Postoji alternativa i za komercijalizaciju

Priština, 20.06.2001.

-Intervju sa Andy Bearparkom, predsedavajućim Četvrtog stuba u administraciji UN, čovekom broj jedan koji je zadužen za razvoj i ekonomsku obnovu na Kosovu-

Nakon trogodišnjeg iskustva u Bosni i Hercegovini, gde je bio zadužen za povratak izbeglica i stvaranje uslova da oni ponovo započnu normalan život, Andy Bearpark je na Kosovu došao u cilju podsticanja procesa obnove i ekonomskog razvoja. On nije kreator koncepta komercijalizacije, ili davanja koncesija za kosovske fabrike u ''društvenoj svojini'', već primenjuje koncepte koje je za sobom ostavio njegov prethodnik, g. Jolly Dickson, koji je veoma neprimetno i neočekivano napustio Kosovo.

AIM: Da li je komercijalizacija održivo rešenje, ili pak surogat neke prigodnije alternative, kao n.pr. privatizacije? - pitanje je kojim započinjemo razgovor sa g. Andy Bearparkom u zgradi UNMIK-a u Prištini.

BEARPARK: Ali, takođe je istina i ako se kaže da komercijalizacija nije rešenje za sve probleme. Bez sumnje, preduzeća koja su u društvenom vlasništvu treba da prođu kroz proces komercijalizacije. Tako što je veoma lako reći, ali je veoma teško ostvariti. Jedan od razloga je i taj što postoje razni modeli privatizacije. Ako uzmemo kao primer Jugoistočnu ili Istočnu Evropu, videćemo da je privatizacija izvršena na razne načine, zbog toga što su uslovi i okolnosti različiti u svakoj od tih zemalja. Na Kosovu ja potrebno pronaći nekakvu ravnotežu, koja će odražavati različite interese. Međutim, nikada nije moguće pronaći savršen model. Ima raznih mogućnosti, ali svaka ima svoje prednosti i nedostatke. Mi sada prolazimo kroz proces u kojem su sve opcije moguće.

Bilo koji oblik privatizacije koji bismo mi željeli da implemetiramo, trebalo bi da naiđe na podršku država donatora. Glavni razlog tome je taj da je privatizacija kao proces u osnovi veoma skupa, a potrebno je završiti i legalni i tehnički deo koji su uključeni u proces, kao i pronaći sistem koji bi zadovoljio želje naroda Kosova i onih koji bi plaćali te troškove. Sada se nalazimo na toj tački.

AIM: Ima indikacija da komercijalizacija doživljava neuspeh. Nema mnogo sklopljenih ugovora, tenderi se ponavljaju...

BEARPARK: To i jeste pitanje koje zadaje najviše briga. Aktuelno, Kosovo nije atraktivno mesto za strane investitore. Mi činimo sve da privučemo strane investitore, ali sve dok se nasilje nastavlja, to neće biti lako.

AIM: Za zaustavljanje nasilja veću odgovornost snose UNMIK i KFOR?

BEARPARK: UNMIK i KFOR čine sve da stvore bezbedan ambijent, ali oni ne mogu zaustaviti glupe pojedince da vrše akte nasilja. Svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti za zaustavljanje nasilja i stvaranje tolerantnog ambijenta na Kosovu. UNMIK i KFOR rade svoj posao, ali narod Kosova mora otvoreno da osudi nasilje.

AIM: Postoje i problemi oko definisanja upravljanja preduzećima. Ima protivrečnosti između lokalne vlasti i one centralne, odnosno opštinskih skupština i DTI-a?

BEARPARK: Čini mi se da je to sasvim moguće. Postoje nesporazumi, ali ako se stanje razjasni, ne može biti problema. Mislim da je to neizbežno i da će i ovaj period proći. Znam da je bilo nekoliko teških slučajeva, ali mišljenja sam da će se oni rešiti.

AIM: Kosovski privredni eksperti zahtevaju privatizaciju, a ne komercijalizaciju. Kakav je vaš stav oko ovog pitanja?

