Ispravljanje nepravdi

Zakon o jednokratnom porezu na ekstra profit

AIM, Beograd, 27. 6. 2001.

Da je Srbija u poslednjoj deceniji bila prava država, Zakon o jednokratnom oporezivanju ekstra profita, koji je nedavno usvojen u republičkom parlamentu, ne bi uopšte mogao da se nadje na dnevnom redu. Jednostavno, u državi u kojoj propisi podjednako važe za sve a institucije sistema rade po zakonu, svaka pomisao da se retroaktivno sankcionišu neke pojave bila bi dovoljna da takav zakon na startu bude odbačen. I to ne gledano isključivo iz pravnog ugla već naprosto jer ne bi bilo lica na koje se taj zakon odnosi. Ona bi odavno bila u zatvoru.

Tačnije, da u Srbiji proteklih dvanaest godina nije bilo centralne banke koja je jednima prodavala devize a drugima ne, da nije bilo banaka koje su jednima odobravali povoljne kredite a drugima ne, da nije bilo vlade i pojedinaca u njoj koji su svojim miljenicima davali na poklon vile i stanove a istovremeno manipulisali dnevnicama solidarnosti, danas u Srbiji ne bi bilo onih na koje se tek usvojeni zakon odnosi. Medjutim ima ih, jer u Srbiji od 1989.godine niti je vladao zakon, niti su institucije sistema radile kako je trebalo, niti su svi pojedinici pred zakonom bili ravnopravni. Pojedinci su sebi i sebi bliskima prigrabili prava koja su im omogućila da se u veoma kratkom roku enormno obogate. Sada je došlo vreme, da deo tog bogatstva vrate državi, plaćajujući samo onaj porez koji proteklih godina nisu platili.

Ambicija zakona o oporezivanju ekstraprofita nije da juri krivce, da istražuje njihovu eventualnu umešanost u kriminal, već jednostavno da bar delimično doprinese nekoj pravičnosti, da izjednači pred zakonom samostalnog zanatliju koga su poreski organi jurili zbog svakog dinara neplaćenog poreza i "biznismene" kojima je velikodušno opraštano da na milionski vredne poslove ne plaćaju porez.

Hoće li time biti ispravljene sve nepravde učinjene tokom poslednjih dvanaest godina? Svakako ne, ali će bar jedan deo stečenog bogatstva onih koji su iskoristili svoju bliskot sa predhodnim režimom biti vraćen državi. U ovom momentu je teško proceniti koliko je to para, jer posle usvajanja zakona tek sledi onaj teži korak, njegova primena. Na poreskim i drugim nadležnim organima je sada da svakom pojedinacu koji je do profita došao po bilo kojem od 19 u zakonu nabrojanih osnova, razrežu globu: od 30 do 90 procenata na osnovicu koja je najmanje 100 hiljada DEM ali ide i do 10 miliona DEM i više.

Vladina komisija za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijama identifikovala je deo onih koji su u predhodnom periodu stekli ekstraprofit korišćenjem primarne ili sive emisije, kupovinom deviza po zvaničnom kursu kada je tržišni bio višestruko veći, iznošenjem deviza po osnovu avansnog plaćanja fakturisianih a neizvršenih usluga, odnosno uvoznih poslova,uvozom i distribucijom akciznih proizvoda bez plaćanja carina, poreza i drugih dažbina, uvozom i izvozom proizvoda na režimu kontigenata ili kvota, snabdevanjem robnih rezervi ili kupovinom iz njih bez javnih licitacija, raspolaganjem budžetskih ili sredstvima javnih fondova, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, javnih preduzeća i ustanova, korišćenjem sredstava od neplaćenih potraživanja, nenamenskim korišćenjem dnevnica solidarnosti odnosno taksi.

