Makedonska akademija - novi demografski inženjering na Balkanu!

Priština, 14.06.2001.

Ideja Akademije nauka i umetnosti Makedonije za mirnu razmenu i bez krvi teritorija i stanovništva između Makedonije i Albanije je i dalje među prvim temama koje zaokupljaju kosovsku javnost. Osim partija, političara i medija, u raspravu su se uključili i kosovski intelektualci i iz ostalih krajeva nastanjenih Albancima. Najkarakterističniji utisak je da su dosadašnja kosovska reagovanja bila racionalna. Bilo je tu i tamo i ironiziranja na račun intelektualnog nivoa tog projekta, posebno sa aspekta nesposobnosti akademika u Skoplju da postavljenim pitanjima i albansko-makedonskim odnosima pristupe barem sa minimalnim realizmom. Predlozi iz Skoplja u Prištini nisu tretirani kao nešto neočekivano. Ovde, uostalom, nije bilo nekih iluzija da postoje bilo kakve kvalitativne razlike između ponašanja i ciljeva Beograda i Skoplja u odnosu na Albance.

Konflikti koji se odvijaju poslednjih meseci su potvrdili ubeđenja i pretpostavke Kosovara, posebno Albanaca. Poređenja između vidova rata na Kosovu i sada u Makedoniji su nezaobilazna. Ovdašnji stavovi se spajaju u jednom: ''Kada Albanci postanu odlučni da ne trpe više nejednakost i tlačenje, onda oblici ratnog delovanja protiv Albanaca imaju identične ciljeve kako u Beogradu, tako i u Skoplju''. U Prištini se podseća da su se tokom skorog susreta u Skoplju, premijer Srbije Zoran Đinđić i njegov makedonski homolog Ljupčo Georgijevski veoma lako usaglasili oko uske saradnje protiv albanskog faktora, kojeg su oni nazvali zajedničkim neprijateljem. Ovih dana je ta saglasnost formalizovana jednim protokolom koji su potpisali u Skoplju ministri odbrane Makedonije i Jugoslavije o naučno-tehničkoj i vojno-privrednoj saradnji, uključujući i snabdevanje Makedonije oružjem iz Jugoslavije. U vođenim razgovorima ministri su konstatovali skoro identične stavove oko kriza u regionu, koje si izazvane, kako su oni rekli, usled aktiviranja albanskog ekstremizma i terorizma na ovom delu Balkana. Razni kosovski analitičari, i pre skopskih akademika, su ocenili da je primarni cilj makedonske vojne ofanzive protiv albanskih sela, posebno u regionu Kumanova, etničko čišćenje i stvaranje novih činjenica za eventualno što povoljniju teritorijalnu podelu.

Ideja skopskih akademika se u Prištini odbija u potpunosti kao apsolutno nerealna, štetna i opasna. Kaže se da ako tu iole ima nečeg pozitivnog, onda je to definitivno otkriće da Makedonci vide Makedoniju ekskluzivno kao nacionalnu (etničku) državu Makedonaca, da obrazovne, naučne i kulturne institucije su utemeljene i razvijene kao ekskluzivno nacionalne institucije državotvornog naroda i, na kraju, otkriva se definitivno da su određeni makedonski krugovi u društvu i u politici ti, a ne Albanci, koji se angažuju za nove etničke granice i koji ugrožavaju integritet i teritorijalnu celokupnost Makedonije. Na taj način, tvrdi se u ovdašnjim komentarima, sami makedonski krugovi su sa Makedonije skinuli masku oaze mira na Balkanu, demokratske države-modela i multietničke harmonije. Ovde se tvrdi da nezavisna Makedonija nikada nije bila takva, o čemu najbolje govore spaljena albanska sela i svakodnevni pozivi makedonskih vlasti upućeni Albanima u zonama konflikta da napuste svoja naselja.

U brojnim analizama tokova u Makedoniji ocenjuje se da stavovi akademika Makedonije predstavljaju kontinuitet i sastavni deo identičnih ratnih i genocidnih programa Beograda, koji je pokušao da ih ostvari tokom desetogodišnjih ratova u bivšoj Jugoslaviji. Pre nekoliko nedelja iz Beograda je stigao i najnoviji predlog (inače veoma star) o podeli Kosova, kojom bi se uskladilo ''istorijsko pravo Srba'' i ''etničko (demografsko) pravo Albanaca''. Pri tom, predlagač takve solucije niti uzima u obzir da se tu ne radi ni o kakvim ''pravima'' sa gledišta demokratskih normi. Uprkos dopunskih objašnjenja, niko ovde nije ubeđen da se takva faktička podela Kosova ne bi završila i formalnom podelom i njogovim rasparčavanjem. Ideje koje su došle iz Beograda i Skoplja ovde se nadovezuju i sa projektima za izgradnju zidova etničke podele u faktički podeljenom gradu Mitrovici. To je priča za sebe, ali obrazloženja su jednako tajanstvena i neuverljiva, a posledice slične ili identične sa shemama Beograda i Skoplja.

