Povratak Srba - humanitarno ili političko pitanje!

Priština, 21.06.2001.

Jedno od, 'istorijski', najspornijih pitanja u dugogodišnjem albansko-srpskom konfliktu je bilo (a ostaje i dalje) pitanje prisustva slovenskog elementa na Kosovu. Dve godine nakon ulaska snaga NATO-a na Kosovu, čime je okončana dominacija beogradskog režima nad Kosovom, ponovo je pokrenuto pitanje etničkog sastava Kosova. Ovog se puta radi o povratku pripadnika srpske zajednice, izbeglih i razmeštenih sa Kosova. Naime, juna 1999 godine, zajedno sa srpskim snagama bezbednosti, sa Kosova je otišlo i oko 100.000 pripadnika srpske zajednice, ali i pripadnika drugih manjinskih zajednica, usled straha od osvete Albanaca koji su se vraćali svojim kućama, nakon što su prethodno, tokom vazdušne kampanje NATO-a, iz njih silom proterani od strane srpskih snaga. Povremeni osvetnički napadi, nasilje i kriminalni akti pojedinaca i raznih grupa na pripanike uglavnom srpske i romske zajednice (ali povremeno i drugih), najčešće zbog 'materijalne dobiti' (kao što su uzurpacije stanova, kuća ili poslovnih lokala), izazvali su da još jedan dodatni broj pripadnika srpske zajednice (ali i drugih) izbegne u Srbiju ili koncentriše u zonama u kojima dominira ta populacija, stvarajući tako posebne enklave okružene brojnim snagama KFOR i bodljikavom žicom. Najveća i najmoćnija enklava je postao sever Kosova, koji je samo simbolički ostao unutar administrativnih granica Kosova.

Uporedo sa odlaskom Srba sa Kosova počele su i diskusije oko mogućnosti njihovog povratka. U dve eksperimentalne operacije, poznate pod kodiranim nazivima TROJAN 1 i 2, vratio se samo mali broj Srba u nekim selima blizu Prištine, međutim nisu postignuti ''željeni'' rezultati. Američke diplomate su vršila nastojanja za realizaciju plana za vraćanje oko 700 Srba u jedno selo u opštini Istok, na zapadnom Kosovu. Oni su uspeli da postignu sporazum sa bivšim predsednikom te opštine, međutim ubrzo je taj plan podstakao brojne reakcije i, zapravo, još pre istinskog početka, taj je plan ''propao''. Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), koja upravlja Kosovom, zajedno sa Visokim komesarijatom za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), OEBS-om, kao i sa predstavnicima Srpskog nacionalnog veća su osnovali zajednički komitet za povratak izbeglih Srba. U januaru 2001 godine ovaj je Komitet usvojio jedan ''Okvirni plan za povratak izbeglih Srba'', koji je nakon objavljivanja (nekoliko meseci kasnije) izazvao snažne reakcije albanskih političkih faktora. U Privremenom administrativnom veću Kosova (PAVK), koje igra ulogu svojevrsne Vlade Kosova, otvorena je rasprava o ovom Okvirnom planu. Usledila je serija veoma oštrih debata. Jedan od albanskih lidera, predsednik Demokratske partije Kosova, Hashim Thaci, je izjavio da pomenuti okvir predviđa ''povratak 170 hiljada Srba do kraja 2001 godine''. Ta tvrdnja je odjeknula kao 'bomba', izazivajući burne reakcije neslaganja. Međunarodni zvaničnici su pokušali da ublaže te reakcije odbacujući tu tvrdnju kao netačnu. UNHCR je objasnio da ''170 hiljada predstavlja ukupan broj registrovanih izbeglih Srba u Srbiji i Crnoj Gori'', ali po njima ne radi se o njihovom povratku tokom 2001 godine. Jedna glasnogovornica ovog Komesarijata je izjavila da ''zvaničnici ne žele jedan novi rat na Kosovu''.

Ipak, taj okvir je ostao na stolu i već je postao tema žučnih rasprava između međunarodnih predstavnika i albanskih političkih aktera. Predstavnici albanskih političkih partija na Kosovu tvrde da ''nema uslova za povratak Srba na Kosovu pre održavanja opštih izbora i pre konstituisanja Parlamenta Kosova'', podvlačeći da bi njihov povratak destabilizovao situaciju na Kosovu. Šef Visokog komesarijata za izbeglice, Rud Luubers, je izjavio da bi ''učešće Srba na izborima dalo legitimitet budućem Parlamentu Kosova'', i da bi mogao vratiti jedan ograničen broj njih pre opštih izbora na Kosovu. Međutim, ni ova izjava nije uspela da ublaži stav albanskih predstavnika.

