Ratni domino efekt

Dok oruzje u Makedoniji grmi sve jace, dotle i onako slabasna privreda ove zemlje tone u “zivo blato”. Svaki dan oruzanih sukoba kosta milion dolara, a stete trpe svi. Privrednici traze od vlade da, uz mirovni, pripremi i plan za izlazak iz duboke ekonomske krize u kojoj se zemlja nalazi.

AIM Skopje, 15.06.2001

Malo je ko od privrednika ocekivao da ce rat u Makedoniji tako dugo trajati. Oruzani sukobi vec ulaze u cetvrti mesec. Posledice osecaju svi. Od najmanjih do najvecih drzavnih ili privatnih proizvodnih preduzeca u raznim industriskim granama. Ratni vihor je “debelo pogodio” i sve trgovce, speditere, tur - operatore, ugostitelje... Stete se mere milionima dolara. Tacnu cifru niko jos ne zna, jer svaki dan ratovanja, grubo izracunato, drzavu kosta milion americkih banknota. Makedonska ekonomija, koja je i onako zivotarila na “staklenim nogama”, sada je ne samo bacena na kolena, vec svakodnevno sve dublje tone u “zivo blato”. Analiticari ocenjuju da je vracena celih 15 godina unazad, i da ce joj, ukoliko zlo brzo ne prestane, biti potrebno duplo vise vremena da se od ratnog soka povrati. Mozda su ova strahovanja preterana, ali je statistika neumoljiva.

Gotovo svi pokazatelji privrednih aktivnosti protekla cetiri meseca, ove 2001 godine su sa negativnim predzankom. Najgora je situacija u ekonomskoj saradnji sa inostranstvom. Registrovan je pad ukupne razmene od 21,9%, pri cemu je izvoz manji 10,9 , a uvoz 29,3 procenta. Najvece stete trpe izvoznici, zbog otkazanih ugovorenih aranzmana. Fizicki obim industrijske proizvodnje je, na primer, od januara do aprila manji od ostvarenog u istom periodu prosle godine 7,5 %, a do maja cak 20%. Samo 11 od 30 privrednih grana ima skromni pozitivni proizvodni bilans. Blokada racuna se siri poput virusa neverovatnom brzinom i njom je trnutno obuhvaceno 26 hilada firmi sa oko 120 hiljada zaposlenih. Medju njima su i one koje su do skora, kao dobre platise, redovno ispunjavale poslovne obaveze prema partnerima, a sada, ne svojom krivicom, nisu u mogucnosti da to rade, niti pak da naplate svoja potrazivanja. Besparica je ogromna. Iznos dospelih, a ne namirenih obaveza, prema podatcima drzavnog Zavoda za Platni promet, iznosi 1,2 milijarde maraka, veca je u odnosu na start godine za 200 miliona i ima tendenciju daljeg porasta. Posebno zabrinjava i to sto drzava ne redovno namiruje svoje obaveze po osnovu carina i poreza na dodatnu vrednost preduzecima. I tako u zacarani krug.

Privredna Komora je ukljucila alarmna zvona. Makedonskoj ekonomiji preti domino efekat, duznicko-poverilacka blokada. Rastuca nelikvidnost moze da odmota spiralu inflacije, da destabilizira devizni kurs nacionalne valute i dovede do devalvacije. Nalazimo se na pragu recesije, kategorican je Dusan Petrevski, predsednik Asocijacije privrednika ove zemlje. Ako se oruzani sukobi sa paravojnim formacijama albanaca nastave tempom kao do sada, a nadlezni “sede skrstenih ruku” i gledaju bespomocno i nemo, u oktobru ce Makedonija imati i socijalni rat, upozoravaju analiticari. U zemlji ima bezmalo 400 hiljada ljudi bez posla i minimalnih uslova za egzistenciju. Privrednici traze od vlade da, uz mirovni, pripremi i plan za izlazak iz duboke ekonomske krize u kojoj se zemlja nalazi. Sa nestrpljenjem ocekuju zavrsetak pregovora koje u Skoplju sa predstavnicima MMF vanredno vodi drzavna delegacija na celu sa ministrom finansija Nikolom Gruevskim. Predlazu da se metodologija procena nastalih steta usaglasi sa svetskim standardima, kako bi se dobio realn uvid u pravo stanje privredne katastrofe i, kada bude moguce, potrazila odsteta od onih koji su rat u Makedonji izazvali !!!

Nova projekcija makroekonomske politike u ratnim uslovima, kako navodi prvi makedonski finansijer, uvazava nastale teskoce usled bezbednosne krize i donosi manje parametre od inace planiranih za tekucu godinu. Sa MMF je dogovoreno da stopa rasta bruto domaceg proizvoda bude ne 6, vec svega 2,5% ukoliko rat potraje jos oko dva meseca. Inflacija je projektovana na 4,5% pod pretpostavkom da ce oruzje imati “glavnu rec” do kraja godine. U tim uslovima pretpostavlja se da deficit u drzavnoj kasi bude 230 miliona dolara. Velika je sreca sto je prosla godina bila budzetski vrlo uspesna, potsetimo, bio je ostvaren suficit, pa ce troske za odbranu zemlje biti “lakse” podnosljivi. Postojece devizne rezerve, iako smanjene za 110 miliona dolara, su jos uvek dovoljne da omoguce odrzavanje ukupne makroekonomske stabilnosti zemlje, uverava ministar finansija.