Tu su i oni direktori, članovi organa upravljanja i sa njima povezana lica koja su zloupotrebila proces privatizacije preduzeća, kao i sredstava Zajma za preporiod Srbije, ili lica koja su bila privilegovana u isplati stare devizne štednje i štednje u privatnim piramidalnim bankama, kao i vlasnici stanova preko 90 kvadrata koji su dobijeni tokom obavljanja državnih funkcija. Ukoliko se ispostavi da oni danas nemaju para da izmire svoju poresku obavezu, moraće da stave svoje vlasništvo pod hipoteku,dok će društevna preduzeća to moći da urade predajom dela kapitala u državno vlasništvo.

Pokušaj da svoje obaveze izbegnu nepodnošenjem poreskih prijava ili davanjem lažnih podataka, Zakon vrlo oštro sankcioniše. Predvidjene su kazne čak do desetostrukog iznosa neplaćenog poreza. Prema prvim reakcijama onih koji su se poslednje decenije najčešće pominjali kao "najveći korisnici privilegija koje im je prijateljstvo sa porodicom Milošević omogućilo" neće biti nekog posebnog problema oko plaćanja poreza na ekstra profit. Bogatstvo braće Karić ili Željka Mitrovića,vlasnika "Pink" televizije, na primer, je izgleda toliko da sa lakoćom mogu da plate ono što duguju državi. Slično je, ako je verovati izjavama nekih od dobrih poznavalaca prilika u Srbiji, i sa nekim direktorima firmi koji su se obogatili kroz privatizaciju jer je "porez koji će morati da plate manji od njihovog jednomesečnog profita".

Kako će medjutim, poresku obavezu od 60-tak hiljada DEM platiti neki od sadašnjih opoyicionih poslanika za stan dobijen tokom kratkotrajnog obavljanja poslova u Vladi Srbije, ili bivši i sadašnji predsednik Srbije koji stanuju u vilama, a zvanično rade za 300 ili 500 DEM ili čak nemaju nikakvog prihoda, ostaje da se vidi. Priča da na te vile ili stanove "imaju pravo na osnovu funkcije koje su obavljali" ili da su "ih dobili kao i svi drugi gradjani svoje stanove", jednostavno "ne pije vodu". Kao što ne stoje ni mnogobrojne primedbe koje su se tokom rasprave o zakonu čule u srpskoj skuštini od strane istih onih koji su upravo bili rodonačelnici korišćenja privilegija koju nosi vlast i bliskost sa njom u ličnom bogaćenju.

Zaista apsurdno zvuči kada danas socijalisti kažu kako je njihova osnovna zamerka na zakon, protiv koga inače u načelu nisu, to što se ne odnosi i na sadašnju vlast i što ne obuhvata tokove sive ekonomije.

Takvim nastupom, oni jednostavno ne pokazuju da shvataju da promene koje nova vlast sobom nosi izmedju ostalog moraju da znače da više neće biti onih čije ponašenje mimo zakona neće biti sankcionisano kao krivično delo.To što su uporno zagovarali tezu da se zakon mora odnositi i na sadašnju vlast samo pokazuje njihovu želju za političkim marketingom i ništa više od toga. Jer, u argumentaciji sa kojom su izlazili za skupštinsku govornicu nisu prstom mogli da upru u bilo kog pojedinca iz nekadašnje opozicije kome su bile dostupne primarna emisija, izvozni poslovi, devize po zvaničnom kursu ili nešto slično. Da jesu, zar bi to propustili? To što su prozivali neke od lidera DOS da dokažu odakle im stanovi ličilo je na igru zamena teza. Da nije tako, morali su da kažu koji je to od funkcionera DOS dobio od Vlade pravo da otkupi stan ili vilu koji danas vrede nekoliko miliona DEM, za samo nekoliko hiljada. Ma šta govorila, sadašnja opozicija je izgleda ipak dobro razumela razumela da izmirivanje dugovanja po Zakonu o oporezivanju ekstra profita, sigurno ne podrazumeva i amnestiju za počinjena krivična dela za koja će ukoliko se dokaže, u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti morati da snose i krivične posledice.

Tatjana Stanković (AIM)