Skoplje između rata i mira

AIM Junior, 28.06.2001.

''Kameni most'' u Skoplju je mesto gde se sreće multietnička realnost Makedonije. I gde se jasno ocrtavaju aktuelne relacije tih međuetničkih odnosa. Jer, kada je atmosfera relaksirana, na njemu se mogu čuti svi jezici koji se mogu govoriti u ovoj državi, kao i povici uličnih prodavaca roba koji nude jeftinu robu iz Turske kao i satove raznih modela, razume se '' falsifikate originala''. I danas, kada se Makedonija nalazi na rubu provalije građanskog rata, ovaj most je taj prolaz koji svojom neprirodnom pustoši bolje od ičeg drugog objašnjava da su međuetnički mostovi u ovoj državi ako ne u potpunosti srušeni, onda su zasigurno u fazi raspadanja.

Najveći deo domaće i strane javnosti prati tužne sekvence na tv ekranima i priloge domaće štampe koji govore o novoj realnosti u glavnom gradu Makedonije. U gradskim autobusima, bulevarima, i u ponekoj taverni mogu se zapaziti kod malobrojnih građana glavnog grada panika, strah i ostale anomalije praćene ratnom groznicom. I razume se, povećava se broj onih koji ne prelaze na njegovoj severnoj strani, gde su uglavnom naselja nastanjena Albancima, i obratno. I gledaju povremeno s one strane kamenog mosta u čudu kako se to desilo da im odjednom izgleda tako daleka suprotna obala reke Vardar.

Sad za sad, skopljanci ne pokazuju neku izraženiju etničku mržnju, iako se desio nemili miting etničkih Makedonaca koji je uznemirio sve građane, jer su na tom mitingu došli i naoružani policajci, polomili vrata republičkog Parlamenta i nekoliko radnji u centru Skoplja, zahtevajući da se rat '' protiv terorista nastavi do njihovog uništenja''. I nije izašao ni jedan političar da im kaže zašto i kako se desilo povlačenje pripadnika NOV iz Aračinova, sela koje se nalazi nekoliko kilometara udaljeno od centra Skoplja.

Dakle, Skoplje se iz dana u dan deli na dve udaljene obale. Kameni most preko kojeg su prešle razne vojske, koji je video ratove i junake raznih kategorija, kojeg su ispljuvali raznorazne glave i ljudi, ovih dana izgleda kao daleka senka jednog pešačkog prelaza koji povezuje dve bliske obale. Tuda prolaze i B. K., Albanac, i S. N., Makedonac, koji kažu da i uprkos krize i opasnosti od krvavog međuetničkog rata oni i dalje nastavljaju svoj uobičajeni susedski suživot. Još uvek most prelaze zajedno, idu u iste kafane. I priznaju da mnogo štošta nije kao nekada, da im smeta ovo mučno čekanje šta će doneti sutrašnji dan. ''Mi ne želimo ovaj rat koji su nam doneli neodgovorni političari na vlasti, koji su godinama pljačkali državu i imovinu ovog naroda'', kažu dva sugrađana, koji imaju razloga što zahtevaju da ostanu anonimni. Jer se ne zna šta će doneti sutrašnji dan i neko bi ih mogao optužiti zbog zajedničkog stava u ovim vremenima kada se sve deli.

Oni idu dalje, međutim nesigurnost i dalje lebdi nad glavnim gradom na Vardaru. Avdiu, 63 godišnji penzioner, iz naselja Sever, kaže da je razočaran pripadnicima javnog reda i posebno rezervistima koji, umesto da se staraju o građanima, su postali glavni izazivači podela, mržnje i sveopšte nesigurnosti. I on komentariše deljenje oružja etničkim Makedoncima u svom naselju, ''mobilizaciju'' u sastavu policijskih jedinica sumnjivih ljudi, i kaže da sve to ne najavljuje ništa dobro. I grupa staraca u blizini džamije ''Jahja Paša'' tvrde da više od dva meseca ne smeju da izlaze u gradskom parku, koji je po njima sada opusteo i gde ne zalaze ni njihovi makedonski vršnjaci.

Mladi umesto šetnji i sedeljki po kafanama radije ostaju kući ispred TV ekrana. Artan, student četvrte godine prava Univerziteta u Skoplju, kaže da u stvorenoj atmosferi rata ne zna gde da provodi vreme i da radije prati TV, tj. inostrane televizijske stanice. Ove naše lokalne TV stanice niti mogu da ih trpim više, dodaje on. On kaže da se već deset dana nije sreo u nekom lokalu sa svojim društvom u poznatim centrima glavnog grada, kao što su '' Beverli Hills'', ''Bunjakovac'' i ''Stari Trgovački Centar''. Nismo sigurni da izađemo na drugoj strani glavnog grada, pošto smo ovih dana doživeli nasilje vandalskih makedonskih grupa prema nekolicini albanskih građana. Mi nemamo ništa sa našim makedonskim vršnjacima, a s druge strane i oni nam to isto kažu. Ali, ko bi trebao da snosi odgovornost za svu ovu nesigurnost'', kaže grupa studenata koji podnevni izlazak vole provesti u art klubu '' Alternative'', lokalu u kojem sada uglavnom zalaze mladi raseljeni iz kriznih regiona Kumanova, Aračinova i Tetova.

Raseljena lica iz kriznih regiona već napuštaju Skoplje i kreću se prema drugim gradovima, uglavnom zbog nedostatka sigurnosti. Na policijskom punktu na ulazu u glavni grad jedan makedonski policajac, rezervista, nakon legetimisanja svih putnika i prolaznika, kaže da su za celu ovu situaciju odgovorni Albanci, koji su po njemu uvek ugrožavali državu. Zbunjeno pozdravljajući putnike, on kaže da je zbog nedostatka posla obukao policijsku uniformu.

Valbona, skopska intelektualka, kaže da se u elitnim i luksuznim barovima glavnog grada još uvek može videti komotnost nekih domaćih provincijalnih političara. ''Mi smo ostali skrštenih ruku i ne znamo gde da odemo, pošto ni jedan od naših izabranika ne kaže šta da radimo. Oni nude samo velike reći i ništa drugo'', kaže Valbona. Ona polaže nade u međunarodnu zajednicu i Haviera Solanu, koji je po njoj veoma cenjeni ''peace-worker''.

U Skoplju svi su u iščekivanju. Mladi i starci. Žene i muškarci. U iščekivanju je i kameni most. Želi znati da li će po njemu gaziti kao nekada ljudi svih etničkih zajednica koji žive u Makedoniji, ili će se pretvoriti u ono u šta su se pretvorili mnogi mostovi na ovom Balkanu - mostove podele. Mostovi koji spajaju obale, a koje su ostale daleko koliko i međuetnička mržnja koja se uveliko širi u Makedoniji.

AIM Skoplje, Naser PAJAZITI