Ljudski je nadati se

Vec nekoliko dana, iza zatvorenih vrata, traju razgovori predsednika drzave Borisa Trajkovskog i lidera cetri najvecih partija oko agende makedonsko-albanskog dijaloga. Mediji, pomalo nervozno, plasiraju najrazlicitije informacije o tome. U javnosti i pored toga vlada blagi optimizam, ljudi ne mogu zaboraviti da je pre nedelju dana situacija izgledala gotvo bezizlazna.

AIM Skopje, 18.09.2001

U Makedoniji atmosfera relativno mirna: oko Kumanova se ne vodi rat – manje vise postuje se obostrani prekid vatre, humanitarci su nakon nedelju dana cekanja usli u rejon sela Lipkovo, koji je pod kontrolom makedonske UCK ili nacoinalno oslobodilacke armije (NOA) i doneli neophodne lekove i pomoc civilima koji su pedesetak dana "izolirani" izmedju dveju zaracenih strana, otvoreni su ventili na jezeru Glaznje – za desetak dana bice opet u funkciji kumanovski vodovod od koga zavisi 100 000 ljudi, kod pretsednika drzave Borisa Trajkovskog, iza zatvorenih vrata, od cetvrtka traju razgovori sa liderima cetiri vecih partija na kojima se treba definirati agenda makedonsko-albanskog dijaloga...

Mediji, u nedostatku informacija kako se odvijaju razgovori kod Trajkovskog, sto je i prvi korak u realizaciji njegovog mirovnog plana, pomalo nervozno, plasiraju najrazlicitije informacije. Tako danasnje novine na makedonskom osvanule su gotovo istim naslovima na prvim stranama: "Produzava dijalog kod pretsedanika Trajkovskog: Umesto gragjnskog ustava Albanci traze pravo na veto!" ("Vecer"), "Liderski samit kod sefa drzave jos uvek bez epiloga: Xhaferi i Imeri traze bosanski model za Makedoniju" ("Dnevnik"), Albanske partije sa radikalnim zahtevima za promenu Usatava na susretima kod pretsednika Trajkovskog: DPA trazi potpretsednika sa vetom" ("Utrinski vesnik"), "Produzava partizacija drzavne administracije u Makedoniji: OESB obucavat ce policiajce po spisku DPA i PDP" ("Vest") i "Zasto je Ali Ahmeti proglasio 'primirje' do 27 juna? Rat se siri u Albaniji!?" (tako, ocito delimicno, vladina "Nova Makedonija" povezuje rat u Makedoniji sa izborima u Albaniji – "Veliki deo 'boraca' 'NOA' iz Makedonije i Kosova prekomandovani su u Albaniji da bi pomogli Sali Berisi na nedeljnim izborima. Ako Berisa ne pobedi, Albaniju ceka ratni konflikt"!?)...

Novinski naslovi su reakcija na detalje iz predloga za izmenu Ustava Makedonije koje je na susretu kod pretsednika Trajkovskog dostavio lider PDP Imer Imeri, a koje je poddrzao i predsednik DPA Arben Xhaferi, a koji su nekako stigle do javnosti i pored dogovora ucesnika da se u javnost ne izlazi dok se predsednik i lideri partije o necem konacno (ne)sloze. Naravno, da su oni, koji su zasluzni za to, odmah nakon ovakve medijske pripreme izasli u javnost svojim stavovima u odnosu na albanske predloge.

Lider SDSM Branko Crvenkovski je izjavio da je albanski predlog nerealan, "neprifatljiv jer nije u saglasnsoti sa gragjanskoim konceptom Makedonije", takav stav oznacio zajednickim stavom sa predsednikom VMRO-DPMNE i premierom Ljubcom Georgievskim, te najavio dostavu zajednickog odgovora i kontra predloga kolegama iz albanskih partija.

Vec vidjeno, u duhu iskazane medjuetnicke "tolerancije" i politickog delovanja na osnovu partiskih programa, a ne etnicke pripadnosti partija. Sto je bilo i te kako vidljivo u zadnjih cetiri meseci u Makedoniji i ne daje puno prostora za optimizam u zemlji u kojoj se u tom periodu ratovalo na etnickoj osnovi.

Ali, samo pre nedelju dana, proslog ponedeljka, situacija je izgledala gotovo bezizlazno; oko Kumanova se ratovalo punom parom, pripadnici NOA su ocito otvarali drugi, ili aktivirali stari, front oko Tetova, desetak hiljada civila oko Lipkova je bilo izmedju cevi makedonskih bezbedonosnih snaga i NOA, stotinjak hiljada kumanovcana nisu dobijali ni kap vode iz svog vodovoda... Koji dan pre toga makedonski premijer Georgievski i njegova partija VMRO-DPMNE su saopstenjima prozivali predsednika drzave da se drzi datih obecanja da ce vojna akcija protiv pripadnika NOA trajati do njihovog istrebljenja, otvoreno zagovarali ratno stanje i na to hteli privoleti i Trajkovskog potsecajuci ga da je bio njihov predsednicki kandidat, da nema dijaloga dok traje rat...