BEARPARK: To je jedna od mogućnosti. Moj pristup je da saslušam sve predloge, i ovaj koji ste spomenuli je jedna od sugestija. Moj stav je veoma jednostavan. Ja želim jedan brz i transparentan proces i svakako fer. To je sistem koji ću ja dizajnirati.

AIM: Međutim, ako govorimo o nekom ekonomskom napretku, barem on se ne vidi u globalnim parametrima: proizvodnja, investicije, broj zaposlenih, izvoz, uvoz... Čime ćete dokazati da je privreda napredovala?

BEARPARK: Neki od najznačajnijih indikatora za jednu privredu su: takse, zapošljavanje i registracija biznisa. Mi smo u fazi stvaranja kapaciteta za razvoj. Većina procena koje vršimo su u velikoj meri približna, uopštena, a ne fiksne cifre. To će se nastaviti sve dok stvari ne dođu na svoje mesto. U slučaju Kosova, možemo videti da se radi dosta u sferi ohrabrivanja privredne aktivnosti. Postavlja se pitanje, da li je to stabilan privredni razvoj, ili je to neka vrsta privremene obnove. Ne mogu tvrditi da možemo pružiti precizan odgovor na ova pitanja. Najznačajnija je stvar da ohrabrimo promene aktuelnog stanja. Na primer, mi ne znamo tačno nivo nezaposlenosti. Ali ono što znamo je da treba reducirati taj stepen nezaposlenosti. Nije važno kakvim brojkama raspolažemo, značajan je pravac kojim želimo ići.

AIM: Stiče se utisak da se vi ne plašite neuspeha koncepcije koju zastupate. Međutim, socijalne tenzije su sasvom moguće?

BEARPARK: Ja to ne vidim kao problem. Zna se da ljudi žele da dobiju penzije, žele da rade, žele zaraditi novac. Za to je potreban stabilan ekonomski razvoj. Takav proces ne bi se mogao dogoditi, kada bismo mi išli nazad a ne napred, kao što idemo. Moj cilj nije da dozvolim da stvari idu unatrag. Ali, ne možemo ići napred toliko brzo kako mi to želimo, ali sigurno je da ne nazadujemo.

AIM: Ali ljudi žele da se stvari kreću mnogo brže?

BEARPARK: Razumljivo je da se želi brže napredovanje stvari.

AIM: Niste ostali do kraja pri svojim prvobitnim odlukama oko carina na granici sa Srbijom?

BEARPARK: Što se tiče centara prikupljanja poreza, mi operišemo jednako na celom Kosovu. Na žalost, ima nekih nesporazuma. Kosovo ima četiri izlaza, preko kojih komunicira sa susedima. Ima međunarodne granice sa Albanijom i Makedonijom, i ima liniju razgraničenja sa Srbijom i Crnom Gorom. Carinjenje, prema međunarodnim sporazumima, se može izvršiti samo na međunarodnim granicama. Ali, normalno je prikupljati porez na promet unutar jedne teritorije, što je glavni izvor za konsolidovani budžet Kosova. Tokom ovih 16-17 meseci, mi smo učinili sve kako bismo mogli ubirati porez na promet. Činjenica je da ljudi ne žele plaćati poreze. I, uvek kada postavljamo neki poreski punkt, neki ljudi kažu da to nije fer. Ja kažem da nije nefer. Otvaranjem novih punktova, mi prikupljamo dosta poreza.

AIM: Da li komunicirate sa zvaničnicima u Beogradu?

BEARPARK: Direktnih susreta nismo imali, ali ja imam ured i jendog predstavnika u Beogradu, koji je u stalnom kontaktu sa tamošnjim zvaničnicima. Razgovara se o svim pitanjima, ali konkretnih odgovora još uvek nema.

AIM: Devizne štediše u Jugoslaviji dobijaju po 110 DM u ime izgubljene štednje. To pravo ne uživaju Albanci koji su izgubili stotine miliona maraka. Da li se o tome razgovara?

BEARPARK: Razgovaramo o mnogim pitanjima, ali, kako izgleda, neće biti brzih odgovora.

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI