranim za strateska ulaganja u domacu ekonomiju. Preti pokretanjem tuzbe pred medjunarodnim sudom sa zahtevom za obestecenje koji iznosi vise od 100 miliona dolara!

Svaka strana u ovom mini biznis ratu, Sporazum za asocijaciju i stabilizaciju sa Evropskom unijom, preciznije, privremeni Sporazum o trgovini sa njom, gleda na svoj nacin, onako kako joj odgovara. I jedni i drugi su ubedjeni da ih stite medjunarodni zakoni na koje se pozivaju. Direktori OKTE su sigurni da im niko ne moze retroaktivno oduzeti monopol. Ako to ipak bude ucinjeno, podvlace, drzava ce morati da plati kaznu. Direktori Makpetrola, pak, tvrde da Sporazum obavezuje drzavu da omoguci svim privrednim subjektima pravo na jednak nastup na trzistu.

Dovedeni uza zid, nadlezni iz Ministarstva ekonomije su se za savet obratili Brislu. Odgovorio im je direktor Direktorata za zapadni Balkan Evropske Komisije Rajnhard Pribe, zaduzen za pracenje implementacije Sporazuma sa Makedonijom. U pismu koje je upuceno Ministarstvu ekonomije i premijeru licno, jasno stoji da clan 5, stav 4 privremenog Sporazuma o trgovini nalaze: “ukidanje svih kvantitativnih ogranicenja za uvoz roba sa poreklom iz Evropske Unije u Republiku Makedoniju, te da postojanje kompanije koja ima pravo monopola na uvoz nafte i derivata predstavlja krsenje Sporazuma na samom startu primene, sto mora odmah biti eliminirano. Prelazni period za ekskluzivna prava je dozvoljen samo javnim preduzecima, a ne i privatnim kompanijama”, stoji doslovce u pismu Evropske Komisije.

Medjutim, pismo se makedonskoj vladi nije dopalo, pa je na put u Brisel poslala licno zamenika premijera Zorana Krstevskog, inace lobistu Makpetrola i Ministra ekonomije Besnik Fetaija, kao promotora OKTE da dokazu ko je u pravu. Razumljivo, prosli su kao ”bosi po trnju”. Pokazan im je “zuti karton”, veliko nezadovoljstvo Evropljana zbog problema koji se vestacki stvaraju i to na startu primene zajednickog Sporazuma i jasno dato do znanja da se ne dozvoljava nikakva diskriminacija na trgovinsko planu, odnosno da Evropska komisija to nece tolerisati. Sagovornici su im precizirali da monopol OKTE pod hitno mora biti ukinut, te da ce nakon razumnog roka za prilagodjavanje novim pravilima igre koji se primenjuju u Evropi, a koji se uobicajeno daju svakoj novoj zemlji kandidatu za ulazak u to drustvo, uslediti rigorozne kazne!

Emisari su se vratili kuci, vlada je imala sednicu, ali spor jos nije resen. Zasto, nema objasnjenja! Neko ocigledno tera inat, ili kupuje vreme, i to kada na to najmanje ima pravo. Zemlja je u ratu, a nafta je strateska sirovina. Sa tim, bar u normalnim drzavama, ne bi smelo da bude igranja. Nazalost, neko ovde drugacije i misli i radi. Evropska Komisija je presekla i kazala svoje. Makedonska Carinska Uprava i dalje odbija da dozvoli uvoz nafte Makpetrolu. Vozaci cistreni blokiraju granicni prelaz. Trpe svi. Bruka se drzava, ako takvo nesto ovde uopste postoji! Mnogi bi da znaju dokle li ce biti ovakvih primera apsurda ?!?

BRANKA NANEVSKA