Broj razmeštenih sa kriznih područja u Makedoniji
AIM Junior, 28.06.2001.
Kao posledica ratnih sukoba između vojno-policijskih snaga Madedonije i pripadnika Nacionalne oslobodilačke vojske, koji su započeli početkom februara ove godine u Malesiji Karadaka, blizu Skoplja, da bi se zatim preneli na padinama Šare kod Tetova, u sela opštine Likova i kasnije i u opštini Aračinovo i nekoliko okolnih sela, stanovništvo tih krajeva je primorano da napusti svoja ognjišta.
Predstavnik UNHCR-a Astrid van Genderen Stort je izjavila da je više od 70.000 osoba, uglavnom žena, dece i staraca napustilo sela: Selce, Lace, Vejca, Brodec, Bozovce, Vešala, zatim Tanuševce, Breze, Gušince, Malina i Lukare. Svoje domove je napustio i pozamašan broj stanovnika sela opštine Likovo, gde je kao posledica granatiranja tih sela od strane makedonskih snaga život gotovo paralisan i sela su takoreći u potpunosti razrušena. Prema nekim humanitarnim organizacijama (H.U. ''Jeta'', H. O. ''Kalliri i miresise'', H. O. ''EL - HILAL'', Crveni krst Makedonije kao i Međunarodni crveni krst), mnogi od ranije razmeštenih osoba iz okoline Kumanova, koji su ranije pronašli utočište u opštini Aračinovo, u selu Hasan-Beg, kao i u nekim naseljima Skoplja, su primorani da se isele zbog kasnijih sukoba u okolini Skoplja. Najveći broj razmeštenih je iz redova albanske populacije, pošto se i borbe upravo vode u selima koja su nastanjena Albancima.
Iako su se u početku privremeno razmeštene osobe smeštale unutar Makedonije, one su kasnije počele odlaziti uglavnom na Kosovu. Tako, sada na Kosovu broj razmeštenih dostiže cifru više od 50.000 izbeglica. Što se tiče broja razmeštenih Makedonaca iz kriznih regiona, on nije veliki, i prema našim informacijama ova razmeštana lica registruje Crveni krst Makedonije. Oni su smešteni u nekoliko objekata koje je dodelilo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Što se tiče broja registrovanih kao izbeglice, treba istaći da se on svakodnevno menja kako naviše tako i naniže, posebno kada je reč o razmeštenim licima unutar Makedonije.
Prema podacima UNHCR-a u Prištini, sada ima razmeštenih i iz sela Rače, Raduša, Svilare, koji kao i ostala razmeštena lica na Kosovu ulaze preko graničnih prelaza Jažince i Blace, ali i preko brda. Prema MUP-u Makedonije, za žene i decu do 14 godina nije neophodno da poseduju pasoše, ali na Kosovu mogu ulaziti samo uz potvrde. Međutim, bilo je i dana kada je bilo zabranjeno prelaženje granice bez pasoša. S druge strane, privremeno razmeštene osobe koje su krenule put Kosova, prilikom razgovora sa njima su nas obavestili da su im kompetentni organi često tražili i 100 ili 150 nemačkih maraka za prelazak granice onih osoba koja nisu imala pasoš.
Nakon prelaska granice, njih dočekuje UNCHR u jednom tranzitnom centru smeštenom u Kačaniku, kapaciteta od oko 3000 izbeglica. Ovaj centar se koristi za popis izbeglica, za pružanje prve pomoći, ali u slučaju potrebe izbeglice tu mogu ostati za izvesno vreme. Prema UNHCR sve izbeglice su smeštene kod njihovih rođaka, u privatnom smeštaju po selima, ali i u raznim gradovima po Kosovu. I uprkos činjenici što je veliki broj stanovnika sela u kriznim područjima napustilo svoja ognjišta, ima osoba koje su napustile Makedoniju usled panike ili straha od dalje eskalacije krize. S druge strane, veliki broj njih, iako u kriznim žarištima, nije napustilo svoja ognjišta i ostaju tamo gde se osećaju svoji na svome.
AIM Skoplje, Sevdije METAJ - ZUBER