Ivan Kostov podneo ostavku kao predsednik SDS

*8 Poraz na parlamentarnim izborima ozbiljno je potresao vladajuću partiju prvi put od četiri godine naovamo

AIM Sofija, 25.06.2001.

Poraz Saveza demokratskih snaga (SDS) na parlamentarnim izborima u Bugarskoj nije mogao a da ne izazove potrese. Dugo nakupljane kritike i razmišljanja na adresu upravljanja Ivana Kostova došli su do izražaja objavljivanjem izbornog rezultata - SDS je osvojio nešto više od 18% glasova birača. Pokrenula se unutarpartijska opozicija, ali ne da bi razbila SDS, već da bi zatražila da neko položi račun o stanju organizacije.

Račun je položio lider Ivan Kostov. Prvi premijer koji je do kraja ispunio svoj mandat upravljanja nakon demokratskih promena 1989. g. bio je primoran da podnese ostavku na liderski položaj u partiji. Takva su pravila igre - kada gubiš odlaziš. Bez obzira na to promena nije bila laka. Nezavisno od poziva da se partijski vrh otvori za nova lica i nove ideje, Kostov je sačuvao svoj uticaj jer je za njegovog naslednika izabrana njegova desna ruka - dosadašnji šef poslaničke grupe SDS Ekaterina Mihajlova. Smena lidera, ali ne i politike - to je osnovni zaključak na bazi postizbornih promena. Kostov i dalje ostaje jaki čovek, ali već u senci.

Izborni poraz bio je onaj katalizator koji je dugo vremena falio partiji da bi se čuo glas unutrašnje opozicije u SDS. Poslednjih godina je partija koja je bila simbol demokratskih promena u Bugarskoj uzdigla u kult unutrašnju disciplinu i pretvorila se u košmar za one koji misle drugačije. Doskorašnji glavni sekretar SDS Hristo Biserov i član Nacionalnog izvršnog odbora (NIS) Jordan Conev su u najvećoj meri osetili snagu partijske cenzure. Obojica su isključena iz redova parije pri prvom pokušaju da izraze drugačije od mišljenja Ivana Kostova o politici SDS.

Sada, kada su članovi SDS doživeli najteži poraz odkako su nastupili na političkoj sceni, stvorena je realna mogućnost da se čuju različita mišljenja. Krugovi oko sofijskog gradonačelnika Stefana Sofijanskog i predsednika zemlje Petra Stojanova prvi su pokrenuli zahtev za ostavku plavog lidera. Obojica su to učinila sa visine svog političkog rejtinga i dosledne angažovanosti sudbinom SDS.

"Ako se sećate 1994. g., već prvog dana posle izbora, čitavo tadašnje rukovodstvo - Filip Dimitrov, Evgeni Mihajlov, Asen Agov i ja smo se povukli", motivisao je svoju poziciju sofijski gradonačelnik. Skoro u isto vreme, ali na drugom mestu i predsednik Stojanov ponovio je tezu Sofijanskog o smeni sadašnjeg partijskog rukovodstva. "Ako principijelno govorimo o ostavkama, po mom mišljenju SDS več ima moralni model u tom pogledu koji je formulisan još 1994.g.", komentarisao je predsednik.

Ove izjave su u stvari bile direktna poruka Ivanu Kostovu da se mora povući sa liderskog položaja u partiji. Ma koliko se uspesi Bugarske poslednjih godina povezivali sa njegovim upravljanjem, negativan odnos birača bio je izazvan upravo njegovom politikom dohodaka, time što nije uspeo da izađe na kraj sa korupcijom i klijentelizmom u SDS. Još u noći izbora on je nagovestio da će "učiniti potrebno, ali na pravom mestu i u pravo vreme". Mešutim, pošto je malo odužio sa ostavkom, drugi plavi simboli kao što su Sofijanski i Stojanov morali su da ga na to podsete.

Postepeno je iz oblasnik centara SDS pokrenuta kampanja i oni su jedan za drugim počeli da traže ostavku partijskog rukovodstva. Čak i Sofijski odbor SDS na čijem je čelu jedan od osnovnih protivnika Kostova - Evgeni Bakardžijev, istupio u podršku buduće smene predsednika.

I pošto je ostavka Kostova postala samo pitanje vremena, osnovno pitanje je bilo ko će doći na njegovo mesto. Ime koje se najčešće spominjalo bilo je ministra inostranih poslova Nadežde Mihajlove, kao najkarizmatičnije i kompromisne figure SDS. Partiji je potrebno novo lice, smatrala je većina plavih lidera, i upravo ona je neophodni simbol uspeha.

Konferencija Nacionalnog odbora rešila je drugo - na čelo partije stala je Ekaterina Mihajlova. Ona slovi za čoveka iz najbličeg okručenja Ivana Kosotova, zajedno sa bivšim predsednikom parlamenta Jordanom Sokolovim. Mihajlova ne uživa baš veliku društvenu podršku, nju su uvek zvali "razrednom starešinom" SDS. Sa svoje strane Nadežda Mihajlova će postati šef poslaničke grupe SDS, ukolko savez ipak ne zaključi koalicioni sporazum sa pobednikom na izborima - Nacionalnim pokretom Simeon II i ona ponovo ne bude izabrana za ministra inostranih poslova.

Na kraju krajeva Ivan Kostov je odigrao svoje karte prema izreci "I vuk sit, i koze na broju". On je odgovorio zahtevu unutrašnje opozicije za promenu u brhu SDS podnoseći svoju ostavku. U isto vreme sačuvao je sve poluge vlasti kojima je i do sada raspolagao.

U stvari ovakav razvoj situacije nije nikako čudan. Upravo Ivan Kostov bio je čovek koji je preobrazio razdiranu protivrečnostima koaliciju SDS u partiju SDS. Stroga hjerarhija i disciplina dovele su do stvaranja plavog partijskog aparata koji je bio pod neposrednom kontrolom lidera. Kostov je eliminisao iz rukovodstva sve koji su imali različitije od njegovog mišljenja i okružio se vernim ljudima. Zato se pokazalo teško da se neke popularne u društvu figure SDS umešaju u borbu za liderski poločaj. Plavi aparat jednostavno ne prihvata mešanje sa strane, čak i ako je u pitanju neki "istaknuti" predstavnik SDS. U stvari pokazalo se da je upravo to veliki problem upravljanja SDS naročito poslednje dve godine.

Odsustvo novih političara sa svežim idejama dovelo je do masovnog multipliciranja kostovljevih teza. A one, kako se pokazalo, nisu bile one prave poruke biračkom telu. Za običnog birača Stefan Sofijanski i Petar Stojanov bili su pravi narodni političari iz SDS. A to je činjenica koja će i dalje biti svojevrsni teret partije i kod novog rukovodstva.

Međutim, hoće li flert Stojanova i Sofijanskog sa carskim pokretom promeniti situaciju na političkoj sceni? Odgovor će se znati posle kraja pregovora o novoj vladi.

Georgi Filipov (AIM)