I predsednik se ukljucio na predizborni talas

Strah da gube vlast upregnula je sve vladajuće snage protiv carskog pokreta

AIM Sofia, 12.06.2001.

Tačno 10 dana pre zakazanih za 17. jun parlamentarnih izbora bugarski predsednik Petar Stojanov obratio se specijalnom porukom "građanima republike". Svi su očekivali da će njegova izjava biti u vezi sa dramatičnim događajima u susednoj Makedoniji. Iznenađenje je došlo kada je šef države sa TV ekrana objavio da će se najesen po drugi put kandidovati za taj položaj kao nezavisni kandidat.

Želja Stojanova da još 5 godina ostane u predsedničkoj fotelji nije neko iznenađenje - nije bilo nikakve sumnje da će pre ili kasnije on oglasiti tu svoju nameru. Uostalom, to se znalo još od dana kada su sudije iz predsedničke kvote u Ustavnom sudu zajedno sa svojim kolegama koji gravitiraju oko njih odlučili da bivši car Simeon II ne odgovara uslovima da bi se kandidovao za predesdnika Bugarske. Stojanov je bio taj koji je pospešio Ustavni sud da se izjasni o tome jer se bojao buduće konkurencije Simeona. A to da je ova konkurencija ubitačna za protivnika, videće se na sadašnjim izborima - prema poslednjim proučavanjima carski pokret može da računa na 36% glasova, dok Udružene demokratske snage (ODS) mogu računati na 17%, a leva Koalicija za Bugarsku - na 16% biračkih glasova.

Očigledno je da za sada Stojanov "iskupljuje" svoje grehe prema Savezu demokratskih snaga (SDS). Jer je, eliminišući Simeona II kao svog eventualnog suparnika za visoki položaj, naterao bivšeg monarha da se uključi u parlamentarnu utakmicu. Inače Simeon II nije imao nikakvu nameru da učestvuje u sadašnjim izborima - on je težio da postane šef bugarske države, pa makar i bez krune. Ako je bilo nečeg iznenađujućeg oko oglašavanja namera Stojanova, onda je to bilo da je to učinjeno brojane dane pre izbora za novi parlament, što je ostavilo neprijatan utisak da se i on uključio u atak protiv glavnog protivnika upravljanja premijera Ivana Kostova - bivšeg monarha koji je stao iza koalicije Nacionalni pokret Simeon II (NPSD) i koji će po svemu sudeći oduzeti prvenstvo Udruženih demokratskih snaga (UDS) koje sa svoje strane traže novih 4 godine "da bi nastavile započeto".

Deset dana pre parlamentarnih izbora, međutim, Bugare nikako ne zanima ko se sprema da im bude predsednik. Njima je važno da saznaju ko će sa koliko poslanika ući u parlament, hoće li carski pokret odneti apsolutnu većinu, s kim će napraviti koaliciju i kako će se zvati budući premijer. I kako će SDS i Bugarska socijalistička partija (BSP) podeliti drugo i treće mesto. Jer već sada je jasno da će NPSD biti prva politička snaga.

Objaviti uoči parlamentarnih izbora u junu da ćeš se kandidovati za predsednika u novembru nije ništa drugo do demonstracija da se uključuješ u sadašnju predizbornu borbu. Stojanov je slobodno mogao oglasiti svoju odluku i kasnije, kada "za to dođe vreme", kako voli da kaže Simeon II. Svojim akcijama on je potvrdio ono što je već izrekao kao svoj stav, a naime, da je "politička situacija bremenita nejasnim stvarima, a osećanje nejasnoće vodi osećanju nesigurnosti".

Što se toga tiče, spora nema. Sporno je jedino kome se obraća Stojanov. Pre izvesnog vremena on je na konferenciji SDS izjavio da je "esdeesovac". tj. zakleti pristalica SDS. Čime je doveo u sumnju svoja vlastita uveravanja da je predsednik svih Bugara. Možda sada, objavljujući da će se kandidovati kao nezavisni predstavnik, želi da raseje te sumnje. Svojim poslednjim akcijama međutim on je još više ojačao sumnje da ostaje veran jedino političkoj snazi iz koje potiče - SDS.