Sto se videlo i iz naslova na prvim stranama novinama: "'NOA' zeli da granatira Skopje", "Jedan vojnik, troje ranjenih pri pokusaja ulaska u Slupcane" ("Vecer"), "I glavni grad taoc: Teroristi iz Aracinova drze Skopje na nisan!" ("Dnevnik"), "trodnevna afanziva makedonskin bezbedonosnih snaga u opkoljenim selima kumanovsko-lipkovskog regiona: Borba prsa u prsa kod Orizara" ("Utrinski vesnik"), "Scenarij za gragjanski rat u Makedoniji: Skopje pod opsadom" ("Vest"), "Stanovnistvo panicno napusta najvece skopsko selo: U Aracinovu ostali samo albanski teroristi" ("Nova Makedonija")...

Razlika u kvaliteti, izmedju dva ponedeljka je ocita. Stoga i nije cudno sto kod obicnih gragjana Makedonije sad ipak vlada blagi optimizam. I pored toga sto je vidljivo da pojedini delovi makedonske javnosti za koje se kaze da su pod uticajem premijera Georgievskog jos uvek deluje u pravcu stvaranja klime da je jedino oruzje odgovor na albanske pretnje. Pa tako i Makedonska pravoslavna crkva ustaja je u odbranu nepormenjivosti ustava otvorenim pismom upucenim makedonskom drzavnom vrhu. Ili izjava sefa parlamentarne grupe VMRO-DPMNE Cede Kraljevskog koji je makedonskim partiskim liderima, svom, Georgievskom i, i dojucerasnjem ljutom neprijatelju, Crvenkovskom porucio da ne budu suvise popustljivi o odnosu na albanske zahteve jer u pregovorima zastupaju makedonski narod,

Rumunski ministar spoljnih poslova Mircea Djoana, u svojstvu pretsedavajuceg OESB, u ponedeljak posetio je Skopje i izmedju ostalog izjavio da je narednih sedam dana mozda presudno za Makedoniju. On je na pres-konferenciji izjavio i to da je americki penzionirani diplomat, koji je bio specijalni izaslanik OESB za Makedoniju, Robert Frovik nije zamoljen da napusti Makedoniju (kako je na pres konferenciji izjavila nova ministrica za spoljjne poslove Ilinka Mitreva) vec da je na kraju svoje misije, zbog neokordinacije ucinio greske prilikom promocije svog plana o uspostavljanju mira u Makedoniji.

Frovik u okviru cijeg je plana ocito i bilo i potpisivanje deklaracije iz Prizerana - na koju su svoj paraf stavili lideri albanskih partija Imeri i Xhaferi i politicki pretstavnik NOA Ali Ahmeti -ostao je bez svoje misije u Makedoniji i vratio se u SAD. Ali plan Trajkovskog, pored toga sto ima pecat jakog uticaja NATO-a, Haviara Solane i Djordja Robertsona, u mnogo me je u duhu odbacene prizrenske deklaracije. Naime i povodom deklaracije i sada povodom plana Trajkovskog, pretpostavljao se uzajamni prekid vatre, sto se i dogodilo, cak sto vise ratna varijanta premijera Georgievskog je izgleda definitivno u autu, kao sto je izgleda i autor bar sto se tice zapadnih drzavnika i diplomata. Zatim pocetak dijaloga trebao je znaciti, i sada znaci po izjavi Trajkovskog, stavljanje svih otvorenih pitanja na pregovaracki sto. Jedna od bojaznosti u makedonskom politickom bloku jeste da se u razgovorima ne predje tanka crvena nit kojom bi Makedonija krenula putem federalizacije. Albanske politicke partije na susretima kod Trajkovskog ne samo sto ne traze federalizaciju ili kantonizaciju, vec su se sa Ahmetijem slozili i potpisali da "etnicki teritoriji" nisu resenje za probleme u Makedoniji...

Strani diplomati u Makedoniji, pogotovo americki ambasador Majk Ajnik i britanski Mark Dikinson (ujedno i pretstavnik Solane u Makedoniji) budno prate razgovore kod Trajkovskog. Zlobnici kazu da ih i pazljivo nadgledaju. U kojoj god formi to bilo prisutno to znaci i medjunarodni monitoring u makedonsko-albanskom dijalogu, sto je od pocetka NOA i trazila. Skopska TV A-1 u sklopu informacija o makedonsko-albanskom neslaganju oko mogucih promena Ustava Makedonije, etnickog ili gradjanskog koncepta drzave, prenela je misljenje neimenovanih zapadnih diplomata da bi pravi uspeh u razgovorima pretstavljala saglasnost ucesnika razgovora oko redizajniranja preambule ustava iz kojeg bi se uklonilo pominjanje bilo kojeg etnikuma. Bio bi po njima sasvim dovoljan napredak i rezultat kojeg bi premijer Georgievski trebao preneti pretstavnicima EU u Luksemburgu 25 juna, za kada je ocito zakazan jos jedan ispit za makedonske politicare i provera njihove spremnosti da se problemi resavaju kroz dijalog. Sto ukoliko se i dalje praktikuje, ipak ostavlja manje mesta za ratne opcije. Sto mozda i zvuici previse optimistick, ali ljudski je nadati se, zar ne?

AIM SKOPJE

ISO RUSI