Guverner Narodne Banke Ljube Trpeski i finansijski savetnici vlade, profesori ekonomskog fakulteta Trajko Slavevski i Mihailo Petkovski, su ubedjeni da rat nece ugroziti stabilnost nacionalne valute denara, osnovnog sidra stabilizacionog kursa makedonske ekonomije, da nece izazvati inflaciju i da devalvacije nece biti do kraja ove godine. Strani eksperti prognoziraju devalvaciju od 10%, ali ne preciziraju vremenski rok, jer on zavisi od trajanja rata. Situacija je pod strogom kontrolom, novac se ne stampa, intervenise se kada se pojave pritisci, ili turbulencije na deviznom trzistu i iznenadzenja nece biti dozvoljena, isticu domaci monetarci. Optimizam ilistruju merama koje su poduzete ove sedmice da bi se smanjila novcana masa u opticaju i odbranio kurs nacionalne valute usled povecane potraznje za devizama. Jedna nemacka marka je, naime, umesto regularnih 31, dostigla vrenost od 35, pa i 40 denara. Narodna Banka je povecala kamate i uvela blagajnicke zapise da bi uravnotezila ponudu i potraznju. Kupovina deviza je prvo dnevno ogranicena, a zatim su poslovne banke stopirale prodaju strane valute gradjanima. Mere su jos na snazi, a njihovi efekti se vec osecaju, tvrde monetarni strucnjaci.

Njihov optimizam, nazalost, ne dele privrednici i bankari koji na svojim ledjima osecaju te “efekte”. Prvi, jer zbog turbulencija na deviznom trzistu nisu u stanju da nabave potrebna sredstva za uvoz repromaterijala i da odrze proizvodnju. Kazu da gotovo niko nista ne radi. Sve fabrike stoje. Menadzeri se nemocni, mole boga da rat prestane, jer u vladi nema ko da ih cuje, a jos manje posluca i resi njihove probleme. Takva su eto vremena, strpeti se mora. Ko prezivi, imace sta da prica!

Negoduju i bankari. Tvrde da im centralna monetarna vlast, stiteci kurs nacionalne valute blagajnickim zapisima sa nelojalnim kamatama, oduzima posao. Primorani su i oni da povecaju kamate, a lek koji se primenjuje, je, kazu, ”nuzno zlo” koje vise steti nego sto koristi. Zameraju monetarnim vlastima sto tek sada reaguju, jer denar “leti" cetiri meseca i otvoreno sumnjaju u njihovu strucnost. Traze hitne korekcije u Zakonu o deviznom poslovanju, kako bi se firme izvoznici sto svoj novac cuvaju u inostranim bankama, obavezali da ga ulazu u domace za najvise 90 dana, a ne kako je trenutno, za sest meseci.

Ministar Gruevski ocenjuje da je jedini nacin da se sada izbegne recesija da se aktivira novi investicioni ciklus u javnom sektoru za sta su pre izbijanja rata bila odobrena sredstva dobivena prodajom makedonskog Telekoma. Od tih para je za pet meseci iskorisceno svega 23%, sto je premalo. Gruevski se pouzda u hrabre poslovne prijatelje iz inostranstva koji nalaze ovde svoj interes i veruju da ce Makedonija prebroditi aktuelnu bezbednosnu krizu, pa ostaju uz nju i u nevolji. To su, kaze, investitori u oblasti poloprivrede iz Grcke, Slovenije i Francuske, ali ih ne imenuje.

Sasvim suprotno misle nezavisni ekonomski analiticari. Za njih je pravi lek za bolesnu makedonsku ekonomiju u ovim vanrednim okolnostima maksimalno stezanje kaisa svih budzetskih potrosaca. Sugerisu hitni rebalans buzeta kojim bi se troskovi u svim resorima smanjili za najmanje 15%, ispunjenje uslova iz postojecih aranzmana sa MMF i Svetskom Bankom, kako bi stigao sto pre preko potrebni novac za intervencije u privredi, te dobra priprema za organizovanje donatorskih konferencija kada se rat zavrsi. Ubedjeni su da makedonska vlada suocena bezbednosnim problemima, nema pravih odgovora za one ekonomske. Najbolji dokaz za to je, kazu, “toplo-hladni” odnos prema kolektivima koji godinama negativno posluju i koje je odavno, po zadatku medjunarodnih monetaraca, trebalo ili prodati ili likvidirati. Radi se o 8 najvecih gubitasa, medju kojima su tetovski Jugohrom, stipska Makedonka, skopska fabrika autobusa, veleska porcelanka, zletovski rudnici olova i cinka i fabrika baterija. Nadlezni drzavni organ za strukturne reforme donosi jedne zakljucke, vlada druge. Odluka nikako da se donese. Neisvesnost postaje beskonacna kategorija. U pitanju je sudbina oko sedam hiljada radnika iz vise gradova, koji bukvalno ostaju na ulici. Vlada je odlucila da malo ublazi tenzije i odobrila novac za isplatu zaostalih uplata na ime doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje, koji nisu placani godinama, ali ne i da im da neisplacene plate. Stoga je nezadovoljstvo ljudi ogromno. Rat je, a oni ga jednostavno ignorisu! Tesko im je, ali nemaju kud! Traze pravdu protestima gotovo svakodnevno. Dok jedni blokiraju najfrekfentnije saobracajnice, drugi dolaze pred zgrade vlade, treci jajima gadjaju prostorije ministarstva finansija, cetvrti, (za sad) razapinju satore i kampujuci u parku ispred Sobranja Makedonije, cekaju da se poslanici smiluju i da na sednici u Parlamentu pokusaju da sagledaju njihove nevolje i da im pomognu. Dali ce i kada to docekati, nezahvalno je prognozirati !

BRANKA NANEVSKA