Stojanov je životno zainteresovan da na tim izborima dobiju UDS jer bi to značilo pobedu i za njega samog. Bez obzira što će nastupiti kao nezavisan kandidat, poznato je da iza njega stoji SDS, odnosno UDS i bez takve pobede njegov ostanak u predsedničkoj fotelji ostaje potpuno nejasan.

Svojom izjavom on je ujedno potvrdio i zabrinutost UDS da gube parlamentarne izbore. Njegovo uključivanje u jeku predizborne kampanje je poslednji pozitivan adut koji je preostao stratezima iz SDS. Ali Stojanov nije čarobnjak pa je stoga apsurdno misliti da će u poslednjoj nedelji okrenuti rezultate predstojećeg glasanja. Tim više da je njegov ugled u društvu opao, što je uticalo na njegov rejting.

Bugarin koji se naslušao gromkih fraza i uveravanja već odavno je revoltiran. Kabinet Ivana Kostova do kraja je srozao njegove nade da stvari mogu krenuti na bolje. A nada da predsednička institucija može biti bar neki korektiv takođe se ugasila. Kritike predsednika na adresu kabineta bile su polukritike.

Bez obzira na sve to Stojanov je sačuvao svoj visok rejting pa stoga nije slučajno da ga je SDS upotrebio kao "tajno oružje".

Uostalom, predsednik je bio među zadnjima koji su se uključili u borbu državne mašinerije koja u danima uoči izbora gromi poruke Simeona II biračkom telu. U atak na cara uključili su se svi - visoki činovnici, ministri, bankari, analizatori, partijski funkcioneri, analizatori, komentatori, eksperti.

Neočekivano se u hor uključio i gradonačelnik Sofije Stefan Sofijanski čije se ime spominjalo kao budućeg premijera NPSD, nezavisno od toga što pripada vladajućem SDS. Prema njemu program cara je duboko pogrešan i on se ne bi angažovao na izvršenju takvog programa. Drugim rečima, nije mogućna principijelna koalicija između UDS i NPSD. Što bi takođe trebalo da znači da ne može biti ni reči o tome da Sofijanki stane na čelo kabineta carskog pokreta. Ali par dana posle te svoje izjave sofijski gradonačelnik je ipak precizirao da bi stao na čelo koalicionog kabineta.

Ovako se magla oko buduće vlade u Sofiji još više zgusnula. A i rezultati socioloških ispitivanja teško da su pouzdani sto po sto. Poslednjih dana zapaža se blago povlačenje simpatizera NPSD. To je određeno rezultat grešaka u predizbornoj strategiji i taktici carskog pokreta koji je prezentirao jedan prilično populistički i nerealan ekonomski program.

U svakom slučaju međutim inercija koju je za kratko vreme dobio NPSD omogući će mi da uđe u novi parlament sa najviše poslanika. Nije samo jasno s kim će stupiti u postizbornu koaliciju da bi formirao ozbiljan kabinet.

Ako treba verovati uveravanjima UDS da bi ušli u savez sa carom na bazi principijelnog i opšteprihvatljivog programa, to je nemoguće - njihovi programi su prilično udaljeni jedan od drugog da bi se mogao postići kompromis. Posebno program NPSD dosta se približava idejama BSP - ima jak socijalni naboj. BSP međutim izjavljuje da će se koalirati sa carom ako on javno odustane od pretenzija da povrati monarhiju. Što Simeon nikada ne bi učinio.

Ostaje mogućna varijanta za koaliciju između NPSD i Pokreta za prava i slobode (DPS) iza koga je turska manjina. Međutim, za DPS je problematično savladavanje 4-procentne barijere za ulazak u parlament.

Isti problem stoji i pred koalicijom Đurđevdan-VMRO.

Nema sumnje da će Simeon II pokušati da formira kabinet na širokoj koalicionoj osnovi. On se lično neće uključiti u njega. A koje će figure ući u taj kabinet - za sada ni on sam ne zna. Ali ima spreman odgovor: "Saznaćete kada za to bude došlo vreme".

Plamen Kulinski (AIM)