Ovde se ocenjuje da, uprkos svemu, ovakve ideje koje dolaze iz Skoplja ne bi zasluživale neku ozbiljniju pažnju da nisu doživljene strahote poslednjih ratova koji dokazuju da se takve ideje ne mogu ostvariti mirnim putem i bez krvoprolića. Velika se opasnost nazire i u podršci koju akademici u Skoplju uživaju u značajnom delu političkog establišmenta u zemlji. S druge strane, partije i veliki deo javnosti i albanskih intelektualnih krugova se protive teritorijalnom rasparčavanju Makedonije. Interes za takav stav je jasan i direktan. Svesni su, naime, da ne mogu ostvariti teritorijalne promene u skladu sa svojim željama. Zatim, najveći deo Albanaca žive u nacionalno mešovitim sredinama i, iz tog razloga, teritorijalne podele bi išle na njihovu štetu, što potvrđuju i predlozi makedonskih akademika. I sasvim na kraju, albanski politički i intelektualni krugovi kao i šira javnost su svesni da se takve podele ne mogu ostvariti bez ratnih konfrontacija.

Od posebnog je interesa istaći da, za razliku od dosadašnjih sličnih programa, predlozi makedonskih akademika prevazilaze granice bivše socijalističke Jugoslavije. Akademici u Skoplju zahtevaju da se razmena teritorije i stanovništva izvrši samo između dve države: Makedonije i Albanije. Lokalno albansko stanovništvo u Makedoniji i u Albaniji se tretira kao obična roba za razmenu. Isti tretman ima i lokalno makedonsko stanovništvo u Makedoniji i u Albaniji. Uopšte uzev, Albaniji se nudi jedan uzak pojas uglavnom planinske konfiguracije od Tetova do Debra, bez veštačkih jezera koja se nalaze u toj zoni od Struge do Mavrova. U tom delu teritorija iznetih na pijacu nalaze se Tetovo, bez svoje privredne osnove, jedan deo sela u Gostivaru, bez opštinskog centra, i gradić Debar koji je, odvojen od svog privrednog zaleđa, i nakon 100 godina ostao slepo crevo privrede tog regiona. Kao kompenzacija, od Albanije se traži albanski deo Ohridskog jezera sa Pogradecom, i albanski deo Prespanskog jezera i naselje Mala Prespa sa širokim pojasom sela gde živi malobrojna makedonska manjina u Albaniji. Albanija ima puno razloga da ne prihvati tu ''trgovinu''. Zatim, ima tu stvari koje jednostavno nisu stvar Albanije, već Albanaca u Makedoniji i na Kosovu. Iz ovih i mnogih drugih razloga ideje makedonskih akademika su naišle na odbijanje svih glavnih političkih grupacija i u Albaniji.

Nisu urađene precizne računice, ali se pretpostavlja da bi sa predloženim teritorijalnim promenama Makedonija sačuvala sadašnju teritorijalnu površinu i čak bi u velikoj meri ojačala zbog potencijala obala i voda dva jezera. Istovremeno, ona bi zauvek rešila problem oko 700.000 Albanaca koji predstavljaju nezaobilaznu prepreku za praktičnu realizaciju suvereniteta Makedonaca kao jedinog državotvornog naroda. Pretpostavlja se da bi svoja prebivališta bili primorani da promene i nekoliko desetina hiljada Makedonaca, možda i do 100 hiljada. Kupoprodaja ili razmena imovine između Albanaca i Makedonaca bi se izvršila u roku od tri meseca uz finansijsku pomoć evropskih institucija.

Na kraju beležimo jednu, fizičku, prepreku za oživotvorenje ove 'trgovine'. Izgleda kao da se najveći deo teritorije koja se nudi Albaniji za razmenu, na primer region Tetova, ne graniči sa Albanijom već sa Kosovom. Ne vidi se kako bi se mogao postići sporazum ako ideje iz Skoplja ne pretpostavljaju da bi se teritorijalne promene trebale izvršiti i na Kosovu. Ova činjenica pojačava ovdašnje sumnje da su ti predlozi deo širih 'izvornih' balkanskih projekata za uspostavljanje etničkih i istorijskih granica na ovom delu Balkana. Ovde se odbacuje mogućnost da su takvi predlozi podstaknuti od strane određenih krugova u Evropi ili u Americi, iako i tamo ima sledbenika, čak visokog autoriteta, koji se angažuju za stvaranje etničkih država na Balkanu. Tim povodom se pominju bivši američki državni sekretar, Henri Kisindžer, i bivši šef britanskog Forin ofisa, Dejvid Oven.

AIM Priština, Fehim REXHEPI