''Pre konstituisanja Parlamenta Kosova nije trebalo i ne treba postaviti ovo pitanje, jer na Kosovu još uvek nema autoriteta koji bi se bavio ovim veoma složenim pitanjem'', tvrde u Demokratskom savezu Kosova, partije koju vodi 'moderirani' albanski lider, Ibrahim Rugova. U Demokratskoj partiji Kosova, rivalu Demokratskom savezu, koju vodi Hashim Thaci (bivši politički direktor OVK), kažu da ''još uvek nisu stvoreni uslovi za povratak raseljenih lica sa Kosova, zbog činjenice što nemamo efikasne mehanizme za obezbeđivanje sigurnosti građana''. Po njima, ''u ovoj fazi još uvek ne postoji potrebna relaksacija međuetničkih odnosa koja bi omogućila povratak svih raseljenih sa Kosova, utoliko pre kada režim u Beogradu nije napravio nikakav pomak u oslobađanju zatvorenika i pronalaženju nestalih''. Albanski politički predstavnici tvrde da bi se ''nakon opštih izbora moglo započeti sa primenom strategije za njihov povratak, i ta strategija treba da se usvoji od strane Skupštine Kosova, jer samo u tom slučaju može biti sigurnog povratka svih građana''. Predstavnici Alijanse za budućnost Kosova, treće partije po uticaju koju vodi Ramush Haradinaj (jedan od komandanata bivše OVK), ocenjuju da ''nema nikakvih uslova da se Srbi vrate na Kosovu pre opštih izbora, jer prvo se mora izvršiti deblokada enklava, povratak talaca koji se drže u zatvorima Srbije, a tek zatim se može raspravljati o njihovom povratku''.

Predstavnici Albanaca su odbacili svaku mogućnost za ''nove investicije u zonama nastanjenim srpskom populacijom, jer bi to učvrstilo enklave i podsticalo etničku podelu Kosova''. Polazeći od bezbedonosne situacije, koja i dalje ostaje veoma krhka, i međunarodni predstavnici i oni lokalni su ubeđeni da bi se ''u prvoj fazi enklave učvrstile, a velike snage KFOR-a i policije bi se morale angažovati za njihovu zaštitu''. Pre nego što se počne sa realizacijom bilo kakvog plana, oni traže da se pronađe odgovor u odnosu na ''zabrinutost albanske populacije da bi se zajedno sa izbeglim Srbima mogli vratiti i oni koji su odgovorni za ratne zločine''.

Okvir koji je otvoren za raspravu podstakao je i reakcije albanskih demografa. Neki od njih su čak kritikovali i UNHCR zbog ''naduvavanja'' brojki srpskih stanovnika Kosova. Prema jugoslovenskim statistikama, tvrde oni, broj Srba koji su živeli na Kosovu pre rata se kretao oko 195 hiljada. Ako je nakon rata na Kosovu ostalo oko 100 hiljada Srba, kažu oni, ''onda gde su pronašli tih 170 hiljada Srba?''.

Bilo kako bilo, međunarodni zvaničnici izgleda da su odlučni barem za delimičnu realizaciju svojih projekata. Očekuje se da će se početi sa eksperimentalnim povratkom u selu Slivovo, na putu Priština - Gnjilane, međutim međunarodni zvaničnici žele prethodno dobiti i podršku albanskih predstavnika. Ovi poslednji kažu da su se u principu složili sa ''deklaracijom o povratku svih razmeštenih građana Kosova'', opisujući pri tom kao njihov ''uspeh'' pretvaranje ''okvira'' u ''deklaraciju za povratak raseljenih lica''.

Otvoreno upravo na pragu početka predizborne kampanje, pitanje povratka izbeglih Srba će i dalje držati otvorenim najspornije pitanje u albansko-srpskom konfliktu, i kao takvo ono može imati direktan uticaj na predstojeće izbore. Međutim, izgleda da su međunaroni zvaničnici računali da će na taj način 'jednim udarcem ubiti dve muve'. Albanci će biti primorani da podrže povratak u cilju učešća Srba na izbore, čime bi se oni uključili u zajedničke administrativne strukture, što bi za Albance podrazumevalo priznavanje 'nove realnosti' na Kosovu i kraj njihove izolacije u enklavama. Istovremeno, to bi 'spasilo' međunarodnu misiju od kritika da je ''sprečavajući jedno etničko čišćenje potpomogla drugo''. Ali, i dalje ovo pitanje ide oštricom mača, dok međunarodni zvaničnici nastoje pronaći rešenja koja bi zadovoljila sve strane.

Ipak, stiče se utisak da se povratak raseljenih Srba (i pripadnika drugih zajednica) premešta iz humanitarne dimenzije u skoro isključivo 'političko' (ili bolje reći, politikantsko, već viđeno, balkansko pitanje). U tome učestvuju ne samo političari, nego i intelektualni krugovi i skoro svi mediji bez izuzetka. Predstavnici Srba na Kosovu (ali i nove vlasti u Beogradu) povratak Srba na Kosovo posmatraju kao legitimacijsku osnovu za suverenitet Srbije nad Kosovom, dok albanski političari njihov povratak vide kao ugrožavanje njihovih pretenzija da je ''Kosovo albansko'' i kao ograničavajući faktor za njihovu 'stečenu slobodu'. Ništa novo, zar ne!

AIM Priština, Besnik BALA